четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.05.2017. у 22:00 Бране Карталовић

„Застава” се полако спушта

Прво рочиште у стечајном поступку над групацијом „Застава возила” заказано за 19. мај. – Уместо подржављења, припрема се приватизација
Фића се из „Заставиног” преселио у „Фијатов” музеј (Фото Б. Кар­та­ло­вић)

Крагујевац – Жилави гигант из доба социјализма одбројава своје последње дане. Над групацијом „Застава возила” отворен је стечајни поступак, а прво рочиште у крагујевачком привредном суду заказано је за 19 мај. Реч је о кровном предузећу под чијом су капом биле фирме које су остале да „висе” након што је „Фијат” 2008. преузео „Заставину” фабрику аутомобила.

Одлазак „Застава возила” у стечај не значи, међутим, да ће и фирме које су биле у тој групацији имати исту судбину.

Стечај је покренут у сомборским „Специјалним возилима”, али ће држава покушати да спасе „Камионе”, можда и заштитну радионицу „Застава ИНПРО”. По свему судећи, „Застава возила” ће са собом повући још „Резервне делове” и „Хортикултуру”, одавно мртве фирме које су у деценији иза нас постојале само на папиру.

Стечај је раније покренут у „Застава аутомобилима”, фирми која је свој „папирни” статус окончала са свега троје од укупно 13.500 радника, колико је било 1989, када је ова фабрика још радила пуном паром. Стечајни поступак у „Аутомобилима”, о чему је „Политика” у више наврата писала, прате бројни проблеми који се тичу утврђивања правог имовног стања овог некадашњег гиганта. Суд, наиме, још прикупља податке о салонима, сервисима, туристичким и стамбеним објектима које је ово крагујевачко предузеће поседовало широм бивше СФРЈ, од Љубљане до Пећи и Охрида.

Некадашњи радници помно прате стечајни поступак у „Аутомобилима”, надајући се да ће из стечајне масе бити изузета средства са рачуна који је својевремено отворен како би се измирила њихова евентуална потраживања. На том рачуну је било више од 300 милиона динара, а заступник радника Радиша Павловић поднео је кривичне пријаве против некадашњих синдикалних вођа и директора које терети за противзаконито камаћење поменутог рачуна и противправно стицање имовинске користи од око два милиона евра.

Иако се држава кани да за „Заставу ИНПРО” усвоји унапред припремљени план реорганизације – УППР, будућност овог предузећа није извесна, поготово што је кључни производни програм, а реч је о аутомобилским приколицама, преузео француски „Тригано”. Овај важан извозни адут, и фабрике и Крагујевца, француска

компанија је пазарила по цени од 287.000 евра, задржавши око 160 радника, али је више од стотину радника остало у још увек друштвеном предузећу „Застава ИНПРО”, чије руководство покушава да очува погоне кројачнице, штампарије и металне галантерије.

Проблем са „Заставом ИНПРО” лежи у промењеној стратегији Владе Србије, која је одустала од првобитне намере да подржави све заштитне радионице у земљи, с обзиром на то да та предузећа запошљавају особе са инвалидитетом. Та „тактика” је била актуелна све до 2013, после чега је дошло до потпуног заокрета који подразумева приватизацију заштитних радионица. Како „Политика” сазнаје, у току је припрема приватизације и друге крагујевачке заштитне радионице – „Шумадија ДЕС”.

Како ствари стоје, на крају би из читавог „Заставиног” корпуса могли бити спасени само „Камиони”, које држава жели да припоји све профитабилнијој наменској индустрији. Будући да за производњу привредних возила није могла да пронађе стратешког партнера, Влада Србије је донела одлуку да се у „Застава камионима” убудуће праве каросерије или неки други делови за наша борбена оклопна возила „лазар” и „морава”. Намера државе да улаже у војну индустрију очитава се и у недавном потезу „Застава оружја”, која је купила и од банкрота сачувала „Застава ковачницу”.

Колико је некадашњи социјалистички индустријски гигант жилав говори и то што је процес реструктурирања „Заставе” почео још 2001. Покушавајући да убеде „пролетере” да је то за њих добро, неки представници државног врха тада се нису добро провели у Крагујевцу, који још памти сцену песничења Александра Влаховића (министар за привреду и приватизацију од 2001. до 2004. године) са гневним радницима испред седишта локалне самоуправе.

Занимљиво је рећи да су, с почетка процеса реструктурирања, највећи купци „Заставиних” фабрика били – Словенци. Словеначке компаније су купиле „Алатницу”, „Тапацирницу” и „Заставу шпед”. „Застава” је проблем имала са купцима из Бугарске, који су упропастили поменуту „Ковачницу”, сада у власништву државне фирме „Застава оружје”.

Коментари4
c350d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sotir Gardačić
Sve je te fabrike su nastale iz namenske Zastava oruzja koja u poslednjih 150 godina ne zna za krizu.
dr Slobodan Devic
"Жилави гигант из доба социјализма" - samo da ne bude zabune, taj "zilavi gigant" nije bio iz doba socijalizma, vec potice od fabrike "Zastava oruzje" koje je bilo osnovano jos 1853!
Milivoje Radaković
Kladio bih se da "Zastava vozila" nikada nisu napravili ni dinar profita.
Владимир Матић
Можда је управо због тога фабрика "Застава Возила" на крају и "пукла" ? "Југо", "Кец" и остали корифеји "Застава Возила" имали су ту дефинишућу особину да чак ако их власник чува у својој дневној соби они за 2-3 године изкородирају до непрепознавања - надам се да то није случај и са оружјем које се производи у "Застави".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља