недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 09.05.2017. у 16:45

Без заборава на ужас који је Србе довео до ивице постојања

(Фото Фонет)
(Фото Фонет)
(Фото Фонет)

У ненормалним условима живота недостојних човека, сваки дан у дечјем концлогору Јастребарско умирало је 10 до 15 малишана, а уместо њих стално би долазили нови, део је сећања преживелог логораша Гојка Рончевића Мраовића, које је данас поделио са београдским гимназијалцима.

На јавном часу историје посвећеном жртвама Јасеновца, којем су присуствовали ученици Прве, Треће и Земунске гимназије, он је, са преживелом логорашицом из Старе Градине Јеленом Бухач Радојчић, поделио са њима сећања на страхоте које је преживео.

„Имао сам седам година када је почео рат, и по формирању НДХ, одмах је почео прогон Срба. Већ првих данас рата почели су да убијају и пале српска села”, рекао је Гојко Рончевић Мраовић.

У дечји логор је одведен 3. августа 1941. године, свакодневно су тамо умирала деца, а само за два месеца 1942. године тамо је умрло више од 400 деце.

„Српски партизани су ослободили логор 1942. године и ја сам се нашао на слободи, а затим, можда и невероватно, под заштитом Немаца, дошао сам у Беоргад”, испичао је он.

Гимназијалци су, поред његове приче, страхоте концентрационог логора могли да виде и на изложеним фотографијама на изложби у холу Скупштине Србије „Јасеновац - право на незаборав”, у оквиру које је одржан јавни час, а на којима се приказани усташки расни закони и њихова злодела у концентрационим логорима.

Јавни час је отворио помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих Александар Пајић, који је поручио да никад не смемо да заборавимо наше жртве и страхоте и грозоте које су се дешавале не тако давно, а наш народ довеле до ивице постојања.

„И Јелена и Гојко ће са вама поделити бар делић онога што су преживели и што вероватно никада никоме и нису рекли”, рекао је Пајић.

Он је казао да су јавни час, али и сама изложба, добар начин да мислимо о ономо што се дешавало у прошлости, а тако и о ономе што ће се дешавати у будућности.

„Да интерактивним радом покушавамо да не заборавимо све страхоте и грозоте које су се дешавале не тако давно и које су наш народ довеле до ивице постојања”, рекао је он.

Према његовим речима, видети 20.000 имена деце која су била у логору на „зиду сећања” оставља без даха.

Страдао је највише српски народ, а уз нас и други антифашисти, пре свега Јевреји и Роми који су највећи страдалници у Јасеновачком логору, рекао је он.

„Ово је велики дан када Србија у Дому Народне скупштине, где ми у ствари креирамо будућност, на овакав начин размишља и о својој прошлости”, поручио је Пејић.

Ученицима су се обратили и саветник председника владе Владимир Божовић, као и амбасадорка Љиљана Никшић.

Изложба „Јасеновац- право на незаборав” настала је као резултат истраживања „Међународне експертске групе ГХ7-стоп ревизионизму”, са седиштем у Израелу и циљем да пробуди свест човечанства о потреби супротстављања свакој расној, религијској и идеолошкој искључивости и дискриминацији људских права.

(Танјуг)

Коментари5
dde32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Павле Мартимовић
(наставак) У ту јединицу,тенковску бригаду,дошао је 1953. године као регрут преживели брат убијене девојчице. Кад је схватио где се налази,добио је нервни слом и отпуштен је из војске,и послат на лечење.Да ли је жив данас не зна се,заправо не зна се шта се касније догодило. У бригади се о томе није причало ради 'Братства и Јединства' али су сви врло добро знали шта се десило и дешавало у замку преко пута касарне. Ово је историја која не сме да буде заборављена док постоји свет.
Илија Лукић
Сад је јасно зашто EУ жмури на Туђманову НДХ која је по свим симболима усташка: грб, чинови, застава, монета, улице (по устшким зликовцима), Павелићев новоријек итд. Управо су снимили филм о Јасеновцу у коме су грубо фалсификовали истину па чак су фалсификатору доделили награду. Све се одвија, корак по корак, по методу „Овертоновог прозора“ како би се истина о Јасеновцу замаглила до непрепознавања. У свом политичком деловању и спиновању света су за 100 корака испред "наше власти", којој није ништа свето и која није способна да од 2000 до данас изађе са озбиљним пројектом изгардње "Музеја геноцида" над Србима, у спомен на логор Јасеновац, што је од прворазредн. државног значаја јер су Хрвати већ послали поруку свету кроз овај филм - да су у Јасеновцу убиства вршили само српски партизани - по ослобођењу? Овоме свему треба додати и присуство и говор АВ на отварању спомен костурнице фоксдојчерима, припадницима СС дивизије Пр. Еуген, у Бачком јарку па да буде јасно одакле риба смрди!?
Драган
Логор у којем су убијали децу, српску, је хрватски изум. У свирепости у Другом светском рату хрвати су превазишли све фашисте и нациналсоцијалисте заједно.
Boris Miloshev
Objaviti podatke Vermahta o stradanju Srba u NDH - Italijani i Nemci spasili veliki broj Srba od istrebljenja - Pravednici Hrvati, npr. Marko Oreskovic spasili veliki broj Srba od istrebljenja - Ko je stitio Poglavnika od progona i sudjenja posle 1945. godine Ogroman posao za istoricare, da utvrde imenom i prezimenom odgovorne za najgnusni i najsvirepiji sa primitivnim uzivanjem ucinjen genocid u istoriji civilizacije.
Живко Марковић
Овакве изложбе требало је приказивати након завршетка Другог светског рата, а њихов смисао тумачити у школским лекцијама из историје, почев од основне школе. Овако испада да је све до данас српским владама више било стало до тога да са овим страхотама не плаше наше сусједе Хрвате него да се упозоре српске генерације на то ко нам је био непријатељ, па да се од њега вечно чувамо као од "гује присојкиње", те да двапут меримо кад год нешто започињемо с њима. Треба честитати људима који су се осмелили да спреме ову изложбу и да је прикажу не само нама пензионерима који смо о овом геноциду дознавали тек по неку од преживелих потомака жртава, већ и ђацима у школама, али и читавом свету.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља