Нацрт закона о високом образовању мораће на поправку и дораду пре него што уђе у скупштинску процедуру, према оценама академске заједнице, изреченим на јавној расправи о предлогу законског решења, која је трајала сатима у Ректорату Универзитета у Београду.

„Промене закона су козметичке”, чврст је став појединих универзитетских професора о нацрту упркос томе што је проф. др Весна Мандић, помоћник министра просвете за високо образовање, новине које доноси нацрт наводила пуних сат времена. И то у „сажетом” излагању, како је рекао академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду. Професорка Мандић и академик Бумбаширевић били су део тима задуженог за израду Нацрта закона о високом образовању.

Зашто кровним актом којим се уређује високо школство није предвиђено увођење рангирања факултета и студијских програма, питао је проф. др Иван Гржетић, декан Хемијског факултета у Београду.

– Рангирамо студенте за упис, важна нам је позиција наших универзитета на, рецимо, Шангајској листи, а немамо нашу ранг-листу факултета и студијских програма – примећује Гржетић.

Нагласио је и да би ваљало асистентима на факултетима омогућити да раде четири, плус четири године продужења уговора, јер би се тако уклопили са предвиђених највише осам година да докторирају. Тиме би се, указао је, спречило да асистенти остану без посла, а да дисертацију нису обранили, јер сада се ангажују на три, плус три додатне године, а за то време не баве се само својим докторатом него раде и у настави.

Законодавци су у виду кратке реплике предочили да ће финансирање високог образовање бити уређено посебним прописом, а да ће део тога бити и рангирање факултета.

– Остало је да се дефинише оно што је главно, немамо модел финансирања, а реформе се не могу спроводити без покрића. У предложеном нацрту не видим велике разлике, него козметичке измене које не дају одговор на питање одакле паре и ко ће да их да – процењује проф. др Бранко Ковачевић, председник Савета Универзитета у Београду.

Академик Душан Теодоровић, председник Одбора САНУ за високо образовање, сматра да све треба да се доради. Нацрт не уноси никакве новине у високом образовању, како је рекао, и њиме се шаље недвосмислена порука да ће српски универзитети остати организовани потпуно другачије од начина на који су организовани универзитети у развијенијим земљама света.

Међу опаскама проф. др Миодрага Поповића, генералног секретара Националног савета за високо образовање, била је и да закон предвиђа повећану улогу научноистраживачког рада и иновација, али не помиње увођење категорије истраживачких универзитета. Он сматра и да је мандат деканима од четири године без ограничења права да буду поново изабрани – превише, и да би мандате требало ограничити на максимум два узастопна.

Представници предлагача закона, међу којима је био и Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, неколико пута су поновили да су све сугестије добродошле, да ће бити анализиране и, уколико је могуће, уграђене у нацрт пре него што се нађе на дневном реду Народне скупштине.

Замерке студената

Представници студената похвалили су прописаних минимум 48 ЕСПБ бодова које би студент требало да оствари како би у наредној школској години имао право да буде на буџету, како налаже Предлог закона о високом образовању. И одмах затим, тражили да се разјасни да ли је 48 бодова довољно за буџетирање у било којој години студија. Питали су и како да утичу на квалитет наставног процеса, студентски стандард и студентска питања ако немају право гласа, као што нацрт предвиђа. Установили су да се закон није довољно бавио неусклађеношћу академских студија и тржишта рада, није предвидео праксу за студенте нити увођење, на пример, савета послодаваца, који би допринео усклађивању студијских програма са потребама привреде. Овај предлог законописци су оценили добрим.

Студенти са хендикепом указали су да се афирмативне мере помињу неколико пута, а нигде није дефинисано шта су афирмативне мере.