Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Дервентски лист”, мале локалне новине из Дервенте и не толико регионално познат лист, бележи и важан историјат, захваљујући којем је успео да се удене међу најстарије новине ових простора. Њихово прво издање изашло је 12. децембра 1912. године, пре више од једног века, по цени од осам аустроугарских хелера.

Овај лист преживео је три рата, али излази и данас.

Повремени прекиди у штампању умели су потрајати и деценијама, као у Краљевини Југославији, мада су се и онда у Дервенти штампале новине, само неке друге. У овом листу кажу како историјат штампе ових простора не знају сасвим поуздано, али нам причају како се у Дервенти и изван редакције углавном воли мислити да баштине новине које су по старости одмах иза „Политике”, од које је први број „Дервентског листа” млађи свега осам година.

Први тиражи листа кретали су се од 10.000 до 12.000, а тренутно је то око 1.300 примерака, с темама усредсређеним искључиво на људе, појаве и догађаје из ове локалне заједнице. За „озбиљнију” политику има места само уколико се она тиче овог градића у Републици Српској.

У „души Дервенте”, како називају овај лист, ради осам људи, који неретко обављају и по неколико задужења.

Први број објављен је под називом „Дервентски котарски лист” и уредник је био Иван Радошевић. Прва два броја су штампана у Ријеци, а онда је отворена „Народна штампарија”, у Дервенти познатија као „Лајева штампарија”. Лист је излазио све до 1918. године, а најстарији број који имају у редакцији је онај из 1913. године. Први бројеви, из времена Аустроугарске, излазили су половично, по ступцима, на ћирилици и латиници.

И тада као и данас „Дервентски лист” излазио је четвртком, али сада је писмо ћирилично. Верује се да је четвртак одабран јер је то у Дервенти пазарни дан.

Након окончања Првог светског рата није објављиван у том облику, али су на другим новинама радили углавном исти људи. Појавиле су се радикалне новине „Босанац”, затим „Наша смотра” и лист „Бургија”, који се бавио сатиром, а изашао је само једном.

„Између два светска рата лист није излазио, али штампа је била интензивна, што показује да су људи имали жељу за новинама и знање да их направе. На пример лист ’Босанац’, на чијој насловници пише – Радикални лист ’Босанац’, јер је то био лист ослоњен на Радикалну странку. Остало је забележено да је доста дервентских муслимана било учлањено у Радикалну странку, а заглавље ’Босанца’ била је комбинација ћирилице и латинице”, прича нам директор ЈП „Дервентски лист и Радио Дервента” и главни уредник „Дервентског листа” Чедо Вујичић и додаје да је на првој страни у тим новинама у време Аустроугарске објављиван седмични верски календар, православни, католички, јеврејски и муслимански, што показује каква је Дервента средина била у смислу међунационалних односа.

Сагласан је да у дужој паузи између два светска рата донекле изгубљен континуитет „Дервентског листа”, али не и штампе у Дервенти, који је сачуван издавањем „Босанца”, „Наше смотре”... Зна се да је на подручју Дервенте између два светска рата излазило неколико новина, а Вујичић каже да данашња редакција сем првобитног „Дервентског котарског листа” на неки начин баштини и сва ова издања. „Поносни смо да имамо шта показати”, каже за „Политику”.

Као занимљивост из тадашње штампе примећује како су новинари тада имали храбрости да објаве и неке детаље из приватног живота.

„На пример, нису били ретки чланци у којима су теме били односи у неким породицама. Наши претходници нису се либили да објаве како неко шири неморал на начин да, поред живе жене или мужа, има, сад бисмо ми рекли, недозвољену емотивну везу”, каже Вујичић.

Оснивач „Дервентског листа” је општина и 40 одсто финансија покрива општински буџет, а 60 одсто су властита средства. Зграда је у власништву листа па део новца долази и од ренте.

Једна конвертибилна марка, колика је цена, не покрива ни трошкове штампања, али 1.300 примерака се сваког четвртка аутомобилом развози по селима.

За „Дервентским листом” су многи почеци и крајеви, а један од нових почетака био је 1952, да би неку годину касније лист из Дервенте био буквално пресељен у Добој, будући да је формиран Добојски срез и јер је процењено да општина не може имати новине.

„На камион је натоварено све, од опреме и материјала до људи, и одвезено у Добој. Лист је тамо излазио до 1966, потом се враћа у Дервенту, јер се пелцер у Добоју није примио. Излазио је све до марта 1992, али, чим су пушке и топови утихнули, проговорио је наш лист, који је 1995. почео да излази, сваког четвртка”, кажу.

„Дервентски лист” је прошле године обележио излазак 2.500. броја, а ситуација је у односу на „златно доба” условљена првенствено недостатком тема и новца, осетно другачија.

И сарајевски портал „Кликс” недавно је писао о „Дервентском листу”, нагласивши како је реч о другим најстаријим новинама с ових простора, одмах након „Политике”.

„Знамо све о свима и то није добро јер у случају нечега одмах све постаје лично. Ако бисмо написали да је неки одборник пијан дошао на седницу, то би продало новине, али како ћемо то написати када ће сутра тај исти одборник гласати о подршци која нам треба. Али, није ни то толики проблем, наћи ћемо другог да гласа. Како ћемо то објавити, а човек има децу, има родитеље. Када је велика средина, никога није брига”, испричали су за портал „Кликс” у „Дервентском листу”.