Граја 75 малишана свакодневно одзвања СОС Дечијим селом у Берановцу крај Краљева, јединственом заједницом 13 хранитељских породица. Стубови тих породица су мајке хранитељице, жене које углавном или немају своју децу или су их већ извеле на пут и затим се посветиле бризи о малишанима без родитељског старања. Од краја маја, у Дечијем селу живеће и прва комплетна породица са двоје деце, којој ће бити поверена брига о четворо малишана.
Тиме ће започети и нови програм бриге о деци, кроз концепт СОС парова.
– СОС маме и даље ће бити стубови хранитељских породица, али овој заједници очинске фигуре потребне су како би деца расла у окружењу што сличнијем правим породицама – истиче је Борка Лукић, директорка СОС Дечијег села.
Конкурс за пријем нових СОС парова, али и мама које желе да се придруже великој и хуманој заједници истиче крајем овог месеца. Они који желе да се преселе у Берановац, место 2,5 километра удаљено од Краљева, могу се пријавити путем сајта www.sos-decijasela.rs.
– Обучили смо и други пар, па се надамо да ће СОС Дечије село ускоро добити и другог тату. Кандидати пролазе кроз неколико фаза селекције и морају добити лиценцу за хранитељство пре него што постану део наше заједнице. СОС родитељство одговоран позив који траје 24 сата, 365 дана у години. Једино у време коришћења годишњих одмора и слободних дана СОС родитеље мењају СОС тете, породични асистенти које и иначе помажу у одгајању деце – каже директорка Лукић.
Осим СОС тета, хранитељицама свакодневно помажу саветници за родитељство, психолог, социјални радник, педагог, а према потреби и спољни сарадници, логопед и психотерапеут.
За 12 година постојања, у Дечијем селу је стасало 130 малишана. Ова заједница се нарочито поноси онима који су касније стекли факултетску диплому и који данас имају своје породице.
Тренутно, најмлађи становник СОС Дечијег села има 20 месеци, а најстарији 17 година. Принцип је да се браћа и сестре обавезно удомљавају у истој породици и то је кључна одлика, али и предност ове заједнице.
Свака од мајки хранитељица, а то ће важити и за будуће парове, са децом о којој се стара живи у кући површине 140 квадрата. СОС маме примају плату и све принадлежности из радног односа.
Заједница из Берановца ради под окриљем Фондације СОС Дечија села Србија, која је члан Међународне организације СОС Дечија села, основане 1949. године, која данас делује у 134 земље. Она обезбеђује и део средстава за потребе наших малишана, а остатак новца стиже из буџета.
Према извештајима центара за социјални рад, у Србији око 6.000 малишана живи у хранитељским породицама и домовима за децу и младе.
– Кад год је могуће, у току распуста децу шаљемо код биолошких родитеља и покушавамо да одржимо ту везу. Са средњошколцима који се, у зависности од степена зрелости, до 18. године одвајају од нас и даље смо у контакту, као и са нашом децом која студирају, па чак и са онима који се запосле. Када стасају за средњу школу, деца се селе у Заједницу младих, која се налази недалеко од СОС Дечијег села. Ту живе са васпитачима и припремају се за самосталан живот. Сваког викенда и празника долазе нам у госте у село – истиче Борка Лукић.
Хармонија, узајамно помагање и заједништво одлике су овог хранитељског насеља у Берановцу. Као што истиче Биљана Момчиловић, једна од СОС мама, „ово није посао, већ позив”.
– Мој живот је богатији за седам-осам чланова породице, о којима сам бринула у овом селу. Када помислим да не могу више, они су ти који ме подигну да идем даље – каже Биљана, која тренутно брине о шесторо деце.
До лиценце – више од 400 сати обуке
Кандидат за СОС родитеље током одабира пролазе кроз „густо сито” у Центру за социјални рад Краљева, а процедура укључује и селекциони интервју са људима који воде СОС Дечије село. Одабрани потом у СОС Дечијем селу имају тромесечну обуку у Дечијем селу. Током преподнева, слушају теоријску наставу коју им држе стручњаци из развојне психологије, педијатрије, комуникације (више од 200 сати), а поподне се практично обучавају уз СОС маме.
Да ли ће кандидатима дати лиценцу за хранитељство, на крају одлучује надлежни Центар за породични смештај и усвојење из Крагујевца. Антрфиле 2
Балони љубави не знају за границе
Малишани из Дечијег села неколико пута годишње пуштају у небо хелијумске балоне с порукама љубави и адресом одакле су послати.
Почетком ове године један такав балон одлетео чак до Бугарске. Човек коме је тамо доспео у руке ступио је у контакт са хранитељским насељем у Берановцу, а девојчици чију је поруку добио обећао је поклон.
