понедељак, 18.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

Свет уметничке игре у Србији не чини само један плесни фестивал

Аутор: Ивана Миловановић среда, 17.05.2017. у 09:00
(Фото bif.rs)

У овој години наша држава ће уложити у културу – 349.922.000 динара или – 2.844.895 евра. Од тога, за само четири културне делатности (музику, ликовну, позоришну и филмску уметност) издвојено је – 244.980.000 динара или око 70 одсто од укупног конкурсног буџета. За осталих седам области преостало је – 104.942.000 динара, па се питамо – на основу којих критеријума се у оквиру министарства расподељују средства по конкурсним областима?

Јасно је да се за издавачке делатности издваја недовољно средстава; свака област добила је мало више од девет милиона. Истина је и да је „велика четворка“ оптерећена апликацијама које су се односиле на фестивале као програмске промоторе и приказиваче једне или више културних делатности. Они често доприносе изоштравању уметничких критеријума и јесу наша копча с међународном културном заједницом. Међутим, фестивали се ретко баве сопственом продукцијом. Зато их можемо сматрати и „увозницима“ већ готових културних производа (представа). Фестивали су скупи, а када су припојени областима културе којима припадају, тада могу угушити стваралаштво, продукцију и интерпретацију не мање битних тзв. малих пројеката, за чију реализацију је потребно много мање новца. Наши фестивали имају и извор сопственог финансирања од продаје улазница. „Мали” пројекти – немају!

Председник Београдске секције ЦИД – УНЕСКО, главни уредник часописа за уметничку игру „Orchestra“

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари1
f0f57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
U drzavi koja tretira kulturu i umetnost kao trosak ona je preskupa ali je zemlja u kulturnom smislu siromasna i to vidimo svakodnevno u medijima, Skupstini, ulici, skoli.... Ali je pogunbno i tretirati kulturu i umetnost kao posao KOMERCIJALIZACIJA umetnosti ubija samu sustinu UMETNOSTI. Umetnost i kultura su nadgradnja drustva ili slikovito slag na torti a tenderi i taj uvredljiv naziv PROJEKAT slika ili knjiga nije projekat... Samo odrziva umetnost je non sens civilizacijski nivo jednog drustva se ogleda prema njenom stavu i shvatanju kulture. Taj birokratski nacin finansiranja kulture je prevazidjen potrebno je stimulisati privatni sektor da ucestvuje i ulaze u festivale tako sto bi ih oslobodili nekog vida oporezivanja itd.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља