субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55
70. КАН

Почетничка ноћна мора

Разочаравајући „Исмаелови духови” Арноа Деплешена, избеглички активизам Ванесе Редгрејв, фестивалско обезбеђење појачано антидрон системима и полуатоматским оружјем
Аутор: Дубравка Лакићсреда, 17.05.2017. у 19:20
Марион Котијар и Шарлот Гејнсбур у филму отварања „Исмаелови духови” (Фото: Кански фестивал)

Кан – У Кану је освануо леп и сунчан дан и птичице цвркућу. Тачније, одомаћени галебови криче и лармају надјачавајући звуке пнеуматских чекића којима закивају чувени црвени тепих дуж степеништа које води до улаза у велики Театар Лимијер. Или до толико жељеног звезданог филмског неба. Јубиларни фестивал почиње за који сат, а новинарима и филмским професионалцима радни дан одавно је већ почео.

Привилегија је видети филм отварања сатима пре званица 70. Канског фестивала.

И отуда знам да се они вечерас уз филм неће баш нарочито провести. Француски филм одабран за свечано отварање – „Исмаелови духови” Арноа Деплешена, најблаже речено је разочаравајући. Почетничка ноћна мора 70. Кана. И то не само зато што ово и јесте филм о ноћним морама главног јунака – филмског редитеља који пише сценарио за свој нови филм мешајући сан и јаву (Матје Амалрик), тугујући за изгубљеном женом која се враћа из мртвих (Марион Котијар), у тренутку када се у његовом животу појављује нова љубав (Шарлот Гејнсбур), већ и зато што ово мистификаторско Деплешеново дело врло брзо постаје и ноћна мора гледаоца, некако постиђеног што ово уопште гледа.

Иако се делимично уклапа у тај неки нови тренд француског спиритуалистичког филма (сетите се недавних филмова Оливијеа Асајаса), Деплешенов филм има неки мали искорак блискији стварности. Такав се утисак стиче углавном захваљујући пунокрвној овоземаљској глуми Матјеа Амалрика, Марион Котијар и Шарлот Гејнсбур које је увек милина гледати на филмском платну. Амалрика и испред и иза камере, јер се већ дуже бави и режијом, а успут речено, са његовим новим редитељским филмом „Барбара” свечано ће бити отворен и други кански такмичарски програм – „Известан поглед”. Овом водећем тројцу на црвеном тепиху баш као и у самом филму придружује се и Џесика Алба. Тјери Фремо је тако обезбедио довољан број француских звезда за свечани почетак прославе седамдесетог рођендана великог француског поноса – Канског филмског фестивала.

Међу званицама је и легендарна британска глумица и политичка активисткиња Ванеса Редгрејв, која у 80. години дебитује као редитељ дугометражног документарног филма „Море туге”, посвећеног избеглицама. Тачније, односу Велике Британије према избеглицама у највећој кризној ситуацији од Другог светског рата и активностима лорда Алфреда Алфа Дабса у борби за доношење амандмана у Даблинском споразуму с којим би се обезбедило отварање врата ове земље за долазак напуштене деце-избеглица која су донедавно боравила у кампу „Џунгла” у Калеу.

Редгрејева у овом тематски, али не и редитељски, значајном филму истражује избегличке судбине од година пре Другог светског рата (када је и лорд Дабс као шестогодишњак, бежећи од нациста у Чехословачкој, стигао у Енглеску), па до данас, укомпоновавши и архивске снимке говора Еленор Рузвелт у Уједињеним нацијама поводом Декларације о људским правима. Једнаким за све људе и све нације. Филм сведочи и о Ванесином и Дабсовом боравку у Калеу, о резултатима њихове заједничке акције, о острвским медијима који континуирано пишу и говоре ужасне ствари против избеглица чинећи тако да се бројка од једног процента примљених, од око 65 милиона људи дислоцираних из својих домова, не мрда са мртве тачке. Ванесином активизму на ову тему у филму се као учесници придружују и њене колеге глумци, међу којима је и Ема Томпсон...

 Трећи филм виђен у првом новинарском радном дану јесте „Невољени” руског редитеља и вишеструког канског повратника и славодобитника Андреја Звјагинцева. Породична драма о разведеној жени и напуштеном детету, о којем ће бити више речи у сутрашњем наставку канске филмске разгледнице.

Овом приликом можда није згорег поменути да су ове године на највећи степен подигнуте фестивалске мере безбедности. Постављени су скенери на свим улазима у фестивалске дворане, после чега на ред долази и ручни претрес. Општинске власти су обелоданиле да мере безбедности подразумевају и антидрон системе за спречавање терористичких напада, као и наоружавање локалних полицајаца 9-милиметарским полуатоматским пиштољима са 17 метака у колуту. Сви хотели имају посебна обезбеђења, прилази морем, баш као и свака од мноштва у луци укотвљених луксузних јахти су под будним оком полиције с мора, копна и ваздуха. Дуж Кроазете су постављене и рампе за спречавање проласка камиона. Искуство из Нице, уз она париска искуства, кажу, забринуло је, али и опаметило Кан. Сви тврде да смо овде апсолутно безбедни.


Коментари0
2e877
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља