уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19
100 година од великог рата

Како је тајо газио преко Албаније

У драгачевском селу Лис још живе сећања о војевању честитих српских сељака и њиховом страдању за отаџбину пре једног столећа. Ево приповести Загорке Јовичић о оцу Живојину
Аутор: Гвозден Оташевићпетак, 12.05.2017. у 22:00
Живојин Јовичић (десно) са другом на Солунском фронту (Фото породични албум)

Лис у Драгачеву – О зимској вечери, тајо је знао да окачи шајкачу и стару доламу о дрвени клин на леђима врата, окупи нас ситнеж око лимена шпорета, потегне мено шљивовице из тестије и прича како је с војском газио преко Албаније.

Од деце нико да зуцне или пита штогод, па смо дуго мислили да је Албанија нека страшна вода, много већа од нашег потока у селу, море, шта ли?

Овако се у позном добу својему родитеља сећала Загорка Јовичић (1926–2007), старински пребирајући по животу прохујалом.

Беше онда, вели, и још је, опчињена родитељевим приповестима из Великога рата и сваку реч као да још чује, иако је он давно већ био небеска адреса. Све је ко зна колико пута приповедала свом унуку Ивану Јовичићу, новинару из Београда, и из његових бележака ево за „Политику” Загоркине беседе о оцу Живојину Јовичићу (1887–1970)...

„Вазда је говорио да је шест лета ратовао па ће бити да од 1912. није ни скидао пушку с леђа. На Крф су стигли око Божића 1916. Падала је нека млака кишица, а у нашем Драгачеву, у то доба, ређали су се големи снегови, па се војска чудила како тога тамо нема. Упиљили се у поморанџе на дрвећу, не разбирајући каква је то воћка.

Уморна и измучена од пута и болести, војска је часом полегала по земљи и кршу. И тако се од лежања на мокрој подини поразбољевају, ослабе, или издану. А тајо се досети те наломи и накупи грања, простре пода се па на то се спусти, а јок на голу ледину. Одозго ћебе, и остане здрав.

Једном, док су ишли преко Албаније, избије побуна Арнаута, посекли су нашу војску па капетан нареди да се свете. ’Напред’, вели, ’ово више не може да се трпи, сеците и младо и старо.’ Упадну у село, тајо није хтео никога да носи на души а један његов друг из Тијања, љут, бесан, закоље дете. Није прошло много, томе су из Тијања писали на Крф да му је овде кућа сагорела и једно чељаде у огњу.

Тајов брат Миљко отишао је у рат с њим, и издано је од тифуса у Албанији. У Љешу, ту је и сарањен. Њина мајка Митра била је много уцвељена што јој син мину. Једном је нека војска пролазила кроз село поред наше куће, јер је у то доба пут ишао преко вр’ брда, бејасмо раскрсница за Гучу, Краварицу, Пожегу и Ариље. Нана угледа неког војника који много личаше на њеног Миљка, приђе му и загрли га. Опколила је туга па је узела секиру да убије себе, те су после стално крили оштрице од ње.

Мој тајо, Живојин Јовичић, из села Лис понад Бјелице у Драгачеву, пре ратова заимо се, ставили су га за старешину села и увек је седео у горњем крају. Умео је три заната, пинтер, столар и ковач. У рату су му дали чин поднаредника а после га бирали за председника Албанске споменице у Доњој Краварици. Триред се женио: прву су му невесту убиле комите док је био у Албанији, друга од које сам ја заврши од болести, трећа је изданула од старости. Имао је шесторо деце, од сваке по двоје, три ћери и три сина.  

Тајо је после рата приложио цркви у Гучи икону Света Три јерарха, за душу свог брата Миљка. На раму је био натпис од кога је и за чији покој намењена. Тамо је стајала док нису осликали цркву и ондак склонили све иконе које су ту биле, а народ их намењивао ближњима.

На лицу цркве у Гучи борави плоча од белог камена, са именима свих Драгачеваца изгинулих у ратовима за нашу Србију, прије но што сам се ја родила. Ене, тамо лево од двери, стоји име мог чика Миљка Јовичића из села Лис.”


Коментари1
b4ad0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miljenko ostojić
Kroc šta sve prodjosmo a i prolazimo... oćel kraj umiranju?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља