среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.05.2017. у 22:00 Марина Вулићевић
Јужна славистика у Немачкој

Српски или хрватски – није важно

Наша претходна лекторка овде у Халеу била је из Сарајева, наш садашњи лектор је из Београда, а одакле ће бити наши будући лектор, то нико не зна и на крају и није важно, каже проф. др Ангела Рихтер
Универзитет у Халеу (Фото Википедија)

Општа je тенденција у западној Европи да славистика и њој сличне филологије остају у сенци иза других „профитабилнијих” језика попут арапског, кинеског, јапанског или шпанског, каже Драгана Грбић, лектор за српски језик на Институту за славистику Универзитета у Келну Српски културни центри у виду лектората српског језика на иностраним универзитетима потиснути су последњих година у корист хрватских, бошњачких, црногорских лектората – тако бар изгледа овај проблем гледан из Београда.

Међутим, чињеница је да се на страним универзитетима, када је реч о нашем делу Европе, ствари посматрају уопштеније, наднационално, и да се наш језик често изучава у оквиру јужнословенских студија. О томе за наш лист говори Ангела Рихтер, професорка јужнословенских студија на Универзитету „Мартин Лутер” у Халеу, која је докторирала на тему српске књижевности на Хумболтовом универзитету у Берлину.

– Одсеци јужне славистике у Немачкој немају национални, већ компаративни приступ југоисточној Европи, без обзира на то ради ли се о култури, књижевности, језику, политици, обичајима. Тако смо и ми у Халеу усмерени на интегративно изучавање језика и без обзира из које средине долазе наше лекторке и лектори, они студентима предају све варијанте заједничког језика, јер наши студенти треба да буду оспособљени да читају и анализирају како Петра Хекторовића,

тако и Његоша и Дубравку Угрешић и Владимира Арсенијевића и Мака Диздара – истиче Ангела Рихтер, која додаје и то да је питање лектората српске варијанте „некадашњег” заједничког језика у Немачкој, а можда и другде, неодвојиво повезано са другим варијантама истог језика, па и са другим језицима попут македонског и словеначког.

– Баш наша независна позиција „са стране” нам омогућава да не зависимо ни од једне националне филологије и да не потенцирамо ниједну поједину националну филологију. Наша независна позиција нам омогућава и да организујемо сусрете и конференције на којима учествују и оне научнице и научници који у матичним земљама немају увек доследну званичну подршку. Политике и политичари пролазе, а култура, језик и научна достигнућа остају. Такви сусрети и конференције су и прилика да се на њима сусретну људи из различитих средина и почесто људи различитих и дијаметрално супротних идеолошких смерова, а да ипак смирено дискутују о свему – каже наша саговорница.

По њеним речима неки студенти се током основних студија више фокусирају на српску варијанту и српску културу, долазе у Београд и Нови Сад у оквиру студентске размене, а током својих мастер студија посвећују се компаративним анализама и бораве у Сарајеву, Загребу или Сплиту...

Када је реч о запошљавању лектора, проф. др Рихтер објашњава да је у Саксонији – Aнхалт законом регулисано да лектори имају стално радно место, како би био осигуран континуитет наставе, што гарантује извесну стабилност наставе.

– Наша претходна лекторка овде у Халеу била је из Сарајева, наш садашњи лектор је из Београда, а одакле ће бити наши будући лектор, то нико не зна и на крају и није важно. У том смислу стање би се најбоље могло унапредити тиме што би матичне земље напустиле национални кључ, чиме више не би ни постојало то ваше „вођство” лектора за хрватски и бошњачки језик. Јер, као што ни ми у Халеу не дајемо предност ни једној варијанти, већ наш лектор полазећи од своје варијанте предаје и све остале, тако мислим да ни на једном немачком универзитету немате привилегију искључивости поједине националне филологије – приметила је Ангела Рихтер. Она матичним државама, које суфинансирају лекторе, предлаже практичну подршку: у уџбеницима за различите степене учења језика у штампаном и електронском формату, помоћ у информацијама о најновијим издањима књига и часописа меродавним за одређени предмет, упознавању српске културе са одговарајућим порталом на коме је на једном месту могуће пронаћи све потребне информације...

Професорка Ангела Рихтер била је ментор докторског рада Драгане Грбић на Филолошком факултету у Београду, посвећеног Доситеју Обрадовићу. Драгана Грбић је однедавно и лектор за српски језик на Институту за славистику Универзитета у Келну, где ће од зимског семестра 2017/2018. бити могуће да се у оквиру дипломских студија изаберу наш језик и култура чак и као главни предмет.

– Овакав статус су до сада имали углавном руски и пољски. Ово је важна новина за нас с обзиром на чињеницу да је ово заиста ретка могућност, јер се јужна славистика у Немачкој као главни предмет не може свуда студирати. Што се интересовања студената за филологију тиче, рекла бих да је општа тенденција у западној Европи да славистика и њој сличне филологије остају у сенци иза других „профитабилнијих” језика попут арапског, кинеског, јапанског или шпанског – каже Драгана Грбић.

По њеним речима, у поређењу са другим словенским земљама, Србија не пружа организовану подршку у учењу српског језика, када је реч о стипендирању студената из иностранства за учење језика у летњим и зимским школама, слању часописа и стручних књига и белетристике славистичким катедрама, итд. Ипак, постоји помоћ лекторима захваљујући Међународном славистичком центру при Филолошком факултету у Београду, Азбукума и Летње школе Универзитета у Новом Саду, где студенти из иностранства могу да добију прилику да уз стипендију проведу месец дана у Србији, учећи српски.

Како напомиње Драгана Грбић, срећна околност је да је од прошле године Центар за српски као страни језик при Филолошком факултету у Београду основао мастер студије баш за српски као страни језик, што је дугорочно гледано врло важно.

Иначе, Драгана Грбић основала је и водила међународну преводилачку радионицу, од 2012. до 2016, за усавршавање студената који заврше српски као страни језик. Та преводилачка радионица у заједничкој реализацији Института за књижевност и уметност из Београда, Центра за културу „Вук Караџић” из Лознице и Музеја језика и писма из Тршића окупила је у свом петогодишњем трајању 53 студента са 18 универзитета из 10 европских земаља.

Коментари31
28c99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Vatikanu ce se ovaj naslov svideti - veoma ...
Milivoje Radaković
Pa, doktore, zar ne prozreste da je Vatikan i naručio tekst?!
Божидар
Интересантно јер ниједан од 25 коментара доле, није на ћирилици.
Коста
Југоносталгија...сви писали су на "српскохрватском".
Milivoje Radaković
Mora da to nešto znači...
Sinisa
Svi Jugoslovenski narodi su pre pricali Srpsko hrvatski osim Slovenaca.Danas Hrvati pricaju Nemacki Bosnjaci Arapski Makedonci Bugarski Siptari Albanski Crnogorci se jos opredeljuju koji ce da usvoje.Jedino Srbi pricaju Jugoslovenski to jest Srpski jezik.To govori da su Srbi svima dali opismenjavanje a danas kad su se ti narodi opismenili zaboravili su matetnji srpsko hrvatski jezik i sada ne razumeju druge oko sebe pa ni sami sebe.Samo su Srbi ostali i dalje obrazovani i sposobni da komuniciraju sa svima njima pa i sa celim svetom.
Milivoje Radaković
"Jezik nam je neopran,od tuđica i pozajmica." Interes, tema, spikeri, tekstovi, štampaju, leksičkih, autori, miljeu, da nabrojimo samo one najočiglednije u Vašem komentaru, Roberte. Pravac na pranje!
Robert
Interes i jezik,dobra je tema.U našoj Srbiji,ljudi većinom "pričaju",retko ko govori,pa tako novinari,spikeri i tekstovi puni su "priče",a govoriti o lektorima i ostalim ,nije vredno.Udžbenici se štampaju i prepuni su grešaka ,što pravopisnih,leksičkih,do toga ,da i sami autori i ne znaju,šta su napisali,pardon prepisali.Gde onda u takvom miljeu,da govorimo o slavistici,materinjem jeziku slavenskih nam naroda.Jezik nam je neopran,od tuđica i pozajmica.
Прикажи још одговора
Tomislav K
Nepotrebno nadgornjavanje tko je komu kako. Ono što je realno- lektori jesu važni, no važniji su, za bilo koji "mali" jezik, oni kod kuće. Za njegovanje modernoga jezika potreban je zakon o jeziku, lektorska služba u izdavaštvu, medijima, TV, ... veći broj satova materinskoga jezika u osnovnoj i srednjoj školi, poticanje i razvijanje navike čitanja- i to ne samo beletristike, šire mogućnosti zapošljavanja jezičara, zanimljivije lektire koje bi uključile nekad i više stranih pisaca u dobrim prijevodima, pa nekad i "na račun" manjeg broja domaćih koji su samo od povijesne važnosti, bolja organizacija i umreženost biblioteka, ...
Bosa S
Jezici sa podrucja bivse Jugoslavije su varijacije ili dijalekti jednog jezika. U svakom jeziku imate geografske razlike. U Americi se za jesen kaze "fall" a u Engleskoj "autumn". U svim jezicima imate sinonime, antonime, homonime. Mi u Bosni, smo ucili varijacije tako da znamo sta je Svibanj, Srpanj itd. sto ni mnogi Hrvati ne znaju pa mjesece nazivaju po brojevima. Osim toga ijekavski koji su Srbi u Bosni govorili je dijalekt za sebe i ne treba ga odbacivati nego prihvatiti kao jednu od varijacija srpskog jezika koji govore milioni Srba.
Neven
To što pišeš nije istina jer inaj tko ne zna imena mjeseci u Hrvatskoj se ne može služiti kalendarom. Drugo to što vi učite hrvatski ili engleski vaša je zagana ne tuđa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља