недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Савезници за добро здравље

Це­лер је ко­ри­стан код упа­ла мо­краћ­них пу­те­ва, док се цве­кла са­ве­ту­је љу­ди­ма ко­ји има­ју про­блем са ма­ло­крв­но­шћу
Аутор: Данијела Давидов-Кесарсреда, 10.05.2017. у 21:01
(Фото Пиксабеј)

Да хра­на мо­же би­ти лек, по­зна­то је још од вре­ме­на Хи­по­кра­та, ан­тич­ког грч­ког ле­ка­ра и оца ме­ди­ци­не.

Мо­де­ран на­чин жи­во­та ути­цао је на то да љу­ди све ма­ње је­ду во­ће, а по­себ­но по­вр­ће, што се од­ра­жа­ва и на здрав­стве­но ста­ње гра­ђа­на.

За­то ле­ка­ри на све на­чи­не по­ку­ша­ва­ју да при­во­ле љу­де да оби­ла­зе пи­ја­це и би­ра­ју на­мир­ни­це ко­је им мо­гу би­ти до­бри са­ве­зни­ци у одр­жа­ва­њу ви­тал­но­сти.

Пре­ма ре­чи­ма др Сла­ви­це Сте­фа­но­вић, сва­ка на­мир­ни­ца има сво­је ле­ко­ви­то свој­ство, а чи­ње­ни­ца је да љу­ди хра­ну до­жи­вља­ва­ју као не­што без че­га се не мо­же у одр­жа­ва­њу пра­вил­не функ­ци­је ор­га­на. Не­ке од на­мир­ни­ца на ко­је би по­себ­но тре­ба­ло обра­ти­ти па­жњу су це­лер и цве­кла. 

– Це­лер је сви­ма по­зна­та биљ­ка с по­себ­ним ну­три­тив­ним и ле­ко­ви­тим свој­стви­ма. По­знат је од дав­ни­на, чак су оста­ци ли­шћа про­на­ђе­ни у Ту­тан­ка­мо­но­вој гроб­ни­ци. Да­нас се углав­ном ко­ри­сти као за­чин или при­лог. Спа­да у ни­ско­ка­ло­рич­но по­вр­ће са са­мо 16 ка­ло­ри­ја на 100 гра­ма, а са­др­жи ви­та­ми­не Бе гру­пе, ви­та­мин Це, ви­та­мин А, ви­та­мин Е, ми­не­ра­ле, кал­ци­јум, на­три­јум, ете­рич­на уља. По­себ­но би тре­ба­ло ис­так­ну­ти ви­та­мин Ка ко­ји је би­тан за згру­ша­ва­ње кр­ви, здра­вље ко­сти­ју и крв­них су­до­ва, као и ства­ра­ње енер­ги­је – по­ја­шња­ва др Сте­фа­но­вић.

Ле­ко­ви­то де­ло­ва­ње це­ле­ра нај­ви­ше са­др­жи ко­ри­сних ма­те­ри­ја у си­ро­вом, све­жем со­ку из ко­ре­на, ли­сто­ва и ста­бљи­ке. Ко­ри­стан је код упа­ла мо­краћ­них пу­те­ва и сти­му­ли­ше рад бу­бре­га. На­ша са­го­вор­ни­ца на­по­ми­ње да је у сту­ди­ја­ма до­ка­за­но да сма­њу­је раз­мно­жа­ва­ње бак­те­ри­ја и чи­сти ор­га­ни­зам од ток­си­на, а до­бар је и за оне ко­ји же­ле да смр­ша­ју јер сма­њу­је по­тре­бу за пре­је­да­њем.

– Ва­жан је и за­то што сни­жа­ва крв­ни при­ти­сак јер де­лу­је на опу­шта­ње крв­них су­до­ва, али и на хор­мо­не стре­са јер кроз опу­шта­ње до­при­но­си сни­жа­ва­њу при­ти­ска код љу­ди где је про­блем са пси­хом узрок ско­ка при­ти­ска. До­бар је и јер по­ма­же у бор­би про­тив кан­це­ра, због то­га што са­др­жи 18 раз­ли­чи­тих гру­па ан­ти­кан­це­ро­ге­них спо­је­ва. Код љу­ди ко­ји има­ју чир на же­лу­цу пре­по­ру­чу­је се да сва­ко­днев­но пи­ју свеж сок од це­ле­ра и да је­ду ње­гов плод. Тре­ба­ло би по­ме­ну­ти и сту­ди­ју где су па­ци­јен­ти са осте­о­ар­три­ти­сом, осте­о­по­ро­зом или гих­том узи­ма­ли 34 мг екс­трак­та це­ле­ра два пу­та днев­но, а по­сле три не­де­ље код јед­ног бро­ја ис­пи­та­ни­ка бол се сма­њио од 60 до 100 од­сто – до­да­ла је др Сте­фа­но­вић.

Сви они ко­ји су има­ли про­блем са ма­ло­крв­но­шћу, си­гур­но су не­ка­да про­ба­ли ра­зна је­ла или са­ла­те где је цве­кла глав­ни са­сто­јак. Цве­кла по­ти­че из се­вер­не Афри­ке, а у по­чет­ку су се је­ли са­мо ње­ни ли­сто­ви све до тре­нут­ка ка­да ста­ри Ри­мља­ни ни­су по­че­ли да је­ду и ко­рен цве­кле. Вр­ло је бо­га­та хран­љи­вим са­стој­ци­ма, ми­не­ра­ли­ма ман­га­ном, маг­не­зи­ју­мом, гво­жђем, ба­ка­ром, фос­фо­ром ка­ли­ју­мом и ви­та­ми­ном Це. 

– Гво­жђе из цве­кле је моћ­но сред­ство за чи­шће­ње ор­га­ни­зма од ток­си­на и из­град­њу кр­ви. По­себ­но се пре­по­ру­чу­је труд­ни­ца­ма због ви­со­ког са­др­жа­ја фол­не ки­се­ли­не. Влак­на, ко­ја са­др­жи цве­кла, мо­гу да сма­ње ни­во хо­ле­сте­ро­ла до 40 од­сто. Њен сок је зна­ча­јан јер сти­му­ли­ше рад је­тре и жу­чи и спре­ча­ва за­твор. По­зна­то је ко­ри­шће­ње ове биљ­ке у спре­ча­ва­њу по­ја­ве кар­ци­но­ма – на­гла­си­ла је др Сте­фа­но­вић.


Коментари0
5553c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља