субота, 27.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:32

Расправа о увредама

Парламент је изабрао Снежану Станојковић за новог тужиоца за ратне злочине а за њен избор гласала су 153 посланика
Аутор: Мирјана Чекеревацпонедељак, 15.05.2017. у 21:04
Марјан Ристичевић и посланичка група СНС (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

Расправа о амандманима о предлогу измена Закона о судијама у српском парламенту претворила се у оштру полемику у којој су опозиционари тврдили да власт новим решењима жели да „забетонира утицај на судије”, а посланици владајуће коалиције одговарали да  „они који су уништили правосуђе полазе од себе, када се кадрирало по партијском основу”. Опозиционари су амандманима тражили да се бришу решења којима се мандат председника судова скраћује са пет на четири године, али им се дозвољава реизбор на још један мандат, што сада није могуће.

Марко Ђуришић (СНС) казао је да је струка оценила да су промене лоше, да „омогућавају стварање кланова по судовима, а председнику суда да утиче на рад судија и пресуде” и питао: „За кога је овај закон писан?”

Вјерица Радета (СРС) питала је да ли је било разговора са судијама, „не онима који желе да служе власти, већ који желе часно да раде свој посао, пошто је јавна тајна да се овај закон међу судијама зове ’Новичин закон’”. Радета је додала: „Завели сте велики страх међу судијама. Ви сте 600 судија поставили директно из ваше странке, СНС.” Маја Виденовић (ДС) оценила је да је „ово политички напад на независно судство какав до сада није виђен”.

Владимир Орлић (СНС) одговорио им је да ће се судије бирати као и до сада и додао: „Нема логике причати о политизацији, онај ко хоће да се осигура за мандат не може знати ко ће имати већину кад буде реизбор. Он мора да буде добар, стручан и да улива поверење да би га нека будућа већина предложила за реизбор. Ко ће одлучивати о реизбору, зависи од тренутног односа снага, од онога ко ће имати већину у некој скупштини, а не оно што неко замишља.”

Срђан Ного (Двери) тврдио је да „председници већине судова имају чланску карту СНС-а”, а његово излагање Владимир Орлић (СНС) оценио је као „примитивно и сирово, али ни не може озбиљније када му је извор новина типа ’Таблоид’”. Ного је замерио председавајућем Верољубу Арсићу (СНС) што није упозорио Орлића, јер „могао је да каже да је неистина то што говорим, али не да каже да је примитивно, ја нисам примитивац”.

Арсићу је замерио и Саша Радуловић, лидер ДЈБ-а, зато што нема исте аршине за све, рекавши да Орлић јесте увредио Нога, а „кад Марјан Ристичевић каже Сраша Крадуловић, или Саша Расуловић, не видите ништа увредљиво”. Арсић му је одговорио питањем да ли је он Саша Крадуловић и додао: „Да сам вам дао реплику, рекли бисте да сам исти као Ристичевић.” Радуловић му је добацио: „Зар вас није срамота да тако говорите?” Лидер ДЈБ-а казао је да би и он могао да каже како је „овај закон предложио Блатољуб Мартиновић, по налогу Крадољуба Вучића, да скупштини председава Лажољуб Арсић, а циркус прави Лажољуб Ристичевић, али на шта би то личило.”

У дебату се укључио и Владимир Ђукановић (СНС) који је одбацио оптужбе о притиску власти на правосуђе и додао: „Ваљда би се те судије ангажовале на партијском раду, па би радиле у нашу корист, а наши министри губе спорове (Небојша Стефановић против ’Нина’), а спор је изгубио и господин Ристичевић. У ранијем периоду судија је поднео оставку, није хтео више да буде судија пошто су му донели пресуду коју треба да изрекне јатацима генерала Ратка Младића.” Расправа је два пута прекидана на пар минута да би се смириле страсти, а Срђан Ного је зарадио две опомене и одузимање речи због тврдњи о спрези организованог криминала, банака и судија.

Иначе, парламент је изабрао Снежану Станојковић за новог тужиоца за ратне злочине. За њен избор гласала су 153 посланика, а уздржаних је било двоје.

У Тужилаштву за ратне злочине од 2010. године

Снежана Станојковић радила је као заменик тужиоца у Тужилаштву за ратне злочине од  2010. године и добила је највише оцене комисије Државног већа тужилаца приликом одабира кандидата за избор. Рођена је 25. марта 1969, дипломирала на Правном факултету у Београду 1997, a правосудни испит положила пет година касније. У Општинском суду у Београду била је приправник, а потом од 2002. до 2008. судијски помоћник. Као тужилачки помоћник у ТРЗ радила је од 1. марта 2008. до 31. децембра 2009. када је изабрана за заменика тужиоца у Првом основном јавном тужилаштву у Београду, преноси Танјуг. Решењем Републичког јавног тужиоца, 24. јануара 2010. упућена је на рад у Тужилаштво за ратне злочине.


Коментари0
9b2cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља