недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Спорна и банкарска накнада за праћење кредита

Неосновано је да банке наплаћују накнаду за непостојећу услугу у процентуалном или фиксном износу што поскупљује износ позајмице
Аутор: Јелица Антељ и Ивана Албуновићнедеља, 07.05.2017. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Судском пресудом која је оборила провизију за обраду кредита постаје јасно да је питање тренутка када ће на ред доћи преиспитивање и других накнада које банке у Србији наплаћују.

Према истраживању „Потрошача”, листа банкарских провизија је предугачка, има их најмање 20.

Банке на овај начин зарађују чак трећину својих годишњих прихода.

– За нас је, осим провизије за обраду кредита, спорна и накнада за праћење кредита за коју већ постоји првостепена пресуда у корист клијента. Неоснована је због тога што банка наплаћује накнаду за непостојећу услугу у процентуалном или фиксном износу. За исти посао у једном тренутку наплаћује један износ, а како се главница смањује, и овај износ иде надоле, што је нелогично. Она се, иначе, наплаћује квартално, полугодишње или годишње, и то од 0,1 до 0,15 процената. На овај начин се поскупљује цена кредита, а по Закону о облигационим односима једина цена кредита може да се исказује кроз каматну стопу, каже за „Политику” Дејан Гавриловић, председник удружења „Ефектива”.

Ово удружење очекује да ће се на суду ускоро наћи и незаконита провизија за превремену отплату кредита коју наплаћују све банке.

– Она, пре свега, није дозвољена по Закону о облигационим односима, а друго, ова провизија не може да исказује штету банке процентуално у односу на остатак дуга. Корисник који враћа кредит пре времена се обавезује да плати износ који, према мишљењу банке, представља некакву штету коју она трпи. Јасно је да штете нема, јер банка када добије тај новац или га пласира даље кроз кредите на чему поново зарађује или затвара неку своју обавезу и тиме себи смањује трошак неке камате коју плаћа – објашњава Гавриловић и додаје да се многе накнаде које банке наплаћују тичу послова које оне стварно обаве, међутим, углавном су оне несразмерно велике у односу на тај посао. Рецимо, опомену о неизмиреним обавезама банка наплати 500 динара, а реално је то кошта десет пута мање.

У Србији не постоји јединствени регистар накнада које банке наплаћују за различите услуге. Међутим, постоји на десетине „ситних” провизија које намирују кроз готово сваки посао који обаве за клијента. Проблем је што често ти износи вишеструко превазилазе њихове реалне трошкове. У стандардне накнаде на које смо навикли (вођење текућег рачуна, разне изводе, израде картица, провизије за плаћање рачуна...) интересантно је да поједине банке иду тако далеко да испоставе рачун чак и за трошкове обраде неоснованих рекламација. У једној банци ова „услуга” кошта чак 2.460 динара и звучи као препорука клијентима да се не жале.

Шта нам банке све наплаћују, а чини нам се да је несразмерно услузи коју обаве за клијента? Према подацима званичних тарифника који се могу наћи на сајтовима банака, то је, на пример, провизија за коришћење новца у недозвољеном минусу од око хиљаду динара, иако банка већ наплаћује камату за прелазак у недозвољено прекорачење. Плаћа се и захтев за издавање новог ПИН кода и то од 200 до 600 динара, издавање чекова од 10 до 30, издавање картице по хитном поступку и до 1500 динара, издавање потврда, упита стања на банкомату, СМС обавештења... Иако се банке често рекламирају нудећи бесплатне услуге, осим трансакција у електронском банкарству, тешко је наћи услугу коју банка бесплатно обави за клијента. 

Вест да је суд у Сомбору донео пресуду којом се банци налаже да врати клијенту новац од накнаде за обраду кредита и да је то створило судску праксу која отвара пут свима да, уколико то желе, подносе тужбе, банке се могу наћи пред озбиљним проблемом. Посебно када је реч о овим накнадама које су спорне и нису у складу са законом. Поставља се и питање да ли би укидањем ових накнада скочиле и камате на кредите, јер би их банке сигурно укалкулисале као своје трошкове. У „Ефективи” кажу да се то у принципу не би требало догодити, јер на нашем тржишту већ постоје банке које не наплаћују провизије и имају исте каматне стопе, као и оне које наплаћују накнаде.

Како су за „Политику” раније изјавили из Народне банке Србије, ова институција нема законска овлашћења да прописује банкама ограничења у погледу врсте и висине накнада које наплаћује. Законом о заштити корисника финансијских услуга прописана је обавеза банке да уговори о банкарским услугама, које закључује са физичким лицима, пољопривредницима и предузетницима, као обавезни елемент морају да садрже врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника кредита, уз прецизно објашњење да ли су фиксне или променљиве, и, ако су променљиве – периоде у којима ће их банка мењати.


Коментари6
09cb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Biti ili nebiti ... Šekspirova dilema prevedena na bankarski sektor je ŠTA JE TRULO U NAŠIM BANKAMA dali banke ili država a ko plaća ceh pa običan čovek na svom računu banaka.
Sinisa
Kad u jednoj vrlo diromasnoj zemlji banke ubiru ekstra profit sve receno
Biserka
Daj bože da se nešto pokrenulo.
Bane Lazarevic
Ovde u Engleskoj su banke dugo ljudima nametale takozvano 'osiguranje otplate duga', ili ovdasnja skracenica PPI. To je pre nekoliko godina proglaseno protivzakonitim, i sve banke su morale da svima koji su trazili vrate nazad naplacen novac do zadjeg penija unazad of 1990 godine. Ja sam na primer dobio nazad skoro 2000 funti. Jednostavno poslao popunjen upitnik i za mesec dana dobio postom cek. Kad znaju da moraju, ovde to rade drage volje.
Sasa Trajkovic
Sud konacno radi posao koji je trebalo da uradi drzava i vlada ali oni su uz Narodnu Banku eksponenti upravo tog bankarskog lobija, nadam se da ce sid ako ne drzava da uvede red u ekonomskom haosu u kome profitiraju lesinari u vidu zelenasa a pod plastom bankarstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља