уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:40

Знаменити Вршчани

Због њихових резултата имена ће им се наћи заједно са онима која су убележена на табли откривеној пре деценију и по
Аутор: Јовица Даниловићнедеља, 14.05.2017. у 21:20
Зграда у којој су знаменити стасавали (Фото Ј. Даниловић)

Вршац – Мало је школа из којих је потекло толико значајних људи у областима науке, привреде, образовања, књижевности, позоришта, балета, културе уопште, шаха... као што је то случај са Основном школом „Вук Стефановић Караџић” у Вршцу, најстаријом школом у овом древном граду, а међу најстаријим образовним установама у Србији.

Прва вршачка основна школа подигнута је још 1747. године, а када је постала премала и запретила рушењем, на том плацу саграђене су две једноспратнице, 1895. године, које и данас не само да служе сврси већ снажно сведоче о озбиљности тадашње архитектуре и грађевинарства.

После равно петнаест година, у овој школи, која се налази у порти Саборне цркве Светог Николаја, у главној Дворској улици, (субота, 20. маја) биће откривена још једна лепо дизајнирана мермерна плоча са нових дванаест уклесаних имена некадашњих ђака, чија су дела у различитим областима друштвеног живота од националног значаја.

На плочи ће се овога пута наћи следећа имена (по годинама рођења): Илија Ранимир (1821–1901), први српски зубар и суоснивач Српског лекарског друштва, Срета Стефановић (1916), атлетичар и учесник Олимпијских игара у Хелсинкију 1952. године, Дивна Костић (1919–1969), истакнута певачица „у свим Југославијама”, Златибор Петровић (1921–2009), академик, Александар Фира (1926–2011), академик, Борис Радак (1931–1996), познати балетски уметник, Рада Ђуричин, истакнута драмска уметница, Коста Чавошки (1941), академик, Радомир Путник (1946), књижевник и драматург, Бранислав Милошевић (1946–2005), познати новинар, публициста и јавни радник, Миодраг Бабић (1951) истакнути привредник, Ђорђе Радак (1956), академик.

И ова плоча са именима дванаесторо величанствених, као и претходна, биће откривена у присуству угледних званица.

Пре равно деценију и по, 27. маја 2002. године, садашњи славодобитници, госпођа Рада Ђуричин и 101-годишњи спортиста Срета Стефановић, открили су прву плочу на којој су имена славних: Јован Стерија Поповић (1806–1856), отац српске драме и покретач иницијативе за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја у Београду, затим чувени адвокат Ђура Цвејић (1847–1897), народни просветитељ Никола Брашован (1850–1932), глумац и редитељ Андрија Лукић (1851–1914), публициста, новинар и политичар Лаза Нанчић (1854–1887), публициста, новинар и политичар Јаша Томић (1856–1922), академски сликар Паја Јовановић (1858–1956), оперска дива Султана Цијук (1871–1935), први српски велемајстор Бора Костић (1887–1963), чувени архитекта Драгиша Брашован (1887–1965), познати сликар Иван Радовић (1894–1973), песник-легенда Васко Попа (1922–1991).

– Ова позната школа и културни Вршац не смеју да забораве људе који су одавде поникли и задужили све народе. Ни код једног народа, који држи до себе зарад своје будућности, елита не би смела да се загуби –  каже Милорад Капелан, некадашњи директор ове школе, који је творац ретке идеје да се на овај начин овековече наше националне величине, иначе, познат и по својевременом првом увођењу шаха у редовну наставу у тадашњој држави.

Како време пролази, двадесетчетворо знаменитих, захваљујући свом делу, постају све значајнији. Милорад Капелан и суреализатор ове идеје Аурел Фара, некадашњи наставник у овој школи, већ су отпочели припреме и за трећу мермерну плочу. Првих неколико места на њој је већ заузето новим именима заслужних. И за њу је предвиђено да буде у школском ходнику, јер бољег места нема одакле би снажније зрачила.

И познати јурили за крпењачом

За све знамените Вршчане, њихови суграђани кажу да су били и мирни и несташни ђаци, које су учитељи и вероучитељи и хвалили и кажњавали клечањем на зрневљу кукуруза, а неки од њих су запамтили и завртање ушију, стајање у ћошку учионице, прутић који је „загревао” дланове... Заједно су са осталим дечацима, између часова, јурили за крпењачом у школском дворишту, које је овде и порта Саборне цркве, или су вежбали гимнастику у згради „Соколане”, поред школе.  


Коментари2
36aad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
Ovaj tekst sa nabrajanjem imena poznatih Vrščana je još jedan dokaz tvrdnji da je Bačka bogata zemljom, a Banat ljudima. Slava poznatim Banaćanima!
Slavko
Sve to sa jednog brega, sta bi tek bilo da je Vršac u Crnoj Gori :-)
Препоручујем 0

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља