среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Комерцијална прави губитке, држава се не буни

Стручњаци кажу да су ненаплативи кредити банку отерали у минус, а да је предстојећа приватизација приморала менаџмент да реалније прикаже финансијско стање
Аутор: Јована Рабреновићуторак, 16.05.2017. у 21:30
Добит Комерцијалне банке у прва три месеца 2017. је 2,4 милијарде динара (Фото Д. Јевремовић)

Једна од највећих домаћих и највећа државна банка Комерцијална банка (КБ) другу годину заредом завршила је у минусу. Прошлогодишњи губитак је осам милијарди динара, уз онај из 2015. године од 6,3 милијарде динара. Међутим, из банке овог пролећа стижу охрабрујуће вести, јер је у првом кварталу остварена добит од 2,5 милијарди динара.

Власници, од којих је појединачно највећи држава Србија, нису, бар јавно, изустили никакву реч критике управљачима банке. Ни бившим ни садашњим.

Губици су се појавили после низа година са солидним профитом што је мало чудно и као да нису забринули ни само ново пословодство које је инсистирало на томе да нема разлога за бригу и да је поменути минус заправо књиговодствени. Да је настао због другачијег књижења, односно класификације највећих кредитних дужника. Према виђењу Љубодрага Савића, професора на Економском факултету у Београду, разлог губитака је то што је нови менаџмент банке очистио билансе како би показао да они пре њих нису добро радили. „Нити се губици тако брзо праве нити се добит тако брзо враћа. Све је то ствар статистичко рачуноводствене методологије.”

Па да ли су губици КБ стварни или књиговодствени?

Ненад Гујаничић каже да су губици истински и не могу се никако третирати искључиво као рачуноводствена категорија, мада су и то.

– Пословање банака махом се састоји од позајмљивања средстава од депонената и њиховог пласмана зајмопримцима. На разлици у каматама, активне минус пасивне камате, остварује се већина добитка. Међутим, када пласирани кредити не могу да се наплате, односно када зајмопримац уђе у финансијске тешкоће, банке издвајају високе резервације за те пласмане, који су чист трошак, који се каткад заврши и целокупним отписом тог пласмана – каже Гујаничић.

Он додаје да, у условима криза, када су високи нивои ненаплативих кредита, ово је највећи део расхода који банке вуку у минус, и то је оно што се десило са КБ.

– Оно што је специфично за ову банку под државном контролом јесте да ове отписе и резервисања нису приказивали благовремено, већ су то урадили тек у последње две године, јер се ближи приватизација. То се ради јер нико не би купио банку са тако некредибилним билансима. Остаје само питање да ли су садашњи финансијски извештаји скроз релевантни, или има још пласмана који нису ваљано исказани у билансима – сматра Гујаничић.

Професор Ђорђе Ђукић каже да је КБ због величине билансне суме системски важна банка. Она, сходно својој власничкој структури, у управи има дуги низ година представнике државе и међународних финансијских институција попут ЕБРД и ИФЦ.

– Самим тим одговорност је лоцирана и они не могу да перу руке од тренутног стања. Губици не могу да настану преко ноћи, а проблеми су сада кулминирали. За мене је запрепашћујуће што су поменуте међународне финансијске институције толерисале вештачко надувавање профита и што су преко свега тога олако прелазили. Криза је изнела на видело да су вештачки увећавали профит, јер резервисањима нису теретили текући приход. Конзервативна управа профит смањује из предострожности, јер размишља о будућим временима и евентуалним растућим НПЛ-овима. На основу вештачки надуваног профита и приноса на акцијски капитал могли су да се деле бонуси, што је изгледа било најважније за чланове управног и извршног одбора банке. Сада је јасно да је банка давала пласмане без адекватног обезбеђења или недовољних резервација за проблематичне зајмове, каже Ђукић.

Додаје да држава КБ спрема за продају и доведен је странац на чело управе да очисти билансе. Питање је да ли је нова управа ригорознија у класификовању кредита тј. да ли је постојеће зајмове категорисала у још ризичније групе и установила колики део активе је здрав односно каматоносан.

Ђукић указује и да је глобална криза посебно указала на значај превентивне контроле супервизора банкарског система, а то је у нашем случају Народна банка.

– Питање је у којој је мери НБС користила овлашћења да кажњава лоше управе банака, односно да превентивно делује, да не дођу у зону поткапитализованости. Очигледно је на примеру пропалих државних банака у Србији да НБС није тако радила. У случају КБ драстично је жртвован јавни интерес који се може мерити смањењем цене која ће бити остварена приликом њене продаје у односу на цену која би била постигнута да банка због лошег управљања ризицима у прошлости није дошла у садашњу ситуацију. Једноставно, у државни буџет ће се слити мање пара од продаје те банке. То ме делом не чуди јер се, према јавно доступним подацима, може закључити да су функцију члана управног  одбора испред државе (по налогу партија на власти) обављале особе које су потпуно некомпетентне за управљање ризицима у банкарском пословању. Сем тога, на чланство у управном одбору банке сагласност даје гувернер и он је могао, уколико постоје индиције да неко не ради добро, да му неформално наложи да се повуче због несавесног обављања функције или да формално обавести скупштину банке да повлачи сагласност коју је дао за дато лице. Ово утолико пре ако је реч о представницима државе у управном одбору системски важне банке попут КБ, каже Ђукић.


Коментари5
2e5be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milija Milosavljević
I sam sam na neki način učestvovao u osnivanju te banke i na nju gledao kao da je deo mene... Prvi čovek te kuće Lj. Mihalović je najzaslužniji za njen uspeh ali banda to nije priznavala. Smenili su Ljubu da bi mogli lakše da manipulišu! Danas je to banka ispod svakog nivoa i stremi ka totalnoj propasti!!! Bolje nismo ni zaslužili!!!
Milosavljevic 55
Državoooo vratite Ljuba Mihajlovica na čelo Banke ...poslovace sa dobitkom I vratiće se stara reputacija najbolje banke u regionu ....Ne dajmo KB
Vojislav kovacevic
Ljubomir Mihailovic strucnjak? A za sta, je se izvinjavam?
Bojan Knezevic
dragi Vojislave , očigledno ne poznajes bankarski sector I desavanja u eksonomiji. Ko je Ljubomir Mihajlovic....Predsednik koji je najvise puta nagradjivan za bankara I banku u region od strane nadležnih institucija u Londonu. Stručnjak koji je stvorio BAnku 92. godine koja je imala samo oko 60 zaposlenih I pet-sest ekspozitura , da bi sa njegovim odlsakom 2004 Banka bila najbolja u regionu ..Covek koji je uveo nemacke standard bankarstva I za koga svaki zaposleni Banke ima reci hvale ... Ja sam komitetnt banke od kada sam sam se vratio u Zemlju 93. iz inostranstva
Препоручујем 10
Zvezdana
Komercijalna banka koju je stvorio i lansirao medju najbolje bankarski strucnjak Ljubomir Mihailovic je posle njegovog odlaska postupcima nestrucnog menadzmenta dosla u danasnju situaciju. Kako je tajkunsko-bankarska mafija u drzavi uvela finansijski imperijalizam drzava treba da zastiti ovu banku u kojoj je akcionar.Ne sme dozvoliti ono sto se dogodilo sa Razvojnom bank. Vojvodine,Privrednom bankom, Agrobankom u kojima je drzava bila akcionae i koje je redovno dokapitalizovala kako bi ih preko povezanih fizickih i pravnih lica pljackali Misovic, Kostic i drugi u presudama o naplati nepostojecih potrazazivanja, naknadno lansiranih cesija, asignacija, kompezacija u reziji advokatske mafije koja je preko podmicenih menadzera sudova pritskom na sudije izdejstvovala pravosnazne sudske presude Advokatske kancelarije su uterivaci dugova kojima tajkunske banke prodaju ( prisiljene su ) nenaplacena potrazivanja : milion evra prodaju za 7 hiljada evra.Prenesimo sve pare u Komercijalnu banku!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља