четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06
О ЗАБОРАВЉЕНОМ ПРИЈАТЕЉСТВУ

Чудан неки народ

Зашто сеоски дом здравља носи назив по председнику Друштва за помагање српске деце, огранка америчког Црвеног крста
Аутор: Милош Лазићсубота, 13.05.2017. у 21:21
(Фото: С. Савовић)

У центру Прањана, мало испод Чедове кафане, с леве стране друма, стоји стамена приземна зграда: по изгледу би се рекло да је грађена између два рата. У њој је сеоска амбуланта, а како ни она не може безимена, то над улазом лепо пише „Дом здравља Џон Кингзбури”.

И то ћирилицом!

Ко је тај Џон и чиме је задужио житеље питомих обронака Сувобора да по њему називају тако важне установе?

Причају мештани да је током Великог рата овуда тумарао председник Друштва за помагање српске деце, огранка америчког Црвеног крста, управо мистер Џон Кингзбури. Ко зна како га је народ примио, сигурно домаћински, јер ником се и никад није пожалио. Док је шпартао околним селима опазио је да су сељаци здрави као дрен, али и да када се неко, ипак, разболи, па ако му народна медицина и остале враџбине не помогну, мора да прти пут до Чачка. Због тога је, пре повратка у Америку, у свешчицу по којој је поваздан нешто жврљао, прибележио и ово: „Занела ме лепота овог места водом, погледом и романтиком тако да ћу баш овде по завршетку рата подигнути амбуланту у знак сећања на овај драги савезнички народ, као и ради поновног виђења са људима и лепотом овог краја”.

Обећано – испуњено! Преко мора су стигли долари, планови и опрема, таман да се започне, Милош Продановић и браћа Михајло и Драгиша Бралић даривали су плац, а остали кулук, па је већ 1930. године зграда стављена под кров, да би догодине амбуланта свечано била отворена. Нажалост, не зна се да ли је Џон Кингзбури испунио и други део завета, да ли је дошао у Србију „ради поновног виђења са људима и лепотом овога краја”, али на Сувобору није заборављен.

Јер, само десетак година доцније, управо са импровизованог аеродрома крај Прањана, на Галовића пољу, започела је операција „Хелијард” (Operation Halyard). Уз помоћ Југословенске војске у отаџбини установљен је ваздушни мост, највећа акција спасавања америчких авијатичара који су током Другог светског рата оборени над окупираним територијама широм Европе!

У Прањанима, али и у околним селима – у Богданцима, Коштунићима, Браићима, Брезни, Дружетићима, Гојној Гори, Срезојевцима, Леушућима, Каменици, Теочину... – пилоти су се дружили с домаћинима пландујући, али и помажући им док су чекали на евакуацију и по неколико месеци, а неки су се, богме, и подгојили! По причама мештана који су доцније одлазили у САД, а неки и остајали онде, неки од тих пилота су на јарболе пред својим кућама, уз амерички, с поносом и поштовањем редовно качили и наш, српски барјак!

Иако се прича да је одатле пут Барија одлетело чак седамсто пилота, и то махом Американаца, војна повест и спискови веле да их је било тачно 520. Неколико их је у међувремену долазило у Србију, па су с генералом Јованом Чековићем и Удружењем домаћина Србије сковали план да се онај аеродром обнови, да буде речит споменик пријатељству и савезништву, али џаба. Јесте да је поред пута постављена бронзана табла да подсећа, али ту ливаду је већ купио неки предузимљив човек из Горњег Милановца коме није много стало ни до авијације, нити до успомена... или је само љут на негдашње савезнике?

Јер, после су они нас бомбардовали, а ми њих обарали с неба, али то је већ нешто друго... мада смо се сви надали срећнијем завршетку. Оно, ко зна, ваљда су им Албанци, а нарочито балисти са Косова и Метохије, били много оданији савезници, како готово две деценије понавља мистер Вилијам Вокер, чувени стручњак за Балкан и Латинску Америку угледне америчке агенције.


Коментари1
5cba6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Joveljic
Nije istina da je John A. Kingzbury tumarao tokom Velikog rata po Pranjanima. On je zadnje dvije godine rata proveo u Francuskoj, a u Srbiju je došao u službenu posjetu tek 1920. god. Ako je vjerovati fotografiji koja se nalazi na internetu, te iste godine je, a ne deset godina kasnije, napravljen “Zadružni dom zdravlja Džon Kingsburi” koji je tema ovog članka. Vrijedi spomenuti da je Kingzbury dugo godina bio sekretar Američko Jugoslovenskog Udruženja, u vrijeme dok je Mihajlo Pupin bio počasni predsjednik tog udruženja. Zbog svojih čestih posjeta zemljama Socijalističkog bloka i učešća u Svjetskim kongresima mira, u dubokoj starosti, 1956. morao je da se brani pred Komitetom za anti-američku djelatnost od optužbi da je agent komunizma. Umro je 1960. Definitivno se radi o vrlo naprednom i časnom čovjeku, tako da gradjani Pranjana trebaju biti ponosni da im Dom zdravlja nosi njegovo ime. Žalosno je da gradjani tog grada vrlo malo znaju o njemu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља