понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.05.2017. у 11:50 Александар Микавица
Поводом текста "Разочаравајући привредни раст - један одсто"

Привредни раст није угрожен

Тромесечни пад производње струје неће угрозити очекивано повећање БДП на кратак рок, али прети да буде ограничавајући чинилац дугорочног привредног раста , тврди координатор МАТ Стојан Стаменковић.
Стојан Стаменковић (Фото Танјуг/З.Ж.)

Није тачно да је разочаравајући раст бруто домаћег производа од једног процента у првом тромесечју 2017. у односу на исти период претходне године и да је због тога доведено у питање планирано повећање БДП у овој години од три одсто. Ову тврдњу изрекао је  Стојан Стаменковић, координатор истраживања, на представљању новог броја месечника „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

Стаменковићу је повод за ову тврдњу био текст обављен у „Политици” , насловљен „Разочаравајући привредни раст – један одсто”. У овом тексту аутор Аница Телесковић пренела је тврдњу економисте Милојка Арсића да је мањи привредни раст од очекиваног у прва три овогодишња месеца, чему је највише допринео велики подбачај производње електричне енергије, довео у питање до краја године очекивано повећање свега створеног.

Стаменковић, међутим, тврди да је много неизвесних чинилаца који не дозвољавају прогнозу раста БДП до краја године, међу којима је најбитнији овогодишњи учинак пољопривреде.

Аутори МАТ-а указују да статистички подаци за март наговештавају убрзање привредне активности. Убрзан је раст производње прерађивачке индустрије и раст спољнотрговинске размене – извоза и увоза, расте промет у трговини на мало, после застоја почетком године расте и производња цемента. Међутим, у марту је настављено опадање производње електричне енергије, што је узрок стагнације показатеља укупне индустријске производње, а потребе су се задовољавале повећаним увозом. Производња струје у првом тромесечју 2017. била је за 14,5 одсто мања него у истом периоду прошле године, с тим што је у марту тај међугодишњи пад продубљен на 22,9 одсто. Истовремено је вредност увоза струје премашила 43 милиона евра, што је готово три пута више него у првом тромесечју 2016. године.

– То неће угрозити привредни раст на кратак рок, али постоји опасност да енергија постане ограничавајући фактор дугорочног привредног раста – упозорава Стаменковић.

Да ли ће нам се таква непријатност догодити, зависи од брзине и стабилности дугорочног развоја ЕПС-а, сматра Стаменковић. Што значи да би снабдевање струјом могло да буде проблем ако се не обезбеде неопходна висина и ефикасности инвестирања у овом сектору.

Према Стаменковићевим речима, у „Стратегији развоја енергетике Републике Србије до 2025. године, са пројекцијама до 2030. године”, укупна сума инвестиција у размаку четири до пет година само у нове капацитете премашује 11,1 милијарду евра. Поправљање релативног положаја Србије у нивоу развијености у односу на земље Европе захтева раст БДП-а од пет одсто годишње после 2020. За то је неопходно подићи удео бруто инвестиција у основне фондове са прошлогодишњих 17,7 на најмање 25 одсто већ до 2020. и бржи раст индустријске производње од пројектованих пет на око седам процена. Али, такав раст индустријске производње подиже потрошњу струје и неопходна улагања, вероватно претежно у нове капацитете.

Ако би се само инвестиције у нове капацитете од 11,1 милијарду евра реализовале у периоду 2021–2025. године, што је 56,8 милијарди динара, њихово учешће у укупним инвестицијама било би 20 одсто.

Поређења раду инвестиције ЕПС-а у 2015. износиле су 8,4 одсто бруто инвестиција у основне фондове, које су у тој години достигле већ поменутих 17,7 одсто БДП. Стаменковић пита – да ли ће ЕПС имати толике паре?

Ипак, охрабрује податак који је саопштио Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику. Он је казао да се производња струје у априлу опоравила и да је била већа него у истом месецу 2016.

Коментари0
67679
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља