четвртак, 29.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Шест звездица на застави Косова – региони „велике Албаније”

Сједињене Америчке Државе су још 1946. године на Мировној конференцији у Паризу Албанцима обећале Косово и Метохију као компензацију за грчки северни Епир
Аутор: Миленко Пешићчетвртак, 11.05.2017. у 22:00
Великоалбанска идеја је 140-годишње искуство (Фото Ројтерс)

Идеја „велике Албаније”, која у последње време све више добија јавну подршку у Приштини и Тирани, а прећутно и у западним центрима моћи, не угрожава само Србију већ и стабилност целог Балкана, чуло се јуче на трибини „Велика Албанија: утопија или стварност пред вратима” у Институту за међународну политику.

Говорећи о 140-годишњем искуству великоалбанске идеје, др Александар Животић, доцент на Филозофском факултету, каже да су се Албанци показали као веома упорни да траже савезнике из круга најмоћнијих сила које су заинтересоване за простор Балкана.

„Модерним речником Албанци знају да лобирају тамо где треба и да заузврат нуде услуге тим силама на терену. А историја је показала да је остваривање идеје ’велике Албаније’ увек праћено широким спектром насиља, бандитизма и криминала”, наглашава овај историчар. Животић каже да је распадом Југославије цео простор Балкана ушао у зону утицаја западних сила, чиме је оживела и идеја „велике Албаније”. Он је подсетио да су САД још на Мировној конференцији у Паризу 1946. године Албанцима  рекле да одустану од северног Епира, обећавајући им компензацију на северу, мислећи пре свега на Косово и Метохију.

Др Миломир Степић, научни саветник Института за политичке студије, сматра да су данас главни промотори „велике Албаније” – Тирана, НАТО и Европска унија. Говорећи о различитим модалитетима овог опасног великодржавног пројекта као што су „етничка Албанија“, „природна Албанија“, Степић упозорава да би остваривање таквог сна довело до цртања нових граница на Балкану. „Стварањем ’велике Албаније’, Србија би остала без 22 одсто територије, Црна Гора без 36, а Грчка без 11 процената укључујући и острво Крф. Најгоре би прошла Македонија која би остала без више од половине територије”, објашњава Степић.

И Животић и Степић сматрају да су Косово и Метохија данас практично средиште или пијемонт пројекта Велике Албаније. „Погледајте карту Косова на којој су шест звездица. Тих шест звездица су региони који треба да се уједине у пројекат ’велике Албаније’”, истиче овај доктор географских наука. Једна од главних карактеристика пројекта „велике Албаније”, објашњава Миломир Степић, јесте да он има подршку свих Албанаца без обзира на верску и етнорегионалну припадност, али и политичке прилике у свету и на Балкану. „Албанци су сложни, али и спремни на жртву да остваре пројекат ’велике Албаније’ тако што успевају да за своје интересе анимирају кључне актере великих сила”, додаје Степић.

За Живојина Ракочевића, директора културног центра у Грачаници, у основи великоалбанског пројекта је етнократија. „Можда се некоме неће допасти оно што кажем, али у основи ’велика Албанија’ је данас идеолошки, национално и практично заокружена целина. А њен  основни  унутрашњи покретач је успостављање етнократије на свим територијама на којима живе Албанци на Балкану”, истиче Ракочевић.

Јелица Минић из Европског покрета у Србији затражила је да се о овој теми отвори дијалог са интелектуалцима из Тиране и Приштине. Супротстављајући се ставовима Степића, она је рекла да у Албанији има и озбиљних стручних гласова који сматрају да би се спајањем две слабе државе, Албаније и Косова, добила једна хаос држава. „Занимљиво је да једно истраживање показује да грађани Албаније као највећу опасност не перципирају Србију већ Грчку”, истакла је Јелица Минић.

Разлоге зашто велике силе озбиљно рачунају на албански фактор, по Иви Висковићу, професору Факултета политичких наука, можда треба потражити у демографским разлозима. Он је подсетио да је ЦИА у једној својој студији пројектовала де ће 2050. године Албанци бити  најбројнији народ на Балкану.

Срђан Перишић, доцент на Факултету за безбедност и међународну политику Универзитета Унион – „Никола Тесла”, каже да на Балкану већ постоје две албанске државе, а да сада присуствујемо стварању треће у Македонији. Зато је по њему пројекат западног Балкана који се  заговара из Берлина за Србију замка. По њему, Србија у том трећем кругу земаља које нису још ушле у ЕУ не може бити водећа сила у региону, као што јој се говори, зато што је та улога намењена великоалбанском пројекту.

Нишани: Национално питање Албанаца је света ствар

Одлазећи председник Албаније Бујар Нишани и косовски председник Хашим Тачи сагласили су се јуче у Приштини да Албанци никада нису били јединственији и са више комуникације и ближи, где год се налазили – у Албанији, на Косову, Македонији, Црној Гори, у Прешеву или дијаспори. Нишани, кога је Тачи одликовао орденом слободе, рекао је да је национално питање Албанаца „света ствар”. „Света је ствар, јер се надовезује са тежњама и догађајима који су се десили пре 1.000 година, да се очува национални идентитет Албанаца. Данас наша генерација, која је наследила оно што је добила од претходних, има јако битну улогу да ради на томе да још више ојача економски и просперитет обе државе – Косова и Албаније”, казао је Нишани, преноси Танјуг. „Данас унутар паналбанских комуникација имамо размену робе, људи и идеја и апсолутно уједињење културе и оно што је наша оријентација је национално албанско питање”, рекао је Нишани.


Коментари16
70eac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar .Stanimirovic
Ovde se,očigledno,nešto dogadja.Sakupio se komšiluk,rodjaci,prijatelji i neprijatelji.Neki kažu-neko ovde umire.Neki,opet tvrde da se neko ovde radja.Radi razjašnjenja ,izgleda, biće potrebno sazvati konzilijum-i medicinski i pravni.Ako zaista neko umire,postavlja se pitanje-interesantno za sve prisutne i odsutne-šta je ostavština .Ako ima ostavštine,tu su i pretendenti,sa svojim pravima.Po nekima umiru Serbia i Makedonija,a radja se nešto sa velikom glavom i roditelji hoće da se ono zove i tretira kao Veliko.Konsultovane su i babice.One vrte glavom i kažu da porodjaj neće biti lak, Predvidjaju čak i "Carski rez"Roditelji se zbog toga raduju i kažu da takvu sreću nisu očekivali.Prihvataju to kao božji znak i dar.To bi bila zaista velika i neočekivana sreća-da im dete odmah bude ne samo veliko,nego i carsko.
Ivan Stanisavljevic
Zapoceti proces jacanja vojske i ekonomije, traziti saveznike, birati teren - vreme i mesto! I samo strpljenje - cekati pravi trenutak!
dusan
Gospodine Veso D,ako niste dovoljno ispavani onda prilegnite,odmorite pa napisite pametan komentar.A samo da vam kazem da ako vi cekate da se bijete na livadi,sa "velikom albanijom"bi bilo isto kao i sa Kosovom.Zato netreba sacekati,bilo bi kasno.
милутин
Толико приче о "Великој Албанији", а 1945. злочинци су решавали национално питање у Југославији и нацртали Авнојску БиХ, националну државу Бошњака на територијама на којима су ови чинили једва 30% становништва. Злочин без преседана у модерној историји Европе.
Nebojsa
Ekonomija, jer bez nje nema ni jake vojske. Jedinstvo koje nemamo. Kad si jedinstven, jak i znas sta hoces i spreman si da to branis na svaki nacin...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља