среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Косанчићев венац купа се у прашини

Рок за завршетак обнове Улице Косанчићев венац пробијен у фебруару, а претварање тог дела престонице у пешачку зону заправо је тек почело
Аутор: Д. Мучибабић – А. Вуковић субота, 13.05.2017. у 21:10
Жи­те­љи­ма до­ја­ди­ло да про­зо­ре за­тва­ра­ју нај­лон­ским пре­кри­ва­чи­ма и бе­со­муч­но лу­та­ју тра­же­ћи пар­кинг ме­сто (Фото Драгослав Жарковић)

Зврндање бушилица, брујање машина, вибрирање прозорских стакала, лупа маљева и довикивање мајстора свакодневица су становника Косанчићевог венца већ дуже од пола године. Улице најстаријег српског дела Београда, чији је рок за реконструкцију пробијен још у фебруару, неодољиво подсећају на сценографију за хорор филмовe – попут утвара њишу се платна на зградама, заглушујућа какофонија звукова допире са свих страна, а сваки корак напред је корак „у неизвесност” због провлачења између скела, гомила коцке и камења поред пута.

Они који живе на гребену изнад Саве већ су, чини се, огуглали.

У кафићу у близини темеља некадашње Народне библиотеке, упркос прашини која „веје” са околних зграда, неколико девојака испија пиће. Не смета им немилосрдна лупа са околних зграда јер и не разговарају – седе и гледају у телефоне.

– Па добро, шта ћемо сад, мало се одужило, али важно је да се нешто коначно ради. И кућу кад реновирамо не иде баш све по плану па морамо да се стрпимо – каже старија суграђанка.

Али, немају баш сви разумевања за продужење радова који ће, обећавају неимари које смо срели, потрајати још двадесетак дана. Житељима је дојадило да прозоре затварају најлонским прекривачима, слушају буку и бесомучно лутају тражећи паркинг места.

– Испред зграда су и даље хрпе песка, а станари су у безваздушном простору. Брже и не може, кад пет, шест радника са једном мешалицом ради на три зграде истовремено – пише један од наших читалаца, поредећи Косанчић са Потемкиновим селима.

Без обзира на то да ли су разлози кашњења оправдани или не, за житеље то не био велики проблем да радови не касне и у њиховом комшилуку на Обилићевом венцу и у Улици маршала Бирјузова, што се, тврде, одражава на њихову организацију живота.

Али упркос свим потешкоћама лице Косанчићевог венца, после деценија небриге о једној од највреднијих амбијенталних целина Београда са старим уличним застором, дрворедима и јавним грађевинама, коначно се мења. Колико је тај драгуљ престонице био занемарен довољно је рећи да се на план који би га заштитио од непланске и напада агресивне транзиционе градње и нарушавања споменичких вредности чекало десет година. Њиме је обухваћено 20 хектара од Београдске тврђаве до Бранковог моста укључујући и простор око Саборне цркве, приобаље и Карађорђеву. И њена је реконструкција најављена, а та улица има највећи потенцијал за градњу од 56.000 квадратних метара од укупно 74.000 колико план дозвољава. Планирана је обнова и Ђумрукане, царинарнице од које су остали само темељи, и реконструкција Патријаршије.

Један од најлепших градских видиковаца – плато на коме се укрштају улице Краља Петра и Косанчићев венац – биће сачуван. На њему ће уживати сви они који буду посетили будућу градску галерију, објекат који ће каскадно бити укопан у падину и повезаће видиковац са Карађорђевом улицом, односно центар града са реком. Јер то здање за које је у току израда урбанистичког пројекта у будућој пешачкој зони каква ће бити Косанчићев венац омогућиће „културни силазак” града на његове обале. Од свих интервенција у тој четврти најузбудљивије ће бити видети шта ће у „пројектантској кухињи” аустријског архитекте Бориса Подреке настати на темељима Народне библиотеке, сравњене са земљом у шестоаприлском бомбардовању 1941.

Историјски буквар

Као простор најстаријег српског насеља у Београду, интензивнији развој Косанчићевог венца започет је после стицања државне самосталности добијене хатишерифом 1830. године. Убрзо су подигнути Конак кнегиње Љубице, хотел „Старо здање” и кафана „Знак питања”.

Калдрмисање улица завршено је крајем 19. века. Тада је Емилијан Јосимовић урадио први план просторне регулације тог дела Београда. Почетком 20. века изграђена је нова зграда Патријаршије на месту старе Митрополије и репрезентативно здање француске амбасаде. У том периоду појачана је електрична расвета и проширена мрежа трамвајског саобраћаја. Турску калдрму заменила је гранитна коцка, а касније асфалт. За економски развој и градитељско обликовање Косанчићевог венца од посебног значаја била је близина пристаништа на Сави преко које се некада обављао највећи део међународне трговине. Део према царинарници формиран је као простран плато са отвореним складиштима. Уз Ђумрукану подигнути су хотели, конаци, трговачке радње, занатске радионице…

У току Другог светског рата трајно су нестале Народна библиотека са фондом вредних књига и рукописа, Ђумрукана, хотел „Крагујевац”, тек изграђена конструкција ланчаног моста „Краљ Александар Први”.

Овај део Београда назив је добио 1872. године по Ивану Косанчићу, витезу који је према предању погинуо у Косовском боју.1964. Косанчићев венац проглашен за археолошко налазиште јер се налази у оквиру античког Сингидунума

1971. утврђен за просторно културно-историјску целину

1979. проглашен за културно добро од великог значаја

Повратак књиге

Први пут после седам деценија књига је на Косанчић враћена 2012. читањем одломака из дела српских писаца. Књижевне вечери одржавају се на месту некадашње Народне библиотеке, а пре ње у другој половини 19. века ту се налазила кућа Милије Марковића Распопа у којој је певање и сликање подучавао један од најзначајнијих српских уметника Стеван Тодоровић. Традицију ове „сликарске куће” наставио је Чех Кирило Кутлик, отворивши у њој 1895. Српску цртачку и сликарску школу. Индустријалац Милан Вапа купио је кућу и у њој 1910. године отворио фабрику за прераду хартије и израду трговачких књига. Вапа, 1921. године, продаје кућу на Косанчићу Министарству просвете да у њу смести Народну библиотеку. Пројекат адаптације зграде, површине око 500 квадратних метара, урадио је архитекта Бранко Таназевић, а обновљено здање отворено је 1925. године. На овом месту библиотека је била све до 1941. године, када је у бомбардовању уништена до темеља са фондом књига и рукописа. Тада су изгубљене ретке књиге, каталози, инвентари, средњовековни списи донети из цркава и манастира Србије...


Коментари1
271ac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан Ребрић
Како се лепо види из чланка, гостујућим испијачи(ца)ма кафе је свеједно колико радови трају и како се одвијају. Станарима никако није. Поента било каквог уређивања града, а и писања новинских чланака, требало би да буде ПОДИЗАЊЕ НИВОА КВАЛИТЕТА ЖИВОТА! Текућим радовима, али и коначним циљем градских власти, квалитет живота станара Косанчићевог венца и читаве замишљене "пешачке зоне" се очигледно урушава. Ако ће нешто изгледати лепо на разгледници, то не значи да ће станарима бити боље! Како ће се превозити стари, болесни, бебе? Како ће се људи усељавати, како ће одвозити и довозити намештај? Како прићи аутомобилом кад се пакујемо за пут? Даљински? Градске власти су лепо замољене да станарима омогуће прилаз путем даљински управљивих потапајућих хидрауличних стубића. Градске власти нас игноришу. Нама није јасно који је њихов мотив да нам урушавају квалитет живота, а њима смо изгледа небитни - као статисти на шареној разгледници.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља