уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.05.2017. у 22:00 Ана Оташевић
Интервју: Бернар Анри Леви, филозоф

Напад тортом за мене је фашизам

(Фото Анђелко Васиљевић)

Са Бернаром Анријем Левијем, француским филозофом у белој кошуљи, разговарамо дан након што су га гађали тортом у дворани Културног центра Београда.

Неколико младића из публике је бучно протестовало због Левијевог присуства у Београду, где је на позив фестивала Белдокс дошао да представи два документарна филма о борби Курда у Ираку, „Пешмерга” и „Битка за Мосул”.

У ресторану хотела Мажестик, где је био уговорен интервју, Леви се појавио у истом црном оделу на коме су се видели трагови „напада”. Ово није први пут да му је бачена торта у лице. Чак осам пута је био мета белгијског писца, филмског критичара и сатиричара Ноела Годена и његове дружине, који у њему виде „отелотворење моћи у свом свом ужасу”. Левија су гађали у Белгији, Ници, на филмском фестивалу у Кану 1994. године, на представљању документарног филма „Босна!”…

На „атентате” тортом француски интелектуалац најчешће реагује провалом беса, уз ударце и претње. У Београду се трудио да задржи хладнокрвност, иако се ипак није уздржао од коментара да је то доказ да у Србији нема демократије.

Шта вам је пролазило кроз главу након што су вас погодили тортом?

Помислио сам како је овај мали инцидент вероватно слика онога што моји српски пријатељи већ годинама преживљавају.

Назвали сте демонстранте „малим фашистима”. Али нисте назвали фашистима оне који су то исто урадили у Кану или у Белгији…

Увек је за мене то фашизам. Напасти човека у лице, било у Кану, у Белгији или Србији, то је фашизам.

Када вам се слично деси у Кану или Бриселу да ли је то доказ да у овим земљама нема демократије?

Не. Пример да нема демократије, то јест да има елемената који још нису схватили шта се десило у Србији на крају 20. века, јесте слоган на транспаренту који је иза мене развио активиста.

Мислите на антиимперијалистичке пароле? То имамо и у Паризу и на другим местима…

Да, али тај антиимперијализам, било да је у Паризу или у Србији, исти је. То је социјализам будала.

Када сте сте обраћали демонстрантима на тргу Мајдан у Кијеву, говорили сте пред публиком у којој су били и представници фашистичких организација.

Не, не, говорио сам…. пред људима и женама који су унуци фашиста.

Телевизијске екипе на Мајдану које су снимале ваше обраћање ухватиле су и припаднике фашистичких група који су носили јасна обележја…

Не, не. Знате, Мајдан је било место потпуне слободе, могли сте да пишете на зидовима све што сте хтели, да кажете шта желите, да кажете све глупости које вам падну на памет. Било је фашистичких, антисемитских глупости које нисам чуо. Екстремна десница са Мајдана на изборима је добила незнатну подршку. Група „Десни сектор” је добио мање гласова него екстремна десница у Француској. Фашизам у Украјини у време Мајдана је био шест пута мање изражен него у Француској и Србији.

Демонстранти у Београду вам приписују да представљате интересе најмоћнијег војног савеза на свету, НАТО савеза.

Ја сам се 1999. ставио на страну најслабијег народа у том тренутку на свету, српског народа. Био сам за ослобођење српског народа, за демократију у Србији.

Тако што се позивали на бомбардовање…

Не, позивао сам на свргавање Милошевића. Рекао сам да је Милошевић имао на савести стотине хиљада мртвих, да држи свој народ под јармом, да је његов режим апсолутно тоталитаран. Рекао сам да треба употребити сва средства да се помогне српском народу да се ослободи.

Укључујући и бомбардовање…

Сва политичка, дипломатска, хуманитарна средства… У време рата у Босни сам тајно дошао у Србију да говорим студентима универзитета који су штрајковали.

Била сам тамо, у то време сам студирала на Филолошком факултету у Београду. Зар то није био покушај политичке манипулације студентским покретом?

Није манипулација, није политичко присвајање, јер је напокон довео до пада Милошевића шест година касније. Можда сам му помогао, можда сам привукао пажњу мог председника Митерана, Европе, Америке на то да Србија није земља коју чине носталгичари за 30-им, већ земља у којој је огроман број становника, свакако омладина, на страни демократије.

Често вам замерају да сте увек на страни оног дела Запада који је за интервенционизам, за мењање режима који им се не свиђају…

Не, велики део живота сам провео на местима која немају везе са Западом, у Бангладешу, Пакистану, у афричким земљама, крај цивила од којих је стотине хиљада масакрирано у заборављеним ратовима у Африци.

Говоримо о ратовима у Либији, Сирији, Ираку…

То је друга ствар. Кажете да сам бранио Запад. Дешавало ми се да браним Запад када ми се чинило да брани вредности које су боље од вредности диктатура, од насиља и кршења људских права. У Ираку сам био против тога да се мешамо.

Данас позивате на војну интервенцију у Ираку, у име војних циљева Курда које подржавају Сједињене Државе…

Да, на страни Курда. Радикални исламисти су читавом свету, не Западу, свету објавили тотални рат – Ирачанима, женама у том региону, становницима Мосула. Нажалост, нема избора до супротставити се и победити. Када Хитлер објави рат Европи шта треба да чинимо? Да погнемо главу или да одговоримо? Исто је данас са Исламском државом, уз све ограде, ситуација је подударна.

Када подржавате Курде, подржавате такође и њихову борбу за курдску државу, дакле за нову државу – нацију.

Да, да…

Зар то није био случај и у Босни…

Да, да…

То значи разбијање мултинационалних држава попут Ирака данас, Југославије у оно време?

Ја сам прагматичан. Залажем се за институционална решења која омогућавају да се не врши покољ над народима. Када припадност држави која се урушава води до тога да је народ угрожен, треба га извући одатле. Тако је и са Курдима. Када их припадност Ираку ставља у опасност, постоји само једно решење, да разумно, смирено осмислимо другачији институционални оквир који ће им омогућити да буду ван и унутар земље. Са Бошњацима је у оно време била иста ствар. Када се ЈНА под командом Милошевића, под командом босанских Срба, Караџића и Младића, окренула против Сарајева, није било другог решења...

У Сарајеву данас готово да нема Срба…

Има мање Срба и мање Хрвата, нажалост, то значи да је бошњачки сан окрњен, али није мртав, још увек је жив. У Сарајеву треба подржати оне који су још увек верни овом сну.

Припадници радикалних исламиста који су се у Босни борили на страни Изетбеговића претеча су данашње Исламске државе…

Неколико бораца…

Тачније две хиљаде.

Шта?

Између две и три хиљаде радикалних исламиста се према проценама борило у Босни и Херцеговини за време грађанског рата.

То је много, превише. Можете да пронађете све текстове које сам писао у то време. За мене је то била смртна опасност за Босну и нисам престајао да на то указујем. Изетбеговићу на част је што није хтео да буде њихов талац. До последњег тренутка је тражио помоћ Запада зато што није желео да га ослободе исламисти.

На видео снимцима из тог времена види се како седи са припадницима исламиста из разних земаља који се боре у редовима његове војске. Знао је и прихватио их је…

Наравно да је знао да има исламиста. Можда ви имате видео-снимке, ја знам историјски контекст. До последње секунде Изетбеговић је говорио да жели да га ослободи Европа чије вредности дели, не Иран чије вредности не цени.

Значи лагао вас је?

Није… Цео свет је то знао. Сигурно му се дешавало да буде напољу, могуће је. Али то није била већина бораца у Босни. Кажете две хиљаде… треба проверити. У сваком случају то је била незнатна мањина бораца у Босни.

Не мислите ли да ваше акције у Либији, у Ираку и на другим местима доприносе продубљивању сукоба…

Не, оне смањују сукоб. У Либији, на пример, јасно је да је постојала претња од масовног покоља у Бенгазију. Био сам међу онима који су допринели да се спречи покољ.

Ситуација у Либији је данас гора него икада, влада потпуни хаос…

Не влада потпуни хаос. Шта то значи? Да ли је ситуација гора? Само упоредите Либију са Сиријом. У Сирији може да се говори о потпуном хаосу.

Ситуација у Либији је ван контроле. Сирија је последица хаоса који је претходно направљен у Ираку, са америчком интервенцијом…

На који начин?

Америчка интервенција у Ираку је довела до јачања Исламске државе.

Али све је почело са ратом који је Башар ел Асад објавио свом народу, Исламска држава је створена тек две године касније.

Већ је постојала у Ираку…

Исламска држава? Не. Исламска држава је настала од оних које је Башар ел Асад пустио из сиријских затвора.

Исламска држава је настајала у Ираку још од 2006. године, од различитих исламистичих група које су се удружиле са Ал Каидом. Оснажила је у америчким затворима где су јој се прикључили и припадници Садамове војске који су се радикализовали…

Каква је данас ситуација у Сирији? Имате радикализоване групе које се зову Ал нусра, Даеш, са друге стране је Башар ел Асад, у средини су Сиријци. Ту је хаос, апсолутно варварство. Сиријска популација је у чељустима ова два монструма.

Сугерисали сте Николи Саркозију да покрене војну интервенцију у Либији?

Да.

Три године раније Гадафи је био у званичној посети Француској, развио је шатор испред Јелисејске палате. Шта се променило?

То треба питати Саркозија.

Коментари71
310e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bora
Bravo za autorku! Inače, Levi je predmet sprdnje u francuskim intelektualnim krugovima. Forsira ga neoliberalni, korporativni lobi jer zastupa njihove interese.
Милош Мељанац
Бацање торте у лице је фашизам, а бацање више хиљада тона бомби на цивилне циљеве по Србији (укључујући и касетне и оне са осиромашеним уранијом и графитне) је огледало демократије.
Данко Б. Марин
Јадни комплексаш је мерило : чега?
Luka Novacki
Sebe naziva filozofom? Jeftine floskule i frizura prevazidjenog Holivuda. Trazi medijsku paznju. Ne bi me uznenadilo da se jednoga dana pojave priznanja ukljucenih u "operaciju torta" da je sve bilo namesteno po instrukcijama menadzera samoljubivog gospodina Levia.
Mladen
FAŠISTA! Toliko. I neko to treba javno i u lice da kaže.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља