понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07

До обећане земље преко српско-бугарске границе

Са српске стране, на илегалне мигранте мотре војска, гранична полиција, аустријски полицајци и камере које снимају и у мраку
Аутор: Јелена Стевановићуторак, 16.05.2017. у 21:38
Полиција снима и прати мигранте у илегалним преласцима границе (Фото: Ј. Стевановић)

Од нашег специјалног извештача
Софија, Калотина, Градина – „Не пада ми на памет!” Тако Арас Касим (22), сиријски Курд смештен у избегличком центру у Софији, одговара на питање да ли намерава да остане у Бугарској.

„Чим добијем документа, одох у Немачку. Видите ме овде само зато што су ме депортовали из Аустрије”, каже Касим.

Његов план је да сачека папире који ће му омогућити да попут бугарских држављана слободно путује, али бројни други Сиријци, Авганистанци, Пакистанци и Ирачани „заглављени” у Бугарској верују да немају шта да чекају и зато траже друге начине да се домогну Немачке. 

Једни су добили азил који у Бугарској не желе, други знају да немају шансе чак ни за бугарске папире, трећи су све време испод радара бугарских власти. За многе од њих пут до обећане земље води преко Србије.

Околина граничног прелаза „Градина”, са српске, и „Калотина”, са бугарске стране, једна је од најважнијих тачака за кријумчаре и мигранте који покушавају да изађу из Бугарске. Србија је због тога на ову границу упутила и војску. Граничним полицајцима, који су и у редовним околностима задужени за контролу линије између двеју земаља, подршку пружају и полицајци из Аустрије, што је само један вид помоћи који је ЕУ упутила Србији од избијања мигрантске кризе.

ЕУ је Србији дала више од 70 милиона евра за збрињавање миграната и заштиту граница. Захваљујући европској помоћи, граничари на „Градини” су добили и савремену опрему, укључујући термовизијске уређаје за снимање у мраку. Зато овде примећујемо српске и аустријске полицајце који са термовизијским двогледима крећу у ноћне патроле и екипе које на екранима, из специјалних возила, посматрају кретање кријумчара и миграната чак и када ови ноћу претрчавају преко границе.

Ухваћени имају две могућности – да затраже азил и буду смештени у неком од прихватних центара у Србији или да буду депортовани. Подаци Комесаријата за избеглице и миграције показују да је у камповима у Србији смештено 6.533 особе. У Граничној полицији тврде да се број прелазака смањио са некадашњих 300 на око десет или двадесет дневно.

„Највећи број људи који прелази границу јесу Авганистанци, углавном сами мушкарци, мада има и породица. Са Бугарима имамо добру сарадњу, оформили смо заједничке патроле и одржавамо редовне месечне састанке”, истиче Ненад Вучић, начелник регионалног центра Граничне полиције према Републици Бугарској.

На истом таквом прелазу, само са друге стране, дочекује нас  Радослав Стефанов Сотиров, начелник граничне полиције у Калотини, који истиче да је Бугарска од ЕУ добила 300 милиона евра за обезбеђивање граница.

„Од 1.746 људи које смо од почетка године ухватили у илегалном преласку бугарско-српске границе, 1.632 њих се већ налазило у процедури за добијање азила у Бугарској, а њих 300 смо пресрели захваљујући дојавама српских колега. Сви они су задржани на бугарској територији”, додаје Сотиров.

Бугарска је у незавидној ситуацији пошто на основу Даблинског споразума треба на својој територији да задржи људе који то  очигледно не желе. У Софији, од Димитра Кирова, директора одељења за међународну заштиту у Државној агенцији за избеглице, чујемо да се статус молилаца азила решава у року од шест месеци. За то време, смештени су у прихватним центрима и имају за све основне потребе.

„У камповима добијају смештај и здравствену заштиту. Раније су добијали новчану помоћ за храну, али када смо видели да новац често троше на алкохол и цигарете, одлучили смо да им укинемо џепарац и да им уместо тога обезбедимо три оброка дневно. Деца могу да се упишу у наше школе па 41 дете из кампа похађа наставу на бугарском”, објашњава Киров.

Како „Политика” незванично сазнаје, српске власти су 2016. одобриле око 40 захтева за азил, а од почетка године – ниједан. Према подацима бугарске Државне агенције за избеглице, тамо је од почетка године 700 људи добило право на азил, док их је 1.148 одбијено. Киров додаје да се азил углавном одобрава Сиријцима и Ирачанима, али не и Авганистанцима или Пакистанцима пошто Бугарска сматра да у овим земљама нема рата или систематског прогона.

„Они који код нас добију избеглички или хуманитарни статус добијају готово иста права која имају бугарски држављани. Могу да се лече, школују, раде. Једино на шта немају право јесте да гласају, иду војску или да се запосле у државној администрацији.”

И поред тога што не желе да се задрже, мигранти, ипак, на путу до замишљеног елдорада често морају да прођу кроз Бугарску, због чега упорно настављају да долазе овде. Дешавања на размеђи са Турском, где ограда, полицијски пси и цивилне страже спречавају илегалне уласке, изазивају бурну расправу у бугарској, али и у западној јавности.

Сутра: Да ли цивили боље чувају границу од полиције


Коментари0
7ec9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља