четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 10.05.2017. у 21:01 Данијела Давидов-Кесар

Савезници за добро здравље

Це­лер је ко­ри­стан код упа­ла мо­краћ­них пу­те­ва, док се цве­кла са­ве­ту­је љу­ди­ма ко­ји има­ју про­блем са ма­ло­крв­но­шћу
(Фото Пиксабеј)

Да хра­на мо­же би­ти лек, по­зна­то је још од вре­ме­на Хи­по­кра­та, ан­тич­ког грч­ког ле­ка­ра и оца ме­ди­ци­не.

Мо­де­ран на­чин жи­во­та ути­цао је на то да љу­ди све ма­ње је­ду во­ће, а по­себ­но по­вр­ће, што се од­ра­жа­ва и на здрав­стве­но ста­ње гра­ђа­на.

За­то ле­ка­ри на све на­чи­не по­ку­ша­ва­ју да при­во­ле љу­де да оби­ла­зе пи­ја­це и би­ра­ју на­мир­ни­це ко­је им мо­гу би­ти до­бри са­ве­зни­ци у одр­жа­ва­њу ви­тал­но­сти.

Пре­ма ре­чи­ма др Сла­ви­це Сте­фа­но­вић, сва­ка на­мир­ни­ца има сво­је ле­ко­ви­то свој­ство, а чи­ње­ни­ца је да љу­ди хра­ну до­жи­вља­ва­ју као не­што без че­га се не мо­же у одр­жа­ва­њу пра­вил­не функ­ци­је ор­га­на. Не­ке од на­мир­ни­ца на ко­је би по­себ­но тре­ба­ло обра­ти­ти па­жњу су це­лер и цве­кла. 

– Це­лер је сви­ма по­зна­та биљ­ка с по­себ­ним ну­три­тив­ним и ле­ко­ви­тим свој­стви­ма. По­знат је од дав­ни­на, чак су оста­ци ли­шћа про­на­ђе­ни у Ту­тан­ка­мо­но­вој гроб­ни­ци. Да­нас се углав­ном ко­ри­сти као за­чин или при­лог. Спа­да у ни­ско­ка­ло­рич­но по­вр­ће са са­мо 16 ка­ло­ри­ја на 100 гра­ма, а са­др­жи ви­та­ми­не Бе гру­пе, ви­та­мин Це, ви­та­мин А, ви­та­мин Е, ми­не­ра­ле, кал­ци­јум, на­три­јум, ете­рич­на уља. По­себ­но би тре­ба­ло ис­так­ну­ти ви­та­мин Ка ко­ји је би­тан за згру­ша­ва­ње кр­ви, здра­вље ко­сти­ју и крв­них су­до­ва, као и ства­ра­ње енер­ги­је – по­ја­шња­ва др Сте­фа­но­вић.

Ле­ко­ви­то де­ло­ва­ње це­ле­ра нај­ви­ше са­др­жи ко­ри­сних ма­те­ри­ја у си­ро­вом, све­жем со­ку из ко­ре­на, ли­сто­ва и ста­бљи­ке. Ко­ри­стан је код упа­ла мо­краћ­них пу­те­ва и сти­му­ли­ше рад бу­бре­га. На­ша са­го­вор­ни­ца на­по­ми­ње да је у сту­ди­ја­ма до­ка­за­но да сма­њу­је раз­мно­жа­ва­ње бак­те­ри­ја и чи­сти ор­га­ни­зам од ток­си­на, а до­бар је и за оне ко­ји же­ле да смр­ша­ју јер сма­њу­је по­тре­бу за пре­је­да­њем.

– Ва­жан је и за­то што сни­жа­ва крв­ни при­ти­сак јер де­лу­је на опу­шта­ње крв­них су­до­ва, али и на хор­мо­не стре­са јер кроз опу­шта­ње до­при­но­си сни­жа­ва­њу при­ти­ска код љу­ди где је про­блем са пси­хом узрок ско­ка при­ти­ска. До­бар је и јер по­ма­же у бор­би про­тив кан­це­ра, због то­га што са­др­жи 18 раз­ли­чи­тих гру­па ан­ти­кан­це­ро­ге­них спо­је­ва. Код љу­ди ко­ји има­ју чир на же­лу­цу пре­по­ру­чу­је се да сва­ко­днев­но пи­ју свеж сок од це­ле­ра и да је­ду ње­гов плод. Тре­ба­ло би по­ме­ну­ти и сту­ди­ју где су па­ци­јен­ти са осте­о­ар­три­ти­сом, осте­о­по­ро­зом или гих­том узи­ма­ли 34 мг екс­трак­та це­ле­ра два пу­та днев­но, а по­сле три не­де­ље код јед­ног бро­ја ис­пи­та­ни­ка бол се сма­њио од 60 до 100 од­сто – до­да­ла је др Сте­фа­но­вић.

Сви они ко­ји су има­ли про­блем са ма­ло­крв­но­шћу, си­гур­но су не­ка­да про­ба­ли ра­зна је­ла или са­ла­те где је цве­кла глав­ни са­сто­јак. Цве­кла по­ти­че из се­вер­не Афри­ке, а у по­чет­ку су се је­ли са­мо ње­ни ли­сто­ви све до тре­нут­ка ка­да ста­ри Ри­мља­ни ни­су по­че­ли да је­ду и ко­рен цве­кле. Вр­ло је бо­га­та хран­љи­вим са­стој­ци­ма, ми­не­ра­ли­ма ман­га­ном, маг­не­зи­ју­мом, гво­жђем, ба­ка­ром, фос­фо­ром ка­ли­ју­мом и ви­та­ми­ном Це. 

– Гво­жђе из цве­кле је моћ­но сред­ство за чи­шће­ње ор­га­ни­зма од ток­си­на и из­град­њу кр­ви. По­себ­но се пре­по­ру­чу­је труд­ни­ца­ма због ви­со­ког са­др­жа­ја фол­не ки­се­ли­не. Влак­на, ко­ја са­др­жи цве­кла, мо­гу да сма­ње ни­во хо­ле­сте­ро­ла до 40 од­сто. Њен сок је зна­ча­јан јер сти­му­ли­ше рад је­тре и жу­чи и спре­ча­ва за­твор. По­зна­то је ко­ри­шће­ње ове биљ­ке у спре­ча­ва­њу по­ја­ве кар­ци­но­ма – на­гла­си­ла је др Сте­фа­но­вић.

Коментари0
9721b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља