петак, 20.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10
ПОГЛЕДИ

Зашто је деда заплакао

Креатори западне реалне политике, у превенцији могућих будућих сукоба на Балкану, одговорни су за толерисање и гајење, као у стакленој башти, великоалбанских претензија
Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 14.05.2017. у 08:00

У Хитлеровој Европи постојала је „велика Албанија“, која је укључивала Косово и Метохију, и регион западне Македоније око Тетова. Недавно ми је допао у руке бечки лист „Ди пресе“ од 18. јула 2001. и текст Кристијана Гонса под насловом „Експлозивна мешавина“. Један Албанац је аутору чланка, те 2001. године, дословце изјавио: „Када су немачки војници ступили у Кфор, рекао сам свом деди да су Немци поново овде. Заплакао је од среће“. Кристијан Гонс даље пише да је деда тог Албанца био у Другом светском рату припадник албанских СС јединица и да своју униформу још увек чува у ормару.

Да ли и данас Албанци у Тетову сањају повратак Вермахта у неком другом облику, барем у западну Македонију? Да ли су најаве ратних бубњева на Балкану кренуле управо из Македоније, јер медији напросто вриште од катастрофичних сценарија? Национализми, старе идеологије и стари пројекти нових држава, нове границе и ново сиромаштво идеална су смеса за залетање у неки нови рат на Балкану.

Да ли у том контексту ми у Србији имамо право да забијемо главе у песак или је пројекат „велике Албаније“ допринео да се расправа о сукобу који би аутоматски био изазван реализацијом плана „велика Албанија“, дакле да нови рат на Балкану више и није табу тема? Пошто онај ко заговара, или се прави да не схвата, или минимизира идеју „велике Албаније“, мора бити свестан да се та идеја не може остварити без рата.

Феноменолошки, у последњих двадесетак година „пауза“ у великим ратовима није била права: од Анголе преко Блиског истока до Балкана беснели су ратови разних врста и бесмислености. Само што су увек били у сенци фасцинације привидно непрекидног привредног раста и његовог главног покретача, глобализације. У међувремену су се два феномена, рат и глобализација, приближили: технолошко повезивање ту, регионални економски интереси тамо, али и с тим у вези све већа рањивост друштва отварају нове изворе и шансе за немир и завист, за побуне и осветничке акције у многим деловима света. Тамо где економија и технологија постају глобалне, истовремено расте и ова рањивост.

Још је Клаузевиц тврдио да се природа сукоба може променити када они потрају дуже него што је предвиђено. Вреди ли ова тврдња и за природу сукоба Албанаца са Србима и Македонцима?

Рат је увек инструмент политике, још једна тврдња Клаузевица, но да ли је рат „егзистенцијално искуство“или само инструмент за очување мира, „мера свих ствари“? Агресија НАТО-а на СР Југославију 1999. била је „егзистенцијално искуство“ за Србе на Косову, али Албанци на Косову могу да кажу да је тај рат и за њих био „егзистенцијално искуство“. Рат понекад може да буде неизбежан, можда чак и неопходан, примери деколонизације то говоре. Рат може да буде и наручен, некада и лажно декларисан као хуманитарна интервенција, што је показала и агресија НАТО-а на нас 1999.

У сваком случају, оправдано или не, рат као инструмент политике свакако није ислужен. Нове врсте ратовања, од „асиметричног“до „хибридног“ укључују и сајбер ратнике, па и употребу биолошког, хемијског, тактичког, нуклеарног и климатског оружја.

Дакле, о рату као средству за постизање све различитијих циљева мора поновно озбиљно да се размишља и говори. Само што се притом све чешће ради о новим врстама употребе силе од нових актера који се све теже идентификују и против којих је све тежа борба. Заправо, то је огледало непрегледног глобалног поретка, који се сада распада на више саставних делова. Класична правила игре у међународној политици скоро да више и не важе, доста нејасне тенденције и инструменти развоја воде у хаос, а доминантна форма данашњих међународних односа могла би да се назове и „бешчасном стратегијом“.

Скоро свака реална политика рат своди на катастрофу, али и одвраћа пажњу од чињенице да њено наводно професионално и реалистично играње појмовима као што су политика интереса, одговорност, међународна заједница или политика моћи до сада није баш допринело томе да се ратови избегну, да се смире грађански ратови или да се правовремено оствари успех у борби против тероризма. Наравно, реална политика делује у уском земаљском хоризонту једног мандата у некој земљи и доноси одлуке с обзиром на изгледе да се буде изабран, односно поновно изабран, што и јесте, признали или не, једно од мерила на основу кога одлучује где ће, када и ради чега бити употребљена војна сила. То нигде није било јасније него у хазардној игри европског интервенисања у грађанском рату на Балкану. А колико ирационално реална политика повремено изгледа, потврђује и бомбардовање Авганистана.

Креатори и вође западне реалне политике, како у Вашингтону тако и у Бриселу, у превенцији могућих будућих сукоба на Балкану, имају одговорност за толерисање и гајење, као у стакленој башти, великоалбанских претензија за мењање граница. Двојна мерила, спречити или тврдити да је то сада реалност, западна реална политика свој поглед прикива за алтернативе миру. А то је рат.


Коментари52
31ad9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

B. Zec
Mislim da je drug Lazanski potpuno u pravu kada kaze da se sadasnja ali i buduca politika kroji u Briselu pod okom Wasingtona. Vec dobrih 25 godina ovaj prostor nase SFR Jugoslavije je ustvari mala labaratorija mnogih pokusa izmedju naroda i narodnisti. Sve je to tacno sto drug Lazanski navodi , sve to mi znamo ali mene tisti nesto a to je mi smo ti koji sve omogucavamo!!!! Mi smo ti koji sada bilo u Srbiji bilo u Hrvatskoj bilo U Baosni ili Makedonji glorificiramo fasisticku proslost na ovim terenima . Ustace dozivljavaju ponovnu renesansu svoje istorije , cetnici hvala bogu. Sta reci ? Posijana je klica " mrzite se " do rata!!!! Sam cilj NATO-a totalan destabilizacija podrucja bivse SFRJ!!!! Druze ili sad Gospodine Lazanski voli bih vase misljenje hoce li biti rata sa Albancima ili ne?
ББ
Ово већ дуго траје .. јако дуго.. и ово је маратон а не спринт. Борба је дуготрајна и исцрпљујућа а ми и у својим редовима имамо оне који сматрају да се за КиМ као и зѕ РСК не треба борити. Једна мала чињеница.. манастир Крупа у РСК из 1317 је старији од Високих Дечана па српским властодршцима није никакав проблем да се о њему брине хрватска власт. Шта мислисте ко ће бринути о српским манастирима на КиМ.
Стефан Петковић
Треба се подсетити и овог у истом контексту написаног, а што је писао г. Лазански: "Завршавајући свој текст о ОВК, Марк Семо је у париском "Либерасиону" (9. априла 1999) цитирао једног Албанца из Македоније :"Код нас, у планинама када се роди мушко дете, у колевку му се стави Куран и пушка. Сви смо ми исти народ, говоримо исти језик, имамо исте обичаје и истог словенског непријатеља". Даље, "наше професионално и реалистично играње појмовима као што су политика националних и државних интереса, одговорност, беспоговорна сарадња с међународном заједницом, наш безалтернативни пут у евроинтеграције, стриктно ослањање на ЕУ, наша политика дипломатије, права и правде, све то до сада није много допринело да ЕУ и Запад уваже и српске ставове о Космету".
Милан Топалов
"...припадник албанских СС јединица..." "WAFFEN-SS", прочитао у "ВИКИПЕДИЈИ", је , 1944. имао 900.000 војника и, то 400.000 из Немачке, 300.ооо немаца из др. земаља и 200.000 др. националности. Али, о "албанским СС јединицама", нисам нигде ништа нашао, па Вас молим да то појасните. Хвала. Поздрав из Баната!
Миша Милас
Господине Топалов! Па, да ли ви знате ко пише чланке за Википедију (лаици, аматери, пропагандисти разних идеја и др.)? У САД је забрањено студентима да користе ВП и да је цитирају у својим радовима. Колико су подаци у тој "енциклопедији" поуздани видећете ако, на пример, укуцате синтагму "рату у Хрватској", па прочитате чланке на српском и хрватском језику. Ставови о тој теми су ДИЈАМЕТРАЛНО СУПРОТНИ. Зато, господине Топалов, прочитајте неке историјске књиге које су писали стручњаци на основу више извора и докумената.
Препоручујем 4
Markic
@Milan Topalov Čak i nakon propasti trećeg rajha Albanci na KiM su i dalje pravili probleme 1945. godine. Tito je morao da šalje nekoliko divizija da umire Albance i zaustave pobunu. Albanci nisu bili marionete i potlačene Nemačke sluge, već su bili saveznici nacista (nakon pada Musolinijeve Italije) zbog svojih interesa i stvaranja "Velike Albanije"(geografski ne baš tako velike). Oni su se zdušno borili za naciste ,a zapad ih vidi kao saveznike zbog Italijanske okupacije iz Aprila 1939. godine, a ne gledaju to što su od 43' bili saveznici Hitlera. Najveća ironija je što su stavili Kosovsku zastavu u Mathauzenu što ne da nema nikakve logike nego taj koji je to uradio zbog današnjih političkih ineteresa je pljunuo na sve žrtve logora iz tog doba ma koje nacionalnosti sve bile.
Препоручујем 24
Прикажи још одговора
Trifun
@Ljubomir "Prema tome ne stoji da BJRM nije ispunjavala uslova."Koliko je BJRM ispunjavala uslove za priznanje,dovoljno je pogledati,gde je sad,posle 25 godina:Od nepriznavanja "ustavnog naziva" od vecine sveta( i samog "zapada) do permanentne nestabilnosti,nemogucnosti sastavljanja vlade bez arbitriranja "zapada".Da ne govorimo o stalnoj ugrozenosti od albanskog nacionalizma...Jos gora situacija je sa BiH,koja je klasicni "zapadni"protektorat i koja se,posle 25 godina,odrzava samo zahvaljujuci volji stranaca("zapada"),a ne volji njenih gradjana(osnovni preduslov "suverenosti" neke drzave)..
Anabela
Treba imati u vidu da Makedoniji postoji korupcija veca nego ovde i u drugim zemljama. Makedonske vlasti su bile spremne da prave najrazlicitije aranzmane sa albanskim partijama u interesu ocuvanja vlasti, pa to su bile neverovatne stvari od tajnog provociranja napetosi pa onda do javnog i slavnog resavanja istih...gradjanin ne moze da zavrsi poslove sa drzavom bez mita. Izvesna pomoc i naklonost koju je Makedonija dobijala, ma kako ta pomoc bila nedovoljna, zavrsavala je u rukama korumpiranih partijskih slugu i Makedonija u razvoju ekonomije, demokratije, slobode nije ni mogla da odmakne dalje. Makedonci su ponosni vredni, oni ce ovu situaciju jos promeniti, ali su dozvolili da ih njihovi politicari podkradaju i lazu.Nije ih samo Zapad ili neko treci doveo u danasnju slozenu situaciju...treba da budu toga svesni i da samouverenije izraze svoju volju.Jasno izrazenu volju gradjana niko ne moze da ignorise.
Препоручујем 18

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља