четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38

Нацрт закона о високом образовању мораће на дораду

Рангирање факултета и студијских програма, дефинисање модела финансирања, увођење категорија истраживачких универзитета – неки су од захтева академске заједнице
Аутор: М. Симић Миладиновићуторак, 09.05.2017. у 22:02
Јав­на рас­пра­ва у Рек­то­ра­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду (Фото А. Васиљевић)

Нацрт закона о високом образовању мораће на поправку и дораду пре него што уђе у скупштинску процедуру, према оценама академске заједнице, изреченим на јавној расправи о предлогу законског решења, која је трајала сатима у Ректорату Универзитета у Београду.

„Промене закона су козметичке”, чврст је став појединих универзитетских професора о нацрту упркос томе што је проф. др Весна Мандић, помоћник министра просвете за високо образовање, новине које доноси нацрт наводила пуних сат времена. И то у „сажетом” излагању, како је рекао академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду. Професорка Мандић и академик Бумбаширевић били су део тима задуженог за израду Нацрта закона о високом образовању.

Зашто кровним актом којим се уређује високо школство није предвиђено увођење рангирања факултета и студијских програма, питао је проф. др Иван Гржетић, декан Хемијског факултета у Београду.

– Рангирамо студенте за упис, важна нам је позиција наших универзитета на, рецимо, Шангајској листи, а немамо нашу ранг-листу факултета и студијских програма – примећује Гржетић.

Нагласио је и да би ваљало асистентима на факултетима омогућити да раде четири, плус четири године продужења уговора, јер би се тако уклопили са предвиђених највише осам година да докторирају. Тиме би се, указао је, спречило да асистенти остану без посла, а да дисертацију нису обранили, јер сада се ангажују на три, плус три додатне године, а за то време не баве се само својим докторатом него раде и у настави.

Законодавци су у виду кратке реплике предочили да ће финансирање високог образовање бити уређено посебним прописом, а да ће део тога бити и рангирање факултета.

– Остало је да се дефинише оно што је главно, немамо модел финансирања, а реформе се не могу спроводити без покрића. У предложеном нацрту не видим велике разлике, него козметичке измене које не дају одговор на питање одакле паре и ко ће да их да – процењује проф. др Бранко Ковачевић, председник Савета Универзитета у Београду.

Академик Душан Теодоровић, председник Одбора САНУ за високо образовање, сматра да све треба да се доради. Нацрт не уноси никакве новине у високом образовању, како је рекао, и њиме се шаље недвосмислена порука да ће српски универзитети остати организовани потпуно другачије од начина на који су организовани универзитети у развијенијим земљама света.

Међу опаскама проф. др Миодрага Поповића, генералног секретара Националног савета за високо образовање, била је и да закон предвиђа повећану улогу научноистраживачког рада и иновација, али не помиње увођење категорије истраживачких универзитета. Он сматра и да је мандат деканима од четири године без ограничења права да буду поново изабрани – превише, и да би мандате требало ограничити на максимум два узастопна.

Представници предлагача закона, међу којима је био и Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, неколико пута су поновили да су све сугестије добродошле, да ће бити анализиране и, уколико је могуће, уграђене у нацрт пре него што се нађе на дневном реду Народне скупштине.

Замерке студената

Представници студената похвалили су прописаних минимум 48 ЕСПБ бодова које би студент требало да оствари како би у наредној школској години имао право да буде на буџету, како налаже Предлог закона о високом образовању. И одмах затим, тражили да се разјасни да ли је 48 бодова довољно за буџетирање у било којој години студија. Питали су и како да утичу на квалитет наставног процеса, студентски стандард и студентска питања ако немају право гласа, као што нацрт предвиђа. Установили су да се закон није довољно бавио неусклађеношћу академских студија и тржишта рада, није предвидео праксу за студенте нити увођење, на пример, савета послодаваца, који би допринео усклађивању студијских програма са потребама привреде. Овај предлог законописци су оценили добрим.

Студенти са хендикепом указали су да се афирмативне мере помињу неколико пута, а нигде није дефинисано шта су афирмативне мере.


Коментари11
91986
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tamara
Završila sam studijski program koji je akreditovan kao 3+1 godina akademskih studija i imam ostvarenih 240ESPB bodova i zvanje diplomirani pravnik. Petu godinu studija tačnije master studije htela sam da upišem ove godine na Fakultetu političkih nauka. Postojao je problem oko prihvatanja prijave zbog toga što nemam ostvarenih 240 ESPB bodova na 4+0 nego 3+1 studijskom programu. Zanima me da li je neko imao sličnog iskustva i da li postoji neko rešenje za takvu situaciju, način da se ovo prevazidje? Unapred Hvala. Pozdrav.
aleksandar
Da li je neko shvatio do koje godine života će profesori moći da rade?
Jelena Jankovic
Bila sam prisutna na javnoj raspravi o novom nacrtu zakona i nije bilo dovoljno vremena da se postave jos pitanja i daju predlozi. Zakon koji je usvojen 2005 godine bio je uskladjen po Bolonji i svi mi koji smo zavrsili akreditovane specijalisticke studije od strane Republike Srbije smo dobili diplome drugog stepena na osnovu clana 25. Zakona o visokom obrazovanju ( Sl. glasnik RS br.76/ 2005, 100 /2007 autenticno tumacenje 97/ 2008 ) a kasnijim izmenama i dopunama 44/ 2010 , 93/ 2012, 89 /2013, 99 /2014, 45/ 2015 autenticno tumacenje, 68/ 2015 i 87/ 2016 ) i sada donosenjem ovog novog zakona bicemo osteceni. A nas ima znacajan broj. Strukovih specijalista ima 36 procenata od ukupnog broja studenata. U nacrtu zakona u clanu 35 predvidja se da strukovni specijalisti iz svih oblasti padaju na prvi stepen studija. Nase studije se zovu postdiplomske studije i ne mogu se spustiti na nizi nivo. Nas predlog je da ostanemo druge studije. Zasto niko od nadleznih ne reaguje na to?!?
Nikola Perovic
Ovaj zakon je samo malo modernizovanija verzija postojeceg. Uvodi se agencija za akreditaciju, menadzer, mogucnost ponistenja doktorata, nacionalni savet da bira vlada, strucjaci iz privrede i van radnog odnosa da pomazu u vlasti. Lose je sto rektori i dekani pod ovakvim uslovima imaju neogranicen mandat. Neke novine mogu kvantitavno i manjoj meri popraviti zakon ali ne sustinski i bitno, im potrebnog kvaliteta. Nisu se usvojile kritike kvalitetne strucne javnosti teodorovica, Turajlicke, Zeca.... Nema javnog konkursa za dekana i rektora, minimalne su mogucnosti njihove smene gde kragujevacki dekan je optuzen za aferu indeks, nema rangiranja, nema borbe protiv rodjackog zaposlavanja i namestenih knkursa, asistenta sa doktoratom nema nigde u svetu, nije jasnije definisan plagijat, specijalisticke strukovne postoju prvi stepen studija, nema kratkog ciklusa stduija, niti integrisanog univerziteta, mogu svi da drze doktorske studije, samoupravljenje ostaje mogu nobelovca na vecu izbaciti..
Slobodan
Najveći problem visokog obrazovanja je činjenica da se niko od predavača (docent, redovni i vanredni profesor) ne školuje za predavača.To što je neko stručnjak nije garant da je dobar predavač. Pristupno predavanje je samo prvi korak ali nikako i jedini na tom polju. Poznavanje visokoškolske didaktike ne postoji kao uslov za sticanje zvanja predavača i toga nema nigde ni u naznakama. Koliko je samo komunikaciono nekompetentnih predavača u visokom obrazovanju nanelo štete kreativnim i komunikativnim studentima. Koliko njih ne vlada ni metodama, ni sredstvima u radu. To što neko ima napisanih nekoliko radova je možda dokaz pismenosti, akademske radoznalosti i ispunjavanje obaveze permanentnog usavršavanja. Temelji, nama nedostaju temelji. Suština, nam fali, a ne forma dragi moji. Forme su promenama. Imao bih svašta reći ali zaustavljam se ovde.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља