четвртак, 24.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Бити кул?

Аутор: Зоран Миливојевићнедеља, 14.05.2017. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Познато је да деца у својим породицама уче разне моделе понашања, да између осталог усвајају начин изражавања осећања. Како већина породица у неком друштву има слична правила, можемо говорити о колективном или културном обрасцу изражавања осећања датог друштва. Такође, можемо се запитати какве су разлике између различитих друштава.

У Европи постоји јасна разлика у начину на који изражавају осећања културе са југа и културе са севера. Док јужњачке културе обележава јасно изражавање осећања, топлина у комуникацији, темпераментност и емотивна блискост, северњачке културе обележава суздржавање у показивању емоција, хладноћа у комуникацији, контролисаност и емоционална дистанца према другим људима.

Иако наш менталитет припада јужњачком емотивном обрасцу у генерацији младих се препознаје тренд усвајања северњачког обрасца. Млади се труде да потискују и суздржавају своје емоције, да не показују да их нешто узбуђује, да остану хладни и дистанцирани. У жаргону се каже да је таква особа „кул”, што долази од енглеске речи cool, хладан, а која је добила додатно значење и да је неко као особа у реду.

Овај тренд усвајања хладнијег, северњачког обрасца као наводно културно супериорнијег, вероватно је последица колективног поистовећивања младих са ликовима и моделима емотивног понашања који нам преко филмова и других медија долазе из севернијих култура. Шта је у основи овог цивилизацијског потискивања емоционалности на које је давно упозорио нобеловац Конрад Лоренц, називајући га „топлотно одумирање осећајности”?

Главна улога изражавања емоција у комуникацији јесте наглашавање важности онога о чему се комуницира. Познато је да људи доживљавају осећања онда када нешто оцењују као важно, тако да изражавањем осећања другима имплицитно поручују важност. Када неко нешто емотивно говори он другима показује да је њему важно то о чему говори. Када родитељ нешто каже детету изражавајући емоцију, било да је то љубав, страх или љутња, он му додатно поручује колико је важна та порука.

Тако га учи да несвесно „чита” туђа осећања и психолошке поруке, развијајући му социјалну интелигенцију. Када је комуникација „ослобођена” емотивне компоненте – када су они који комуницирају „кул” – тада у њој недостаје сигнал о субјективној важности поруке и све постаје равно, тачније, равнодушно.

Не смемо да заборавимо да емотивност није супротност рационалности, јер емоције могу бити и рационалне и ирационалне. Управо кроз изражавање својих емоција и кроз начине на које други одговарају на њих, особа учи да разлучи примерено од непримереног, тако да њена емоционалност сазрева и постаје префињена. Онај ко „замрзне” своја осећања, није у прилици да се развија у емотивном смислу, тако да неизражена осећања остају примитивна и сирова.


Коментари9
e942b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
U multikulturnom drustvu kakvo je americko, drustveni obrazac za izrazavanje emocija i socijalne inteligencije je vrlo emancipovan, jer je preuzeo ono najbolje iz uticajnih svetskih kultura. Otuda se dosljaci u SAD moraju suociti sa "kulturnim sokom". Za dosljaka je takvo ponasanje, gde su kompleksno sagledane i uskladjene racionalne i emocionalne komponente-teze prihvatljivo, jer stranac dolazi sa navikama i predrasudama kojih se sporo oslobadja, pa je integracija u takom drustvu zaista slozen proces. Koje je transformacije pretrpeo moj odnos sa suprugom sa kojom sam pre toga bio u braku 25 god.,vidi se kako su na moje "strano" ponasanje reagovala moja deca koja su tamo studirala. "Tata, ne mozes vise majki da kazes- 'Zeno donesi mi kafu, daj mi ovo daj ono...' Moras i ti njoj da skuvas kafu", upozoravala me kcerka. "Tata,uvek koristi -"molim","izvolite","hvala"... ", govorio mi je sin. Sve sam brzo prihvatao, ali svaki put supruzi reci - "hvala gospodjo"- tesko, mada mi sada prija!
Petar V. Terzic
Evo kako je poznatog govornika Cicerona savetovao covek koji mu je pisao govor:"Cicerone, govor je kratak, svega tri strane. Prva strana sadrzi ubedljive argumente, govori polako i tiho.Na drugoj strani nedostaju neki argumenti, povisi ton.Na trecoj strani imas vrlo malo argumenata,zato koristi sve vrste gestikulacija-krivi lice i kolaci oci, mlataraj rukama i nogama, tresi se i vici!" Nova istrazivanja u komunikacijama daju metricke iskaze,pa su izdiferencirane tri merljive komponente: semantika 15%, intonacija 35% i gestikulacija 50%. Kompletnu komunikaciju karakterise ravnomerna zastupljenost ovih komponenti. Kada je na primer rec o nacinu izrazavanja osecanja u komunikaciji, roditelji i nastavnici moraju paznju obratiti na emocionalni razvoj dece i ucenika,kako bi formirali kompletne licnosti. Mladi znaju biti lenji i sluze se trikovima,pa potiskuju emocije ili tako "cuju" da im pouke i poruke "u jedno uho udju a kroz drugo izadju", sto dovodi do nezrelog i primitivnog ponasanja.
Бранко Лаковић
„Milojko" je napisao: "Totalno si promasio temu. Amerika je Amerika. Ne predstavlja sever, a daleko od toga da je anglosaksonska." Тип људи који се у коментару у новинама обраћају са „ти” читаоцу кога не познају и који учтиво користи „Ви”, добро је познат у овдашњој свакидашњици. То је важно јер је повезано са другим особинама личности и другим ситуацијама и (на пр. са понашањем у градском саобраћају). Ето нове теме за господина Миливојевића.
Павле
Поред тога што потискују емоције, треба рећи да код западне културе постоји још један феномен. Трајно ослабљене, а неке емоције су на путу да потпуно закржљају. Ако говоримо о степену срдачности, веома је важан квалитет и интензитет те емоције. Дакле није само потискивање у питању. Уосталом погледајте само однос родитеља према деци на западу и код нас. То није потскивање, већ недостатак емоције. Са друге стране, код нас су емоције често пренаглашене и конфузне, што је друга крајност. Ипак, ако имате емоције ви их можете каналисати, али је проблем када немате емоције. А што се тиче наслова „Бити кул“, то нашем менталитету уопште не одговара. Ми имамо врло различите речи које говоре о богатству психолошких термина: смирен, хладнокрван, прибран, трезвен итд.
Радован
Бити "cool" је настојање свих нас само у доби одрастања, док смо у пубертету и мало касније, док још нисмо одрасли и сазрели. Тачније, док не спознамо живот. Једном кад ”одрастемо”, схватимо да је само права искреност уистину цијењена од стране супротног пола, који нас у бити само и занима. Никаква околина, мишљење о нама и слично, нема никакве важности ако смо нашли партнера о ком смо маштали. Једном, кад смо у жељеној вези, сасвим смо задовољни да се изолујемо. Прави партнер ће разумјети наше слабости, јер их сви ми имамо. Не морамо бити "cool". Можемо да плачемо или да искрено изјавимо љубав, без претварања. То је живот. Бити је како бисмо рекли ми из БиХ, ”шупљака”. Размислите, омладино. Претварање може да вам искриви психу. Зашто да се претварате? Због кога? Јер неки, наизглед популарни лликови, диктирају тај темпо а у ствари имају проблеме с поуздањем и емоцијама? Вјерујете ми, прошао сам све то. Немојте да падате на те јефтине трикове. Бавите се спортом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /
Магазин

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља