Министру спољних послова Ивици Дачићу, који је пре пет дана најавио да ће ове недеље покренути иницијативу код премијера Александра Вучића за решавање дипломатског статуса Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, придружио се и председник Српске народне партије Ненад Поповић. Он је влади упутио званичну иницијативу да се руским хуманитарцима хитно додели дипломатски статус.
„Очекујем да влада што пре додели дипломатски статус припадницима руског хуманитарног центра у Нишу, као што је тај статус додељен војницима НАТО-а. То је у најбољем интересу грађана Републике Србије”, каже за „Политику” Поповић, који је о свом предлогу јуче обавестио и кодиректора Српско-руског хуманитарног центра у Нишу Вјачеслава Власенку.
Поповић се нада да би одговор из владе могао стићи убрзо. При том, очекује подршку „свих коалиционих партнера”, јер је иницијатива „у интересу грађана и појачава политику војне неутралности, која је државна политика Владе Србије”. До сада нису чули ниједан глас или разлог против, што их уверава да ће ту подршку имати.
Са дипломатским статусом тај центар ће, према његовим речима, моћи да ради много ефикасније у циљу заштите безбедности и живота грађана. Поред тога, моћи ће лакше да набавља опрему и да ефикасније делује у случају ванредних ситуација у целом региону.
С друге стране, „није логично да НАТО војници који су бомбардовали Србију имају дипломатски статус, а да руски хуманитарци, који желе да очисте Србију од њихових бомби, тај статус немају”.
Из СНП-а је јуче саопштено и да је Ненад Поповић посетио центар са још три посланика ове странке и пожелео његовим припадницима срећан Дан победе над фашизмом.
Оценио је да је обележавање овог празника добра прилика да се подсетимо ко су нам увек били савезници и пријатељи, а ко су они који су „чак три пута у прошлом веку вршили агресију на Србију, а то чине и данас покушавајући да Србији отму Косово и Метохију”. „Од 2012. наовамо припадници центра у Нишу разминирали су више од четири милиона квадратних метара наше територије и уклонили преко 1.500 мина и експлозивних направа заосталих из НАТО агресије”, рекао је, указавши да „војници НАТО-а у Србији имају све привилегије, док припадници руске мисије у Нишу, која има искључиво хуманитарни, а не војни карактер, немају никакве повластице”.
Министар Дачић је, најављујући крајем прошле седмице у „Политици” своју иницијативу, нагласио да се Споразум о условима боравка, привилегијама и имунитетима тог центра чека још од августа 2014. године. „Већ трећу годину то изазива сметње у функционисању центра у Нишу. Русија не издваја средства која је наменила јер није решен статус. Ово питање се мора решити или центар угасити”, оценио је тада Дачић.
Министар је, такође, навео да сличне формулације постоје и у споразуму чланица НАТО-а и осталих држава чланица програма „Партнерство за мир”, који је потврђен у Скупштини Србије 2015. године.
„Западне земље имају примедбе, иако су они то исто, а и више од тога, добили споразумима са Србијом. У предлогу споразума стоји да чланови сталног руског особља центра уживају привилегије и имунитете који се у Србији додељују административно-техничком особљу амбасаде Русије у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима”, рекао је и истакао да „сви добро знају” да центар у Нишу није ни војна ни шпијунска база, нити је глобални механизам цивилне заштите више земаља који би сметао систему ЕУ.
Поводом Дачићеве иницијативе одмах је бурно реаговало неколико странака. Лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак позвао је власт да затвори центар и од ње затражио да јавности пружи прецизне одговоре о правој функцији и улози „ове мистериозне установе”. У саопштењу ЛСВ-а наведено је и да су се у јавности до сада могле чути разлучите анализе и интерпретације – од тога да је реч о обавештајном центру друге државе на нашој територији до тога да је реч о камуфлираној руској војној бази.
Из Градског одбора Покрета социјалиста у Нишу истакли су, међутим, да „стварно треба бити малициозан, попут Ненада Чанка, па заборавити све што је Руско-српски хуманитарни центар учинио за наш град, нашу земљу и наш народ”. Демократска странка Србије је истовремено нагласила да је у интересу Србије да потпише споразум о центру у Нишу и да му се омогући несметан рад.
За ту странку уцењивачка је и неприхватљива порука Европске комисије да „свака нова иницијатива мора да буде комплементарна са постојећим Цивилним механизмом ЕУ за управљање катастрофама”. „Какве могу бити последице прихватања овог захтева ЕУ, најбоље се показало у време катастрофалних поплава, када су руске екипе истог дана реаговале, биле на терену и спасавале људске животе. Да се чекало на ЕУ, десетине живота би биле изгубљене”, истакли су тада из ДСС-а.
