четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:02
„Музеји Србије десет дана од 10 од 10”

Благо ризнице музеја Српске православне цркве

Отискивања дрворезне и бакрорезне плоче омогућило је великом броју људи да поседује приказ лика српског владара и светитеља
Аутор: Олга Јанковићпетак, 12.05.2017. у 20:05
Христофор Жефаровић: Свети Теодор Стратилат и Свети Теодор Тирон (Фото Музеј Српске православне цркве)

Панчево – Манифестација „Музеји Србије десет дана од 10 од 10”, у свом трећем издању и са овогодишњим мотом „Музеј у гостима”, доводи пред панчевачку публику изузетну изложбу „Дрворези и бакрорези музеја Српске православне цркве” Графичка клишеа и листови, постављену у салону Народног музеја Панчево, са времеске линије 17. и 18. века који су некада углавном припадали српским манастирима, највише фрушкогорским, а у избору ове поставке нашле су се представе, од отисака артемиса и икона, док су њен важан део отисци ликова српских владара и грбова. 

„Музеј Српске православне цркве је место у ком се налазе значајни предмети, не само они који се тичу духовности Цркве већ и наше историје. На жалост, многи и не знају да наш музеј чува предмете који су везани за светородну династију Немањића, од плашта Светог кнеза Лазара до повеља цара Душана, рукописних књига и још много тога. Зато је и ово један од начина да шира публика упозна део нашег блага, али и више од тога – ово је и позив да публика види и други део који се чува у самом музеју у Београду”, рекао је Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве

Он наглашава да је сваки од изложених отисака дрвореза и бакрореза оригинал, док читаву збирку у Црквеном музеју чини 11 плоча са 19 представа, од којих је осам двострано. Бакрорезних је сачувано далеко више, чак 28 са 31 отиском, а у том корпусу засебну целину чине оне Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина.

Њихова драгоценост, чуло се овом приликом, огледа се и у чињеници да су ови отисци улазили у куће верника током 17. и 18. века. У то време верници су ликове светитеља и наших владара већином могли да виде само на фрескопису и иконопису наших средњовековних цркава и познатих иконописаца. Но, нису могли имати у свом дому икону светитеља којег су славили, а откривањем могућности да се отискују плоче, како дрворезне, тако и бакрорезне, велики број људи добија прилику да поседује приказ неког пејзажа, лик српског владара или светитеља.

„То није било важно само за веру, већ и за очување националне свести. Људи овога краја, можда и најбоље знају како је тешко било у времену аустроугарске власти сачувати како националну тако и духовну свест, а свакако да су ове графике имале значајну улогу у томе”, додаје…

Отисци дрворезних клишеа направљени су 1998. године поводом 800 година манастира Хиландара, а следеће поводом четири и по деценије поставке Црквеног музеја у згради Патријаршије и 780 година самосталности Српске цркве отиснути су листови са бакрорезних плоча Христофора Жефаровића. Наредне 2000., поводом два миленијума хришћанства, као и 215 година од смрти Захарија Стефановића Орфелина умножени су листови са његових бакрорезних плоча, а преостали су штампани 2001., чиме је за четири године завршено умножавање графике из зирке Црквеног музеја. Сваке, године, по завршетку отискивања једне од градичких целина приређена је и изложба у галерији „Глас” у Београду. Од сваке плоче отиснуто је седам нумерисаних листова, односно комплетирано је седам мапа графике из фонда музеја Српске православне цркве. 


Коментари0
fbffd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља