петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01

Бисери Музеја града Београда виртуелно пред публиком

Од оснивања 1903, ова кућа, која баштини богату историју наше престонице, није имала своју матичну зграду све док решење није пронађено у оронулом али атрактивном здању у Ресавској 40б
Аутор: Милица Димитријевићпонедељак, 08.05.2017. у 21:51
Идеј­но ре­ше­ње бу­ду­ћег из­гле­да Му­зе­ја гра­да Бе­о­гра­да (ен­те­ри­јер) / Бе­о­град­ско че­тво­ро­је­ван­ђе­ље, 1552. (Фотографије МГБ)

Невероватно је али истинито: последњи пут стална поставка Музеја града Београда могла је да се види далеке 1961, и то у згради у Змај Јовиној улици, једном од неколико раштрканих простора који припадају овој кући. И од тада никада више није била пред публиком.

Јер, од оснивања, 1903. године, овај музеј, који баштини богату историју наше престонице, није имао своју матичну зграду све док решење недавно није пронађено у оронулом али атрактивном здању некадашње Војне академије у Ресавској 40б, чије је комплетно реновинарње у плану.

Управо на том месту (које је до сада угостило и неколико Октобарских салона), одвија се и део програма овогодишње Београдске интернационалне недеље архитектуре (Бина), посвећен баш овој институцији и њеној потрази за смештајем. Ова занимљива сторија испричана је кроз поставке „Бисери Музеја: будућа стална поставка Музеја града Београда” и „Шкољка Музеја: три конкурса за зграду Музеја града Београда”, које трају до 25. маја. Мали део обиља материјала који се чува у депоима ове куће ефектно је пројектован у електронској форми на екранима и зидовима и може се виртуелно доживети у шетњи кроз ходнике зграде у Ресавској.

– Антиципирајући нову сталну поставку, презентовали смо, кроз пет целина, око седамдесетак најрепрезентативнијих, најлепших и највреднијих од укупно 130.000 предмета колико музеј поседује из периода од праисторије до савременог доба. Указали смо на праисторијске културе које су се развијале на територији Београда, драгоцености из периода античког Сингидунума и средњовековног Београда, али и предмете из периода аустријско-турских ратова за Београд и историје Земуна, као и из доба ослобађања од османлијске власти, деветнаестовековног развоја Београда и дела неких од најпознатијих уметника 20. века. Да поменемо неке: фигурине Винчанске културе, Надвратник Деспота Стефана, гравиру из 1521, једну од најстаријих представа Београда, Београдско четворојеванђеље, шкрињу вожда Карађорђа, „Проглашење Душановог законика” Паје Јовановића (музеј има једну од седам верзија слике), „Дифракција” Лазара Возаревића, „Зора над Београдом” Петра Лубарде – открива Ангелина Банковић, једна од три ауторке поставке „Бисери Музеја” (заједно са колегиницама Драганом Стојић и Златом Вуксановић Мацуром), уједно и кустоскиња Музеја града Београда.

Међу хиљадама артефаката који се чувају у музеју неки су у непосредној вези са Београдом, а неки у вези са људима који су били значајни за развој, живот и дух града. Архитектама, књижевницима, ликовним уметницима… Неспорну важност имају легати Иве Андрића, Јована Цвијића, Томе Росандића, Бете Вукановић, Бранислава Ћосића, Петра Коњовића, Јосифа Маринковића, Стевана Мокрањца. У склопу њихове заоставштине налазе се уметничка дела, лични предмети, преписка, разна документа. У случају Паје Јовановића, па пример, сачуван је његов комплетнан бечки атеље, истиче наша саговорница.

Иако је још увек рано добити дефинитиван одговор на питање колико ће предмета имати и како ће изгледати идејно решење нове сталне и, имајући у виду цео контекст, ексклузивне поставке, зна се да ће то доћи на дневни ред када радови на згради, новом домаћину музеја, буду при крају. Према речима три кустоскиње, на пројекту за извођење радова на објекту, чији су идејни творци Јелена и Горан Војводић са њиховим тимом, радиће се у наредних годину и по или две. Потом ће се отворити и само градилиште. Замисао која ће бити изведена такође је овом приликом приказана посетиоцима кроз подсетник на три досадашња конкурса на тему решавања проблема који је ова институција имала са простором – први је одржан 1954, други 1976. и трећи 2016. У прва два случаја концепт је почивао на идеји подизања нове зграде музеја у блоку између улица Кнез Михаилове, Краља Петра, Узун Миркове и Париске, али ниједан од тих пројеката није реализован, док се прошлогодишњи конкурс позабавио управо палатом у Ресавској.

– Када се музеј буде преселио у ову зграду, која му је додељена, биће довољно простора за све. По три или четири хиљаде квадратних метара биће искоришћено самостално за поставку и самостално за простор за одлагање предмета. У згради ће бити и пратеће канцеларије, а биће довољно места и за организацију захтевнијих гостујућих изложби – закључује Ангелина Банковић.


Коментари0
c6755
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља