среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:00
ПОГЛЕДИ

Крај

Аутор: Горан Марковићсреда, 17.05.2017. у 08:00

Прошло је више од седам година откако ме је „Политика” позвала да пишем за њене странице. Позив ме је у први мах изненадио (ја се ипак изражавам другим средствима), али сам га прихватио, највише због тога што сам био и сам радознао да сазнам шта ће из мене и мог искуства у свету филма изаћи као писмено сведочанство. Да будем искрен, нисам веровао да ће то потрајати, али, ето, продужило се.

За то време, колико се сећам, нисам пропустио ниједан „мој” термин који се понављао сваког четвртог петка. Комуницирао сам једино са уредником Браниславом Радивојшом који је пре објављивања сваке од колумни био мој први и изузетно драгоцени читалац. Морам рећи да нико никада од мене није тражио да било шта променим, изоставим а камоли да нешто ставим у своје текстове.

Моја супруга је прочитала сваки од мојих текстова и према њима била врло критична, ту и тамо би ме неко срео на улици па бисмо прокоментарисали оно што је изашло тих дана, читао сам мишљења читалаца преко интернета и то је било углавном све. Истрајавао сам у замисли која ми се учинила једино исправном: да пишем о односу моје струке, односно мог уметничког искуства према свету око мене. Настојао сам да избегнем замке директног политичког ангажмана, највише због уверења да моје познавање тог подручја није ни из далека довољно да бих се одважио на политички коментар.

Редитељ

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари38
61a80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Ispravka,na objavljen komentar: U objavljenom komentaru sam izrazio radost zbog potpunog povratka gospodina Gorana Markovica poslu u kome je najbolji i izlasku iz politike kojom se bavio u skoro svakom svom tekstu. Medjutim,poslednjih dana sam nacuo i video stidljivu i kratku informaciju,da se sada jos vise ukljucuje u politiku i to kao funkcioner u vrhu jedne novo-stare politicke grupacije.Tako sam,ako je to tacno,naivno naseo na naziv teksta "Kraj",koji se u stvari odnosi na njegov prestanak pisanja,a ne na izlazak iz politike pokazane u tekstovima.Brzo ce se pokazati da li ce se moja sumnja pretvoriti u razocarenje.
Sreten Bozic -Wongar
Verovatno da je Politika pozvala Gorana Markovica da pise jer je filmski umetnik. Roditelji Rade i Olivera Markovic bili su obozavani od publike i bliski narodu. U dasnjim, vremenima oni bi imali saosecaj sa zrtvama bombardovanja Televizije Beograda kao i Milini Rakic ubijenoj na nosi . Na Srbiju je baceno 30 tona osiromasenog uranijuma koji ce ubijati narod i prirodu za narednih 30.000g.( Goran Markovic ce biti medju srecnijim Srbima ako bude postedjen bovog zla.) Osiromaseni uranijum bacen na Srbe je najveci zlocin ucinjen ikada na tlu Evrope. Ovo je je trago-komican slucaj da jedan intelektualac i profesor na Akademiji Dramskih umetnosti poziva u goste onoga ko je propagirao bombardovanje osiromasenim uranij. Tema dostojna Sekspiru da bi se o njoj pisalo. Bice da se Olivera i Rade Markovic okrecu u grobu.
Miša U.
Ne kaže se uzalud "Ne pada sneg da zabeli breg već da svaka zverka svoj trag pokaže". Pao je i sneg i torta, kad tamo naš reditelj. A kao potvrda, izostanak izvinjenja javnosti Srbije.
Саша K.
Нисам приметио да се цењени редитељ оградио од филозофа који је бацање торте у лице прогласио фашизмом који наводно још обитава у Србији. Било би достојанствено да је уместо овог самосажаљивог опроштаја написао још једну, макар и опроштајну, колумну у којој би упоредио бацање торти са бацањем бомби, ако не са моралног, онда макар са уметничког становишта. Овај пад започео је још много раније и могао се запазити у претходним чланцима, увек тенденциозним и политички обојеним. Најбољи пример је онај о Београду на води који је поредио са градњом фараона, као да ће тамо нићи пирамиде (монументалне гробнице), а не стамбене и пословне зграде. То је већ био губитак и уметничког и здраворазумског компаса.
Milos Moskovljevic
Pogledah nekoliko isecaka iz "Turneje". Sada mi je jasno sto je neki Kinez, prenerazen nekim nasim savremenim filmom, upitao: " Zar ste vi zaista toliko sludjeni kao sto sebe prikazujete u svojim filmovima?" A neko svecano izjavi: I svojoj deci cu pustati njegove filmove. Pustajte, niko vam ne brani mada toboz zivimo u diktaturi ("demokraturi", Levi). Samo da znate da je moja generacija odgajena na romanima Tolstoja i Turgrnjeva i da u ovoj zemlji jos uvek ima normalnih ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља