понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:29
ТВ БАРОМЕТАР

Ђорђе, пресрећни човек

Аутор: Мери Билићсубота, 13.05.2017. у 09:00

Рече Славко Белеслин у емисији „Вече са Иваном Ивановићем: „Долазим из времена када је емпатија била основна вредност и када дан у којем нисте учинили три добра дела, није био вредан живљења”.

Добро дело је у међувремену постало медијска вест али зато аутори „Црне хронике” или „На месту злочина са Машаном Лекићем” једва да могу да сместе у емисије све ужасне злочине који се у нашој земљи свакодневно дешавају. Можда је време да стручњаци покушају да нађу одговор на питање откуд тако велики број убистава на посебно монструозне и сурове начине међу члановима породица: дављења, клања, силовања деце... Пре више деценија о страшном злочину Шефке Хoџић или о Точиловцу који је убио адвоката Сотировског писало се годинама, а сада један злочин сустиже други.

Прича која враћа веру у човечност била је тема емисије „Живот прича” (среда ТВ Прва, 22.00) Тање Војтеховски, искусне новинарке која је у каријери поставила на хиљаде правих питање и једно које јој јавност никада није опростила (Пинк, 2009. „Тренутак истине”)...

Представила је тридесетогодишњег Ђорђа Јанковића који је у детињству остао без родитељске бриге (отац умро, мајка напустила све четворо деце), којег је стриц злостављао, газда којем је дуговао три хиљаде динара га избацио из стана и запленио му ствари, који је пет месеци спавао на калемегданским клупама, и катакомбама, и јео стари хлеб из контејнера. Тако је упознао свог добротвора Дејана Радића из Аранђеловца, који га је упитао: „Шта то радиш” а Дејан му одговорио: „Ручам”. И испричао му свој живот. Дејан му је дао 500 динара и отишао кући. Али није га заборавио. У договору са оцем, позвао га је да живи код њих. Лепо је кад си у могућности да помажеш другима, помислиће неко. Али, Дејан и његова сестра живе од пензије глувонеме мајке (16.000 динара) и то мало деле у заједничком домаћинству са Ђорђем, који болује од епилепсије и којем свакога месеца за лекове треба десет хиљада динара, тачно хиљадарку више него што износи социјална помоћ коју прима. А када добије напад и позову хитну помоћ да дође излоканим путем до села, Ђорђе после мора да, или наспе пут туцаником или плати поправак санитетског возила.

Остали смо ускраћени за барем два питања (и разуме се, два одговора од како се каже „надлежних”): зашто уопште Ђорђе и њему слични купују лекове и зашто да он поправља „државни пут“ а не месна заједница, општина, држава, Европа, свет, планета Земља... Али, Ђорђе рече да је он пресрећан човек, јер има за пријатеља Дејана и успева да живи поштено и да не обрука своју породицу из Италије, Немачке и Швајцарске, која никада није ни упитала за њега...

Велика је штета што „радници и поштена интелигенција”, како се својевремено говорило, спавају сном праведника у време када Прва емитује „Ноћни журнал”, одличан спој домаћих и страних вести које су обележиле тај дан и занимљивости о познатима (на пример да је Хилари три пута одбила Била Клинтона пре него што је пристала да се уда за њега), које одмерено води Марина Матијевић.  


Коментари1
89899
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вукица
Животна прича“ Ђ. Јанковића само потврђује оно што одавно сви знамо-не помаже онај ко може, него онај ко хоће. (Нисам гледала емисију, признајем! Већ годинама мењам канал кад се Т. Војтеховски појави на екрану. И годинама се питам шта је једна искусна новинарка тражила у „Тренутку истине“, и колико је, буквално, черечење људи пред Пинковим камерама, у коме је учествовала, мењало свест гледалаца? Види ли свој лични допринос у ономе што нас данас окружује? Вероватно још нема времена да размишља о томе, али-једном ће морати!)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља