среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 07.05.2017. у 22:00 Александар Бојовић

Чарапа пуна дуката, сендвичи филовани златом

На Градини за четири месеца заплењено шест килограма злата, колико је на овом прелазу одузето током целе прошле године
У бе­о­град­ски­ма ју­ве­лир­ни­ца­ма грам че­тр­на­е­сто­ка­рат­ног зла­та ку­пу­ју за 2.300 ди­на­ра (Фото: Управа царина)

На Градини су цариници од почетка године запленили шест килограма злата, што је дупло више него током целе 2016. на овом граничном прелазу ка Бугарској. На истом месту у марту је откривен златни накит у комбинацији са дијамантима чија је вредност процењена на око 2,5 милиона динара.

„Необични су покушаји кријумчарења златног накита, који су цариници проналазили у свим могућим облицима – од праха, листића и полуга, преко ломљеног и претопљеног, па до прекрасних комада накита у комбинацији са драгим камењем”, каже за „Политику” Иван Рибаћ, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина.

Последња заплена овог племенитог метала догодила се крајем априла када је одузето 767 флашица „бразилске златне прашине”. Рибаћ додаје да је то необичан случај, који раније нису забележили у пракси.

Улагање у злато је стабилна инвестиција. Тренд раста цене племенитих метала на светском тржишту и економска криза обично за последицу имају нови талас нелегалне трговине златом и девизама, са чиме се цариници све чешће сусрећу.

Током 2016. на српским границама откривено је 24 килограма овог племенитог метала.

Цариници су накит откривали у наслонима аутомобилских седишта, инструмент таблама и ауспусима, у специјално направљеним торбицама од платна око струка путника, чак и у доњем рубљу… Они чија је намера да злато нелегално пренесу преко државне границе, скривају га свуда где је то могуће и немогуће замислити. Кријумчари се труде да буду маштовитији од оних чији је задатак да их открију.

У тој вечној игри мачке и миша цариницима је осим искуства и интуиције од велике помоћи најсавременија опрема којом ова служба располаже. Захваљујући томе, златни накит је откриван и у камионским кабинама, тетрапаку са соковима и млеком, паковању са готовим јелима...

Заплењено злато иде на лицитацију. Али на тим надметањима могу да учествују само они који се професионално баве том делатношћу попут јувелира и златара. Цена злата се углавном прати по унци (31,1 грам). Његова вредност у продаји зависи од много фактора: да ли је реч о накиту, дукатима, полугама, као и колика је чистоћа злата – колико карата има. У београдскима јувелирницама грам четрнаестокаратног злата купују за 2.300 динара.

Претходног месеца је у покушају кријумчарења ухваћен Аустријанац турског порекла, код кога је откривено скоро три килограма златних наруквица. Овај накит процењен је на 12 милиона динара. Само неколико дана раније је у готово идентичним случајевима у два наврата заплењен накит „тежак” осам милиона динара.

Заплена која се издвојила по својој вредности је из августа прошле године. Реч је о више од два килограма злата, сребра и дијаманата. Такође, цариници су једном приликом нашли „сендвиче од 20.000 евра” – пуњене килограмом злата.

„Највећа прошлогодишња заплена догодила се у априлу на граничном прелазу Прешево. Тада је из шупљина аутомобила извађено више од 14 килограма златног накита и око 100.000 евра. Када је исечен алуминијумски лим око ауспуха, видело се да је возило преправљано ради кријумчарења и већ су се назирали први пакетићи злата. Даљом демонтажом извађено је укупно 47 пакета злата тежине 14,5 килограма, међу којима је било сакривено и 99.000 евра у апоенима од по 500 евра. Није тешко претпоставити какав је финансијски ефекат једног оваквог успелог кријумчарења. Наравно, свакако је на осталим државним службама и истражним органима да се баве даљом истрагом, где новац зарађен на овај начин завршава и да ли се прелива у неке друге криминалне токове”, наводи Иван Рибаћ, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина.

Цариницима са Батроваца у сећању ће остати једна чарапа напуњена са 50 златних дуката из 1923. године, вредних око 13.000 долара. Ова „скупа” чарапа била је испод компресора у пртљажнику аутомобила, камуфлирана међу замашћеним алатом.

Коментари2
d4d99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetlana
Kao sto znamo milioni su napustili zemlju i poceli novi zivot negdje drugo. Mnogi su imali ili imaju porodicno zlato i druge vrednosto, koje zele da prenesu u svoje nove domove. Oduzimanjem zlata tek tako, oduzimate ljudima porodicno nasledje.
Bosa S
Ovakva poruka meni ne znaci nista bez objasnjenja koliko zlata se moze prenijeti bez oduzimanja? Hoce li mi skinuti nausnice i narukvicu?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља