недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.05.2017. у 22:00 Биљана Радомировић
ДОСИЈЕ ПОЛИТИКЕ: ПРИРОДНА И КУЛТУРНА ДОБРА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА (7)

Драгуљима средњовековне културе прети уништавање

Срби с Космета више пута апеловали на међународне администраторе да врате заштиту Кфора српским црквама и манастирима, па и Пећкој патријаршији и Грачаници
Гра­ча­ни­ца и Пећ­ка па­три­јар­ши­ја: ове све­ти­ње су од­и­гра­ле од­лу­чу­ју­ћу уло­гу у раз­во­ју цр­кве­не ар­хи­тек­ту­ре и фре­ско-сли­кар­ства на Бал­ка­ну од 14. до 16. ве­ка, објашњење је за упис на Листу (Фото Википедија)
(Фото сајт СПЦ)

На Унесковој листи светске природне и културне баштине Србија има пет заштићених локалитета и још 11 који су номиновани за улазак на листу. „Политика” у досијеу открива детаље о онима који су већ проглашени светском баштином: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1986), средњовековни споменици на Косову (2004), Гамзиград-Ромулијана (2007) и средњовековни надгробни споменици стећци (2016)Глоса

Косовска Митровица – На Унесковој листи Светске културне баштине налазе се манастири Пећка патријаршија, драгуљ српске средњовековне културе, и Грачаница, у истоименој вароши. На Унескову листу уписани су у јулу 2006. године, када је одлучено да, заједно с манастиром Високи Дечани и црквом Богородице Љевишке, буду дефинисани под заједничким именом Средњовековни споменици на Косову. 

На истом заседању, како за „Политику” наводи Владимир Џамић, историчар уметности конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе и координатор Републике Србије за сарадњу с Унеском за добра уписана на Листу светске културне баштине, споменична целина је уписана на Листу светске баштине у опасности на којој се до данас налази.

Као пресудно да се Пећка патријаршија и Грачаница нађу на Листи наведено је да су ове светиње одиграле одлучујућу улогу у развоју црквене архитектуре и фреско-сликарства на Балкану од 14. до 16. века, обједињујући у архитектури ренесансе Палеолога византијске и западноевропске утицаје, као и да је на њима приказано јако јединство цркве и државе, које је у међувремену постало снажан део српског националног идентитета.

У Пећкој патријаршији је од уписа на Листу много урађено на конзервацији и рестаурацији и уређењу манастирске целине. Радове углавном финансира Влада Србије, а најважнији је завршетак реконструкције фасаде пећких цркава од 2006. до 2008. године.

– Сређен је и оградни зид око целог манастира с улазном капијом, изведени су конзерваторски радови на великим површинама фреско-сликарства, а у црквама је због бројних страних посетилаца инсталиран систем аудио водича – истиче Џамић, уз напомену да Завод прати догађања око „наших, косметских споменика, а најчешће су стручњаци Завода и домаћини комисијама које шаље Унеско”.

Извештаји те организације УН су, додаје, углавном објективни, али и доста суздржани и у њима, према мишљењима наших надлежних, није довољно наглашена опасност у којој се та добра светске баштине и даље налазе. Управо зато, Српска православна црква и држава, као и Срби с Космета више пута су апеловали да врате заштиту Кфора српским црквама и манастирима.

– Нажалост, то се није десило, а од 2013, осим Високих Дечана, све православне светиње на Космету обезбеђује Косовска полиција – подсећа Џамић.

Манастирски комплекс Пећке патријаршије састоји се од четири цркве саграђене између 13. и 14. века и од оснивања је представљао средиште СПЦ. Налази се надомак Пећи, у Руговској клисури, уз реку Бистрицу.

Од 2013, осим Високих Дечана, све православне светиње на Космету обезбеђује Косовска полиција

После Другог светског рата Пећка патријаршија преобраћена је у женски манастир, а бројно сестринство у надлежности је српског патријарха. После пожара који су подметнули Албанци 1981. године, направљени су нови конаци и резиденција патријарха, а након НАТО бомбардовања Патријаршија је постала духовни и национални центар за преостале Србе севернометохијског и хвостанског региона.

Манастирски комплекс се састоји од главне цркве Светог апостола, уз коју су сазидане црква Светог Димитрија са северне, јужна Богородична црква с црквицом Светог Николе са јужне, као и велике заједничке припрате на западној страни.

Не зна се тачан датум оснивања матичне цркве, али се зна да је још за живота Светог Саве у Пећи основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта српске епископије. Средином 13. века, Савин најбољи ученик и наследник Свети Арсеније Сремац подигао је храм посвећен Светим апостолима, који је постао престо поглавара српске цркве. Крајем 13. века, из Жиче је у цркву Светог апостола премештено седиште српске архиепископије, која је 1346. подигнута на ранг патријаршије.

Најстарији храм манастира у Пећи красе монументалне фреске. Сведоче о високом богословском образовању наручилаца који су се угледали на најзначајније богомоље Цариграда и Солуна, а неке од насликаних представа као што су Христос на престолу с пресветом Богородицом и Претечом, Причешће апостола или Силазак Светог Духа на апостоле права су ремек-дела српског средњовековног сликарства. У храму се налази саркофаг у коме је некада почивао Свети Арсеније, затим онај у којем су биле мошти првог српског патријарха Јоаникија Другог, а између је гробно место архиепископа Саве Другог.

У првој половини 14. века сазидан је храм посвећен Богородици Одигитрији, а фреске у њему очуване су највећим делом до данас. Данило Пећки подигао је цркву посвећену Светом Николи, а живопис у ној настао је крајем 17. века. Велику пажњу посетилаца Пећке патријаршије привлачи и најстарије заштићено стабло Србије, црни дуд, познатији као шам-дуд, који је засадио српски архиепископ Сава Други, син Стефана Првовенчаног. Испод њега је Арсеније Чарнојевић 1690. одржао сабор с највиђенијим људима с Косова и Метохије, после чега је одлучено да српски народ крене у велику сеобу преко Саве и Дунава. Дуд и данас расте и даје плодове.

Манастир Грачаница надомак Приштине саградио је краљ Милутин 1321. и посветио га Успењу Пресвете Богородице. Подигнут је на месту старе цркве у којој је било седиште Липљанске епархије. Духовни је и национални центар српског народа на Космету.

У манастиру се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, а посебно је леп портрет краљице Симониде, жене краља Милутина. Републички завод за заштиту споменика културе, по речима Џамића, сваке године је присутан у манастиру, где се изводе конзерваторски радови на живопису. Пре 11 година, средствима Министарства културе урађена је санација иконостаса, а средствима Унеска, у периоду од 2011. до 2013. године, комплетно је саниран кров Успењске цркве.

Спортисти донатори

– Новак Ђоковић је дао новац да манастир купи парцелу која се граничи с поседом храма, а коју су намеравали да купе Албанци. И други угледни спортисти су помагали манастир, знам за фудбалера Матеју Кежмана као и за неке друге, јер с обзиром на структуру сестринства и њихове године манастир се тешко може самостално издржавати од сопствене економије, тако да су све донације пожељне и добродошле – закључује Џамић.

Коментари3
b33a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar .Stanimirovic
Ovakva mesta su istinske svetinje.Sa njima bi se srpski narod morao poistovetiti-identifikovati. /Svaki pojam je ravan sebi:Svaka pojava je identična sa sobom !/ Ako nema tih toponimija,nema ni ljudskih antroponimija. Ne postoji osnova na bazi koje bi se o ovome razgovaralo i pregovaralo bilo sa kim ! Na ovome svetu !
Stevan
Грачаницу би могла чувати српска војска јер је ту одмах насеље Грачаница. Треба наша власт да захтева од УН и ЕУЛЕКС да наша наоружана милиција или војска штити манастире позивајући се на рез. УН 1244. Не треба ћутати већ стално тражити св по ја права из 1244 а и иначе права, јер је то територија Србије!
Sasa Trajkovic
Koliko naivnosti kao da su ih svih ovih godina stitili, on su logistika i vojska Tacija, obucavali su ih svercovali iza barikada, davali im logisticku podrsku... NATO je okupaciona sila na Kosovu a njen mandat je da stite njihovo mezimce Kosovo od pretnje iz Srbije granica sa Albanijom uopste ne postoji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља