На Унесковој листи светске природне и културне баштине Србија има пет заштићених локалитета и још 11 који су номиновани за улазак на листу. „Политика” у досијеу открива детаље о онима који су већ проглашени светском баштином: Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1986), средњовековни споменици на Косову (2004), Гамзиград-Ромулијана (2007) и средњовековни надгробни споменици стећци (2016)Глоса

Косовска Митровица – На Унесковој листи Светске културне баштине налазе се манастири Пећка патријаршија, драгуљ српске средњовековне културе, и Грачаница, у истоименој вароши. На Унескову листу уписани су у јулу 2006. године, када је одлучено да, заједно с манастиром Високи Дечани и црквом Богородице Љевишке, буду дефинисани под заједничким именом Средњовековни споменици на Косову. 

На истом заседању, како за „Политику” наводи Владимир Џамић, историчар уметности конзерватор Републичког завода за заштиту споменика културе и координатор Републике Србије за сарадњу с Унеском за добра уписана на Листу светске културне баштине, споменична целина је уписана на Листу светске баштине у опасности на којој се до данас налази.

Као пресудно да се Пећка патријаршија и Грачаница нађу на Листи наведено је да су ове светиње одиграле одлучујућу улогу у развоју црквене архитектуре и фреско-сликарства на Балкану од 14. до 16. века, обједињујући у архитектури ренесансе Палеолога византијске и западноевропске утицаје, као и да је на њима приказано јако јединство цркве и државе, које је у међувремену постало снажан део српског националног идентитета.

У Пећкој патријаршији је од уписа на Листу много урађено на конзервацији и рестаурацији и уређењу манастирске целине. Радове углавном финансира Влада Србије, а најважнији је завршетак реконструкције фасаде пећких цркава од 2006. до 2008. године.

– Сређен је и оградни зид око целог манастира с улазном капијом, изведени су конзерваторски радови на великим површинама фреско-сликарства, а у црквама је због бројних страних посетилаца инсталиран систем аудио водича – истиче Џамић, уз напомену да Завод прати догађања око „наших, косметских споменика, а најчешће су стручњаци Завода и домаћини комисијама које шаље Унеско”.

Извештаји те организације УН су, додаје, углавном објективни, али и доста суздржани и у њима, према мишљењима наших надлежних, није довољно наглашена опасност у којој се та добра светске баштине и даље налазе. Управо зато, Српска православна црква и држава, као и Срби с Космета више пута су апеловали да врате заштиту Кфора српским црквама и манастирима.

– Нажалост, то се није десило, а од 2013, осим Високих Дечана, све православне светиње на Космету обезбеђује Косовска полиција – подсећа Џамић.

Манастирски комплекс Пећке патријаршије састоји се од четири цркве саграђене између 13. и 14. века и од оснивања је представљао средиште СПЦ. Налази се надомак Пећи, у Руговској клисури, уз реку Бистрицу.

После Другог светског рата Пећка патријаршија преобраћена је у женски манастир, а бројно сестринство у надлежности је српског патријарха. После пожара који су подметнули Албанци 1981. године, направљени су нови конаци и резиденција патријарха, а након НАТО бомбардовања Патријаршија је постала духовни и национални центар за преостале Србе севернометохијског и хвостанског региона.

Манастирски комплекс се састоји од главне цркве Светог апостола, уз коју су сазидане црква Светог Димитрија са северне, јужна Богородична црква с црквицом Светог Николе са јужне, као и велике заједничке припрате на западној страни.

Не зна се тачан датум оснивања матичне цркве, али се зна да је још за живота Светог Саве у Пећи основан метох манастира Жиче, тадашњег седишта српске епископије. Средином 13. века, Савин најбољи ученик и наследник Свети Арсеније Сремац подигао је храм посвећен Светим апостолима, који је постао престо поглавара српске цркве. Крајем 13. века, из Жиче је у цркву Светог апостола премештено седиште српске архиепископије, која је 1346. подигнута на ранг патријаршије.

Најстарији храм манастира у Пећи красе монументалне фреске. Сведоче о високом богословском образовању наручилаца који су се угледали на најзначајније богомоље Цариграда и Солуна, а неке од насликаних представа као што су Христос на престолу с пресветом Богородицом и Претечом, Причешће апостола или Силазак Светог Духа на апостоле права су ремек-дела српског средњовековног сликарства. У храму се налази саркофаг у коме је некада почивао Свети Арсеније, затим онај у којем су биле мошти првог српског патријарха Јоаникија Другог, а између је гробно место архиепископа Саве Другог.

У првој половини 14. века сазидан је храм посвећен Богородици Одигитрији, а фреске у њему очуване су највећим делом до данас. Данило Пећки подигао је цркву посвећену Светом Николи, а живопис у ној настао је крајем 17. века. Велику пажњу посетилаца Пећке патријаршије привлачи и најстарије заштићено стабло Србије, црни дуд, познатији као шам-дуд, који је засадио српски архиепископ Сава Други, син Стефана Првовенчаног. Испод њега је Арсеније Чарнојевић 1690. одржао сабор с највиђенијим људима с Косова и Метохије, после чега је одлучено да српски народ крене у велику сеобу преко Саве и Дунава. Дуд и данас расте и даје плодове.

Манастир Грачаница надомак Приштине саградио је краљ Милутин 1321. и посветио га Успењу Пресвете Богородице. Подигнут је на месту старе цркве у којој је било седиште Липљанске епархије. Духовни је и национални центар српског народа на Космету.

У манастиру се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, а посебно је леп портрет краљице Симониде, жене краља Милутина. Републички завод за заштиту споменика културе, по речима Џамића, сваке године је присутан у манастиру, где се изводе конзерваторски радови на живопису. Пре 11 година, средствима Министарства културе урађена је санација иконостаса, а средствима Унеска, у периоду од 2011. до 2013. године, комплетно је саниран кров Успењске цркве.

Спортисти донатори

– Новак Ђоковић је дао новац да манастир купи парцелу која се граничи с поседом храма, а коју су намеравали да купе Албанци. И други угледни спортисти су помагали манастир, знам за фудбалера Матеју Кежмана као и за неке друге, јер с обзиром на структуру сестринства и њихове године манастир се тешко може самостално издржавати од сопствене економије, тако да су све донације пожељне и добродошле – закључује Џамић.