уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

„Дервентски лист” други најстарији на Балкану

Први број „Дервентског котарског листа” изашао је 12. децембра 1912. године, само осам година након што се појавила „Политика”
Аутор: Младен Кременовићсубота, 13.05.2017. у 22:00
Најстарији сачувани примерак из 1913. године (Фото Архива „Дервентског листа”)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Дервентски лист”, мале локалне новине из Дервенте и не толико регионално познат лист, бележи и важан историјат, захваљујући којем је успео да се удене међу најстарије новине ових простора. Њихово прво издање изашло је 12. децембра 1912. године, пре више од једног века, по цени од осам аустроугарских хелера.

Овај лист преживео је три рата, али излази и данас.

Повремени прекиди у штампању умели су потрајати и деценијама, као у Краљевини Југославији, мада су се и онда у Дервенти штампале новине, само неке друге. У овом листу кажу како историјат штампе ових простора не знају сасвим поуздано, али нам причају како се у Дервенти и изван редакције углавном воли мислити да баштине новине које су по старости одмах иза „Политике”, од које је први број „Дервентског листа” млађи свега осам година.

Први тиражи листа кретали су се од 10.000 до 12.000, а тренутно је то око 1.300 примерака, с темама усредсређеним искључиво на људе, појаве и догађаје из ове локалне заједнице. За „озбиљнију” политику има места само уколико се она тиче овог градића у Републици Српској.

У „души Дервенте”, како називају овај лист, ради осам људи, који неретко обављају и по неколико задужења.

Први број објављен је под називом „Дервентски котарски лист” и уредник је био Иван Радошевић. Прва два броја су штампана у Ријеци, а онда је отворена „Народна штампарија”, у Дервенти познатија као „Лајева штампарија”. Лист је излазио све до 1918. године, а најстарији број који имају у редакцији је онај из 1913. године. Први бројеви, из времена Аустроугарске, излазили су половично, по ступцима, на ћирилици и латиници.

И тада као и данас „Дервентски лист” излазио је четвртком, али сада је писмо ћирилично. Верује се да је четвртак одабран јер је то у Дервенти пазарни дан.

Након окончања Првог светског рата није објављиван у том облику, али су на другим новинама радили углавном исти људи. Појавиле су се радикалне новине „Босанац”, затим „Наша смотра” и лист „Бургија”, који се бавио сатиром, а изашао је само једном.

„Између два светска рата лист није излазио, али штампа је била интензивна, што показује да су људи имали жељу за новинама и знање да их направе. На пример лист ’Босанац’, на чијој насловници пише – Радикални лист ’Босанац’, јер је то био лист ослоњен на Радикалну странку. Остало је забележено да је доста дервентских муслимана било учлањено у Радикалну странку, а заглавље ’Босанца’ била је комбинација ћирилице и латинице”, прича нам директор ЈП „Дервентски лист и Радио Дервента” и главни уредник „Дервентског листа” Чедо Вујичић и додаје да је на првој страни у тим новинама у време Аустроугарске објављиван седмични верски календар, православни, католички, јеврејски и муслимански, што показује каква је Дервента средина била у смислу међунационалних односа.

Сагласан је да у дужој паузи између два светска рата донекле изгубљен континуитет „Дервентског листа”, али не и штампе у Дервенти, који је сачуван издавањем „Босанца”, „Наше смотре”... Зна се да је на подручју Дервенте између два светска рата излазило неколико новина, а Вујичић каже да данашња редакција сем првобитног „Дервентског котарског листа” на неки начин баштини и сва ова издања. „Поносни смо да имамо шта показати”, каже за „Политику”.

Као занимљивост из тадашње штампе примећује како су новинари тада имали храбрости да објаве и неке детаље из приватног живота.

„На пример, нису били ретки чланци у којима су теме били односи у неким породицама. Наши претходници нису се либили да објаве како неко шири неморал на начин да, поред живе жене или мужа, има, сад бисмо ми рекли, недозвољену емотивну везу”, каже Вујичић.

Оснивач „Дервентског листа” је општина и 40 одсто финансија покрива општински буџет, а 60 одсто су властита средства. Зграда је у власништву листа па део новца долази и од ренте.

Једна конвертибилна марка, колика је цена, не покрива ни трошкове штампања, али 1.300 примерака се сваког четвртка аутомобилом развози по селима.

За „Дервентским листом” су многи почеци и крајеви, а један од нових почетака био је 1952, да би неку годину касније лист из Дервенте био буквално пресељен у Добој, будући да је формиран Добојски срез и јер је процењено да општина не може имати новине.

„На камион је натоварено све, од опреме и материјала до људи, и одвезено у Добој. Лист је тамо излазио до 1966, потом се враћа у Дервенту, јер се пелцер у Добоју није примио. Излазио је све до марта 1992, али, чим су пушке и топови утихнули, проговорио је наш лист, који је 1995. почео да излази, сваког четвртка”, кажу.

„Дервентски лист” је прошле године обележио излазак 2.500. броја, а ситуација је у односу на „златно доба” условљена првенствено недостатком тема и новца, осетно другачија.

И сарајевски портал „Кликс” недавно је писао о „Дервентском листу”, нагласивши како је реч о другим најстаријим новинама с ових простора, одмах након „Политике”.

„Знамо све о свима и то није добро јер у случају нечега одмах све постаје лично. Ако бисмо написали да је неки одборник пијан дошао на седницу, то би продало новине, али како ћемо то написати када ће сутра тај исти одборник гласати о подршци која нам треба. Али, није ни то толики проблем, наћи ћемо другог да гласа. Како ћемо то објавити, а човек има децу, има родитеље. Када је велика средина, никога није брига”, испричали су за портал „Кликс” у „Дервентском листу”.


Коментари6
adcd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања Видић
Од пет коментара ниједан ћирилички. Владика Јефрем је сведочио како га је важан странац убеђивао да се Срби не требају плашити Сарајева ( унитаризације), јер имају свој кинески зид - ћирилицу. Али, странац није знао да су ово неки нови Срби. Као што рече Драгослав Михаиловић Михиз, и данас у сваком Србину чучи по један Југословен.
Miodrag Đeorđić
Za nas koji nemamo mogućnost pristupa ili pregleda brojeva Derventskog list bilo bi dobro i poželjno da se objavi skenirano izdanje tih listova i objavi na internetu ili sajtu Derventskog lista.
Jovan Milanovic
Sta znaci drugi najstariji? Postoji li i treci,..., peti najstariji...
Tena
Istorija srpske štampe počinje s časopisom "Slaveno-serbski magazin". Osnivač i urednik časopisa je Zaharije Orfelin, a štampan je u Veneciji 1768. godine. Prve novine na srpskom jeziku, "Serbskija novini", štampane su u Beču 1791. godine. Prvi srpski dnevnik, takođe štampan u Beču, "Novine serbske", izašao je 1813, kao i prvi srpski almanah, "Zabavnik", 1816. godine. Nekoliko značajnih srpskih listova i časopisa izlazilo je u prvoj polovini 19. veka u Pešti, a prvi je Letopis Matice srpske, pokrenut 1825, koji izlazi i danas kao jedan od najstarijih književnih časopisa u Evropi. U Srbije novine izlaze od 1834. godine, najpre u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneza Miloša, odmah zatim u Beogradu, a nešto kasnije u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Zemunu, Somboru, Vršcu, Pančevu, Prištini. U drugoj polovini 19. veka srpski listovi javljaju se u Bosni i Hercegovini (1866), Crnoj Gori (1871), Hrvatskoj (1874) a krajem veka i srpski iseljenici u severnoj Americi izdaju svoje novine.
Bojan Jovanović
@Elizabeta Poštovana (ili štovana) Elizabeta, lepo je to što ste napisali, ali očito niste primetili da su u pitanju novine koje JOŠ UVEK izlaze, još uvek su "žive novine" i "Politika" i "Derventski list". A ako se već bavite kontekstom istorije novinarstva da li ste upoznati sa Zaharijem Orfelinom koji je izdavao "Славено-сербски магазин" počev od 1768., a štampao ga je u Veneciji ? Interesantno zar ne ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља