понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:20

Маутхаузен између злочина, почасти и заборава

У оба светска рата српски заробљеници убијани су практично на истом месту, зато је овај логор један од највећих симбола зла
Аутор: Биљана Баковићнедеља, 14.05.2017. у 22:00
(Фото Б. Баковић)
Марш преживелих логораша (Фото Б. Баковић)
Застава Албаније код српског споменика (Фото Б. Баковић)

Маутхаузен – Ледени ветар је разигравао велике заставе педесетак држава које уоквирују стазе испред улаза у некадашњи концентрациони логор Маутхаузен, и уносио је немир у зелене крошње дрвећа између двадесетак спомен-обележја жртвама нацистичког режима. Тог недељног јутра, 7. маја, посетиоцима је као утеху наметао мисао – добро је да нема кише. Тешки тамни облаци надвијали су се над идиличне брежуљке изнад аустријске варошице Маутхаузен, у дану када су одржаване церемоније везане за обележавање 72. године од ослобођења овог логора.

Посета националним споменицима данас може изгледати као шетња парком. Бараке унутар логорских зидина и апелплац, на коме су сваког јутра прозивали гладне и изнемогле заточенике по њиховом личном броју, сада дочекују најбоље питомце Војне и Криминалистичко-полицијске академије из Београда и из Полицијске академије из Бањалуке.

Церемоније полагања венаца на шест српских стратишта у Горњој Аустрији 6. и 7. маја, уз те младе људе у свечаним униформама и уз војничку трубу, биле су свечане и достојанствене.

„Наш народ мора да памти. Зато се ваше униформе сваке године појављују у Маутхаузену и код сваког гробног места код кога одајемо почаст. Ви који ћете једног дана бранити нашу земљу, чувати је да буде у миру, морате да знате из како великог народа долазите. Морате да знате оно што нисте знали, оно што нису стигле читанке да вас науче, некада нису стигле, некада нису хтеле”, говорио је министар Александар Вулин.

Ове заборављене читанке и данас опомињу: на војничком гробљу из Првог светског рата, с друге стране Маутхаузена, у месту Рајфердорф, према званичним подацима заувек је остало више од 8.000 Срба, док наши експерти процењују да их је 16.000, од укупно 30.000 колико их је било заточено у периоду од 1914. до 1918. године. Тако сазнајемо застрашујућу истину – у оба светска рата, српски заробљеници убијани су практично на истом месту, на два стратишта удаљена тек пар километара једно од другог. Зато је Маутхаузен с правом један од најпознатијих симбола зла.

Страдање се наставило и под нацистичким режимом. Међу брдима изнад Дунава, двадесетак километара источно од Линца, главног града покрајине Горња Аустрија, у крематоријумима и гасним коморама, као и у оближњем каменолому, од 1938. до 1945. страдале су десетине хиљада људи, заправо робова. Ни овде није утврђен тачан број страдалих, па се тако спомиње између 122.000 до 320.000 жртава читавог комплекса од 49 логора, под централном управом Маутхаузена. „Откуд такво зло међу овим питомим зеленим брдима, међу овим пристојним људима”, запитао је Вулин на откривању спомен-обележја посвећеног „хиљадама Срба и становника Србије” који су боравили у логорима Маутхаузена током Другог светског рата.

На јарболима, раздвојене заставе држава бившег СССР-а, одвојене чешка и словачка, али и даље на истом спомен-обележју, једна уз другу, вијоре се словеначка, македонска, црногорска, босанскохерцеговачка, хрватска, уз њих наравно и српска. Али, наједном се умешала некако и косовска, сасвим близу споменика српским жртвама. Дефиловала је и та плава застава са звездицама, заједно с оном другом, црвеном с црним орлом – упркос протестима наше амбасаде у Бечу. Министар Вулин је подсетио организаторе да Косово није било део антихитлеровске коалиције, а затим у знак протеста напустио церемонију након полагања венаца.

Тако су Албанци били једини који су имали две своје заставе у Маутхаузену. Док прота Драган Мићић из Линца освештава ново, српско обележје, поред нас пролази група људи с црвеним албанским барјаком. Застају испред југословенског споменика и подижу је још више. Можда су случајно, баш у том тренутку, желели да обиђу југословенско обележје, али је и то било довољно за ефектне фотографије. Потом су брзо савили заставу и нестали.

Некако у исто време појављују се и омладинци, активисти с плавом косовском заставом, али савијеном као да је крију. „Плава застава, виде се жуте звездице, њихова је. Чекао сам само да је развију, али су се нешто врпољили, смејали – и отишли”, коментарише један од чланова српске делегације. А очеви тих младих људи некада су имали само једну заставу, тробојку с петокраком. И једно обележје „Југословенским жртвама Маутхаузена”, с потресним радом нашег вајара Нандора Глида, који је готово целу породицу изгубио у немачким логорима.

У једној од преосталих логорских барака су заставе и спомен-плоче, а на нашој је уписано да је у овом нацистичком логору животе изгубило 12.890 југословенских антифашистичких бораца и родољуба. И реченица која данас делује нестварно: „Домовина никад неће заборавити њихове жртве за слободу и срећнију будућност”. Ниједан од тек неколико и данас живих логораша из те „срећније будућности”, ове године више није имао снаге да дође.

Традицију негују наши људи који живе у Аустрији, окупљени у завичајне клубове „Кнез Лазар” из Гмундена или „Видовдан” из Линца... „Боримо се против заборава, који је можда и већи злочин и неправда, него оно што се догодило током рата. Ћутањем и игнорисањем наших жртава, ми их убијамо заувек”, поручује Тамара Ћирић из Међународног комитета „Маутхаузен”, чији је деда некако преживео један од подручних логора у Горњој Аустрији.

На овом својеврсном путу сећања кроз Горњу Аустрију, коју је организовало Министарство за рад, борачка и социјална питања, били су и Емилија, Бојана, Ана, Нина и Димитрије, средњошколци из Бруса, с најбољим литерарним радовима на тему „Да рат остане само игра”. „Тихе су кости мртвих, али ми морамо говорити уместо њих”, каже мала Нина док се враћамо у Србију – о којој су заточеници сањали, с надом да ће је поново видети.


Коментари2
5b5ed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ProPolitikin Hrvat
Ipak je Blajburg po ko zna koji put sve zasjenio, a sta drugo i ocekivati, 99% Austrijanaca su bili SS-ovci, i to jedni od najzescih, ako ne i najzesci, cak im i ustase zavide.
Deki
Bio sam u ovom logoru pre nekoliko godina,negde zavucen na vrh nekog brda,izgleda sablasno.Osecaj se ne moze opisati.Uzas!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља