понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:34

Професорка магнетски ширила љубав према историји

Наставница и директорка ОШ „Вук Караџић” Љиљана Шапер знала је како се осваја пажња и заслужује поштовање
Аутор: Миленија Симић-Миладиновићнедеља, 14.05.2017. у 23:11
Љиљана Шапер (Фото лична архива)

Највећа награда је кад наши ученици постану своји људи – говорила је Љиљана Шапер (1930–2016), професорка историје, чији су лик и дело уткани у најлепше успомене и животне лекције из ђачког доба генерацијама којима је предавала у Основној школи „Вук Караџић”.

Више од три деценије радила је у тој школи. Предавала је основцима од 1957. до 1982. године, а до 1989. као директорка, времешну осмолетку из реда ваљаних превела је међу елитне.

Била је и председница Друштва историчара Београда.

После радног века остала је уважена и хваљена. Да је њен животни век потрајао дуже можда би многим колегама, којима је данас поверена улога старатељства над животом школе и деце, могла да помогне да одгонетну чиме се, и без намере, завређује бесмртност у педагошкој историји. Она је знала како се гради ауторитет, осваја пажња, заслужује поштовање, чува достојанство – све оно над чим ламентирају просветни радници данас, бар она већина што истиче обезвређеност професије.

– Нисам имао привилегију да будем њен ђак. Она је студирала са сјајном генерацијом наших историчара међу којима су били академици Сима Ћирковић, Јованка Калић, Момчило Спремић... Имала је најбоље професоре у то време Јорја Тадића, Виктора Новака, Георгија Острогорског и друге величине које остају непревазиђене. У честим разговорима са њом, а дружили смо се у Београду, Атини, Паризу, увек сам могао нешто да научим, не само из историје него и о људима. Дала ми је бескрајно корисне савете. Зрачила је топлином. Стварала је велике људе од несигурних ђака – говори др Душан Батаковић, директор Балканолошког института, о Љиљани Шапер, која је „магнетски ширила љубав према историји”.

Писао је уџбеник историје за седми разред основне школе, памти Батаковић, и мучио се да нађе праву меру између захтева Министарства образовања и онога што деца могу да упију. У више наврата Љиљана га је саветовала: „Пази, неће сви студирати историју, књижевност, права. Неко ће бити пекар или аутолимар, гледај да их не загушиш информацијама”.

Код професорке Шапер, школска година почињала је тако су што ђаци у уџбенику прецртавали оно што „неће” учити, подсећа Даница Поповић, професорка Економског факултета, својевремено Љиљанина ученица.

– Говорила је устанак је устанак, а ми ћемо, да буде лакше, из лекција извући који се како зове, како се и где догодио... Касније смо схватили да је то био тежи начин. Љиљана је нас поштовала. Знала је и колико смо рањиви. Нећу заборавити како је тешила најбољу ученицу у разреду кад је подбацила на тесту и плакала. Пришла јој је и рекла „Имаш други најбољи резултат, то је сребрна медаља, фантастичан успех”, а девојчица је, одједном, постала поносна – присећа се Даница Поповић.

Посебно истиче да је њена генерација била задивљена и лепотом професорке Шапер, личила им је на Џули Ендруз, па су је звали Мери Попинс. Имала је чудну моћ да одржи пажњу на часу, да и најнесташније ђаке на настави научи за сигурну четворку, издваја Игор Блажевић, познатији као Инспектор Блажа, у чијем сећању омиљена наставница живи као „радост живота”.

Врата учионице у којој је професорка Шапер држала час увек су била отворена. Никада није удаљила ученика са часа. Волела је своје ђаке и сараднике, нарочито учитеље. И они не крију да су обожавали њу.

– Имала је, рецимо, ђака који је мало могао, а много хтео. На крају часа питао је да ли је поправио оцену. Љиљана би одговорила потврдно, дала му цвет и казала „Кад порастеш, можда ћеш ти мени дати прави цвет”. После основне дечак је продавао цвеће на пијаци, и сваки пут кад је види истрчавао је да јој дарује букет – не заборавља Мирјана Чубриловић, професорка енглеског језика, некадашња колегиница, заувек пријатељица чувене Љиље.

Љубав према ђацима и школи – темељ задужбине

На једној од прослава Дана ОШ „Вук Караџић” Љиљана Шапер рекла је да је за ту школу вежу успомене које потичу још из породице, јер су њен отац и његова цела породица ту стекли основно образовање.

– Исто тако, мој отац Раша ишао је у ову школу, мама је ту радила 32 године, ја сам завршио први разред – примећује Срђан Шапер, син Радомира и Љиљане Шапер.

Каже да је Љиљана све своје ђаке знала, не по имену, јер њој је било важније да дете зна да га је запамтила као личност. Говорила је да иако се не сећа ко је од њених ученика којој генерацији припадао, сваког зна по очима које су од наставника очекивале не само да их уче, него и да их воле.

– Решили смо да оснујемо фондацију која ће носити њено име, да сачува успомену на моју мајку и омогући да се ураде корисне ствари којима би се и она поносила – најављује Шапер.


Коментари6
9984e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Predrag Charles Lekic
Samo nekoliko godina sam pohadjao Jugoslovenske škole i eto imao sam tu srecu i zadovoljstvo da mi je u šestom razredu Ljiljana Saper bika nastavnica istorije. Ostaće mi zauvek u sećanju kao kao jedan od najboljih pedagoga kojeg sam ikad imao. Za sve sto sam postigao u životu u mnogome dugujem mom najdrazem ucitelju i nastavnici Ljiljani Saper. Večno zahvalan Predrag Charles Lekic DDM. MSc, PhD, FRCD (C)
Darja Babovic
Gospođa Šaper. Najtoplija žena na svetu... Nedostaje, i slava joj.
Ilic Momcilo
Mislio sam da komentari treba da budu, makar malo, u vezi sa tekstom.Medjutim dosadasnji komentatori su me razuverili.Ipak,necu se ukljuciti u komentarisanje,dok ne porazgovaram sa sinom,koji je isao u tu skolu i verujem poznavao profesorku Ljiljanu Saper,posto je star preko 40 godina.Izvinite,ali nisam uspeo da napravim vezu izmedju profesorke Saper, Tita,Staljina, Solzenjicina,Ukrajine,Cecenije,Avganistana...Sam sam kriv za svoju glupost i neznanje,kao i za pogresne namere.
Војин
@ Dragoslav ПОЛИСТИНЕ СУ ГОРЕ ОД ЛАЖИ, но у сваком случају си жртва титоистичке и западне пропаганде. Совјетски гулази су били хотели са 3 звездице према Брозовом Голом Отоку. Прочитај "Један дан И. Денисовича" од Сложењицина па упреди то са Г. Отоком и то није био Стљинов изум већ царске власти и тако се насељавао Сибир. Но, ево шта сведочи тадшњи амерички амбасдор, Џозеф Е. Девис, који је присуствовао велеиздајничким процесима у СССР 1937. г, иначе бивши адвокат. Он каже да је тужилац Вишински, по његовом мишљењу, веома солидно припремио тужбу и да га подсећа, по својој мирноћи и непристрасности, на Х. Камингса, мин. правде под Рузвелтом. Као правник, каже Девис, био сам веома здовољан начином како је водио спор....! Из књиге: "Тајни рат против СССР" од М. Сејерса и А. Кана-двојице америчких публициста. Осим тога, Совјети су само повратили јужне делове Русије, које је Пољска окупирала за време интревенције 1918.
Лука Илић
Данас када смо сведоци покушаја да се прекроји историја и да се врлине великих историских личности пониште, неким малициозним дедукцијама претварјући их у мане, веома је значјан рад професора историје не очувању позитивних слободраских вредности оних исторских личности чије је дело уткано у опстанак света. Тако се данас покушава изједначити Стаљин са Хитлером што је врхунац апсурда и показтељ све наказности савремених западних ревизониста који не презају да, ради подршке униполарном глобализму, пониште све вредности источних цивилизација. Слично је и са српским историским личностима које, готово једнообразно, сецирају и унакзују све сепартистичке републике, данас бана државице, без икавог стида и срама а нажалост подржане од НАТО/УСА. Као еклатантан пример имамо ситуацију у Македонији која, потпуно неутемљено, отима део грчке античке историје, својатјући Александра Великог а томе се пре изв. времена придружила и Укрјина тврдећи да је то њихов предак. Шта рећи даље....!?
Dragoslav
Izjednacavanje Staljina i Hitlera nije nikakav pokusaj vec cinjenica koja je dokaziva i to od zajednickog komadanja i masakriranja Poljske pa posle po razvodu braka i posto je Hitler izgubio rat okupacije Poljske i Cehoslovacke uz stravicni rezim kao i stalna pretnja tadasnjoj Jugoslaviji uostalom trend koji su u manjoj ili vecoj meri zadrzali i staljinovi naslednici pa smo imali Ceceniju ,Afganistan danas Ukrajinu itd.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља