понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.05.2017. у 22:00 Јелена Церовина

Како је бивши припадник хрватске војске помогао наследницима убијеног Србина

Захваљујући Ивици Бачићу породица Јанка Ћакића успела је да од суда у Бјеловару добије одштету због злочина почињеног над њиховим оцем 1995. године
Недостижна правда за жртве „Олује”: центар Загреба (Фото: Ј. Церовина)

Случај Јанка Ћакића из околине Кистања, чија је породица ових дана успела да у Жупанијском суду у Бјеловару добије одштету од 108.000 евра због убиства члана њихове породице 1995. године, представља праву реткост у хрватском правосуђу.

Ћакић је убијен на кућном прагу петнаестак дана после акције „Олуја”, а његов убица Звонимир Ласан, који је после злочина прикривајући трагове запалио и Ћакићеву кућу, осуђен је још 1996. године, и то на шест година затвора.

Касније га је помиловао Фрањо Туђман, па је на крају одслужио свега три године.

Удовољавајући захтеву за одштету, суд у Бјеловару је закључио да је починилац убиства био припадник Хрватске војске, али и да је Ћакић убије на простору и у време када није било ратних дејстава. То је био основни услов за позитиван исход овог поступка јер хрватски судови сматрају да нема услова да се одштета досуди онима који су убијени током ратних дејстава. Заступник званичног Загреба је тврдио да је наступила застарелост потраживања пошто је реч о „обичном” убиству.

„Сва кривична дела осим ратног злочина застаревају. Једини човек осуђен за ратни злочин учињен током ’Олује’ јесте Божо Бачелић, бивши заповедник вода 113. бригаде хрватске војске који је убио двоје стараца у селу поред Шибеника и једног војника заробљеног у Кистањама. Ми смо мислили да је породица убијеног Ћакића изгубила право на одштету због застарелости, али је породица ипак успела да добије одштету пре свега захваљујући једном Хрвату, бившем припаднику хрватске војске, Ивици Бачићу”, прича за „Политику”, Саво Штрбац, председник Документационо-информативног центра „Веритас”.

Бачић је, како објашњава наш саговорник, успео после двадесет година да нађе посмртне остатке Јанка Ћакића на гробљу у Задру иако је већ била завршена службена ексхумација на овом гробљу. Поред Ћакића пронашао је тела још 14 убијених Срба.

Штрбац има само речи хвале за Бачића који је, иако бивши припадник хрватске војске, помагао Србима да се открију злочини почињени током рата у Хрватској деведесетих година прошлог века.

„Он је изузетно упоран човек. Често излуђује Хрвате док не дође до информације”, каже Штрбац.

И јуче је Бачић био на свом „задатку”. Пронашли смо га у околини Дрниша са Србином Николом Скочићем кога је, како у шали каже, убеђивао да сведочи о мучењима у затвору у Кулинама где је био заточен.

„Тренутно радим на случају ратних заробљеника из Нос Калика, једног насеља у Дрнишу. Поступак за злочине почињене у затвору у Кулинама води се пред Жупанијским судом у Сплиту, а неки ће, попут мог школског друга Николе, сведочити путем видео-линка из Београда”, каже Бачић за „Политику”.

Његова мисија је, како каже, наговорити људе да кажу истину, а то је тврди, најтеже јер се људи боје „ко зна кога или чега”. Иако се због откривања злочина над Србима нашао на мети хрватских медија и дела тамошње јавности, Бачић тврди да никада није имао непријатности.

„Ако радите нешто што је законито, поштено и часно, па кога се треба бојати у доказивању тога. Кад човек сведочи истину не треба се никога бојати и Бог је на страни праведника”, поручује Бачић.

Да је реч о упорном човеку сведочи и податак да је он једини Хрват који је због онога што му се десило 1991. године, на почетку рата, успео да добије одштету на суду у Србији. Наиме, у октобру 1991. године повезао је рањеног комшију у болницу, али је на путу наишао на припаднике ЈНА који су му одузели возило и радио-станицу коју је имао као радио-аматер. О одузимању му је издата и уредна потврда коју је он сачувао кроз читав рат, па и у затвору у Книну где је провео месец дана.

Чим су 2002. успостављени дипломатско-конзуларни односи између Србије и Хрватске, покренуо је парницу у Првом општинском суду у Београду против тадашње Војске Србије и Црне Горе и добио спор и одштету од 22.000 евра.

Штрбац напомиње да се сада многи Срби из Хрватске одлучују да правду потраже пред судом за људска права у Стразбуру као и да неке одштетне захтеве тај суд уважи, а неке не. Углавном се, како објашњава Штрбац, прихватају захтеви у оним случајевима када се оцени да држава Хрватска није водила истрагу по свим међународним правилима.

Коментари1
a2ad7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran Popovic
Dakle ipak ima i postenih Hrvata.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља