понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 13.05.2017. у 22:00 Марина Вулићевић
Досије – судбина српских лектората у свету

На значајним славистичким катедрама без српског језика

Били смо под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни, па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини
Драган Стојановић

Србија је 2000. године на иностраним универзитетима имала 47 лектората за учење српског језика и књижевности, а сада их има двадесетак. Некада су наши лектори били познати писци, од Киша до Данојлића, а сада се лектори српског језика боре за опстанак на овој позицији.

Један од главних разлога за гашење лектората налази се у чињеници да се српска држава никада није системски позабавила овим проблемом, као и то што су се министарства просвете и науке и културе и информисања међусобно „жонглирала” одговорношћу и издвајањем новца из буџета за финансирање лектората.

Лекторат на страном универзитету је најбоља промоција нашег језика и наше културе – преводе се дела наших писаца, гостују наши уметници, јача културна сарадња, стварају се услови и за привредну сарадњу. Поређења ради, Хрватска има око 60 лектората у свету, а Словенија више од 50.

Лекторати представљају културне центре у правом смислу те речи, а сада уместо српских лектората у иностранству примат имају они за хрватски и БХС језик. Иако ситуација изгледа безнадежно, неке скорије изјаве министра културе и информисања Владана Вукосављевића говоре о томе да подржава озбиљнији приступ овом проблему.

Министарство просвете и науке, бар до сада, није одговарало на дописе лектора. Лектор у Катовицама Срђан Папић, који је у више наврата покретао разговор о положају својих колега и који је указивао на то да је наше Министарство просвете и науке очекивaло да Пољска повећа плате нашим лекторима, док у сопственој земљи финансира 60 лектората, каже да полако од свега одустаје…

– Лекторат није у надлежности једног министарства, мада је, мора се признати најближи Министарству просвете и науке. Посреди је државни посао у правом смислу те речи. Ипак, радује да неки универзитети показују интересовање за српски језик. У Кини имамо лекторе у Пекингу и Харбину, Кинези показују отворен интерес за отварање нових лектората. Радују и најаве из Министарства културе и информисања за решење ових проблема. Верујем да ће после озбиљне стагнације уследити помаци и да ће српски језик наћи своје место и на славистичкој мапи света. Србија и Београд ће 2018. години бити домаћини Светског конгреса слависта, први пут у историји. Тада ће у наш главни град доћи више од хиљаду слависта из целог света и то ће бити добра прилика да се оснажи ова прича, да ојачају контакти и да наши гости, учесници конгреса покажу додатан интерес за српски језик, српску књижевност и српску културу – каже за наш лист Вељко Брборић, шеф Катедре за српски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

По његовом мишљењу, некада је српскохрватски језик добро „стајао” на свим славистичким катедрама у целом свету. Негде је био студијска група, негде изборни (помоћни) предмет.

– Међутим, од краја осамдесетих полако опада интересовање за славистику, негде је то рађено и плански, де не кажемо с лошим намерама... После је српскохрватски језик „расточен” на националне језике и ту је, по правилу, српски језик лоше прошао. Ми смо били под санкцијама, други су били наметљиви и офанзивни па су лекторати српског језика постајали лекторати БХС (босанског/хрватског/српског) језика, хрватског, црногорског, a српски је остајао на маргини. Тако смо данас на значајним славистичким катедрама без српског језика. Немамо лекторе тамо где се без њих би смело, скоро да их немамо у Немачкој, Француској, Аустрији, Италији, Шпанији... Некада је у Француској српскохрватски изучаван на 11 универзитета, српски је данас сведен на два универзитета, па и то са несигурном будућношћу...

– Немамо лектора у Петрограду и многим важним славистичким центрима и значајним културним метрополама. Мала је утеха ако кажемо да се српски језик добро држи у Бугарској, Румунији, Пољској и још понегде. Данас у Љубљани има доста Срба, али тамо српски језик држи хрватски лектор, ми у Словенији немамо лектора, али Словенци у Београду имају лектора за словеначки језик. Није тајна колико је Срба у Словенији и Словенаца у Београду – истиче још професор Брборић.

Управо је тај словеначки модел организације лектората који одлично функционише, где су лектори добро умрежени и опскрбљени довољним бројем књига, а састају се једном годишње о трошку своје земље како би разменили искуства, посебно је истакла Рајна Драгићевић, професорка Катедре за српски језик на Филолошком факултету Београдског универзитета, која нам се јавила са Карловог универзитета у Прагу.

– Као гостујући професор, држала сам предавања у Берлину, Грацу, Марибору, Вроцлаву, Катовицама, Брну и Прагу и на универзитетима у свим овим градовима приметила сам да Словенија више од свих земаља нашег региона води рачуна о својим лекторатима. Ако нам је заиста стало до лектората, не треба да смишљамо нове моделе – довољно је да у потпуности прекопирамо словеначки – каже Рајна Драгићевић.

Како она примећује, два су разлога због којих се гасе лекторати за српски језик широм света: први је небрига наше земље о њима, а други је чињеница да се гаси интерес студената, а затим и бројних универзитета, за хуманистичке науке, уже – за језике, и још уже – за словенске језике.

У сутрашњем броју

Српски се учи уз албански и румунски

Коментари14
7c241
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Д. Збиљић
Anи Danić: Ништа ја не бркам, госпођице, него Ви не схватате колико је писмо неодвојиво од језика и колико је баш српско (ћириличко писмо) врло битно за језик срба.
Драгољуб Збиљић
Српско језик, а српска ћирилица поготово, најпре су уништени у Србији и ту се највише уништавају преко српске лингвистике у инститцијнма. Како може да се (са)чувају језик и писмо који су нормирани беспримерно у свету. Наши лингвисти су нормрали српски језик у четири лика: српски језик на екавском, српски језик на ијекавском, српски језик наа ћирилици и српски језик на латиници. И сваки би други језик био тако уништен, а писмо затрто. У таквој трагичној ситуацији главни човек за нормирање језика Срба није србистичар, него италијаниста академик Иван Клајн који је ових дана потписао политичку Декларацију о заједничком језику без српског имена и без српског ћириличког писма. Тај председник Одбора за стандардизацију српског језика има тезу да је најбоље да је српски језик именован као "југословенски језик", а да се за једно писмо не изабере српска ћирилица, него хрватска абецеда. Сумануто. Али није крив Клајн. него непостојање нормалне србистике.
Ana Danić
Godpodine, brkate pojmove jezik i pismo. Da bi se o jeziku ragovaralo mora se imati precizna pojmovna aparatura.
Миле ТОМИЋ
Као професор универзитета у Констанци, Румунија, основао сам и водио 15 година у Руммунији прву Катедру за балканску филологију где се српски учио са новогрчким и бугарски са албанским. Годинама сам тражио и преко српске амбасаде у Букурешту, и преко Министарства наставе у Београду, имао сам и разговор у Политици на ту тему, свуда тражио лектора за српски језик. Пред моје пензионисање на 70 година, морали смо затворити катедру. Нико ми се од никуда није јављао. Лајао сам у ветар. Имали смо по 2 групе студената по 15 полазника који су још студирали један међународни језик или румунски језик и књижевност. Сви су лепо запослени, били су одлични студенти, али Србијанце то није интересовало. Многи су од њих и докторирали код мене из балканологије. Ја водио три норме а плаћали ми само једну пуних 15. Пред само пензионисање јавио ми се неки господин који је био лектор у Кини па жели радно место за своју супругу, место у енглеској школие за свог сина и све тако.Срдачно, и никад више.
Јована Катић
Како је то могуће?! У Бугарској раде лектори за 200 евра месечно, бар би неко од њих прешао тамо... Вероватно нико није ни чуо за то. Управе факултета понекад и блокирају те позиве.
Перица
Срамота! Не неговање српске културе и његово брисање ИЗНУТРА је највећи криминал.
Raca Milosavljevic
... prosto je tragikomicno da od 2000-te na ovamo sva elita koja je kao prvu Boziju zapovest izgovarala ime Milosevica kao krivca za sva zla ovoga sveta toliko pedantno radi na urusavanju i brisanju Srpskog identiteta,naravno svaki govor pocinju da ce svom snagom boriti se za dobro Srpske drzave ... od sve te nesebicne ljubavi i zrtve ostaje pustos u drzavi i debeli kontoi na privatnim racunima ...narodu ostaju krediti,kojih je svakim danom sve vise ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља