четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:57

Како срушити стереотипе о Србима као лошим момцима

Србија треба да брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа „кавгаџије, прзнице и кривца за све лоше на Балкану”, кажу историчари Милан Протић и Чедомир Антић
четвртак, 18.05.2017. у 11:11
Милан Протић и Чедомир Антић (фото Танјуг)

Срби су већ три деценије таоци стереотипа о „лошим момцима”, на који нас је недавно подсетио Бернар Анри Леви, упркос чињеници да је много разлога да у свету виде и наше „лепо лице”, а саговорници Танјуга, историчари Милан Ст. Протић и Чедомир Антић, сматрају да ће бити потребно још доста времена, „културне политике” и стрпљења да изађемо из тога.

Србија, пре свега, треба да брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа „кавгаџије, прзнице и кривца за све лоше на Балкану”, сагласни су Протић и Антић.

Засад, светски медији су, после инцидента на Белдокс фестивалу, када је Леви погођен тортом, пожурили да Србију поново сместе у оквир „политички трусне периферије Европе”, у којој не постоје политичка култура, елементарно васпитање, дисциплина и ред.

На страну што је Леви добио торту у главу као реаговање на документарац у којем су Срби опет једини кривци за ужасе деведесетих, али тај се стереотип понавља већ готово тридесет година.

А у тих се готово тридесет година много тога догодило, много је пута Србија одреаговала уздржано на такве оцене, трудећи се истовремено да, не одбацујући сопствену кривицу за страдања и невољу нанету другима, покаже и представи и своје европско, људско, уређено лице.

Историчар и дипломата Протић оцењује да смо се у те три деценије као друштво кретали у потпуним екстремима, од „зарђалих кашика” до неукусне снисходљивости према великим силама.

„Никако да пронађемо меру понашања у односу на спољашњу средину. То је последица недовољне учтивости, знања, васпитања и самопоуздања људи који нас представљају”, уверен је Протић.

Подсећа, наиме, да је Србија лош имиџ стекла деведесетих година прошлог века у Милошевићево време, као и да медији просто обожавају стереотипе.

Једним делом смо, каже, сами криви за то што смо „рђави”, али „доприноси” и површна и једнодимензионална слика светских медија.

У случају Левија, додаје, реаговали смо показујући очај и искомплексираност једне средине, упркос чињеници да о њему ни добар део Француске не мисли добро, јер је много пута показао да нема ни уверења, ни интелектуалну дубину.

„Он једноставно не заслужује да се ми њиме бавимо”, сматра Протић, али примећује да га је управо то што је у Београду добио торту у главу учинило победником у већини страних медија, а ми смо се, додаје, још једанпут показали као губитници.

Проћи ће и Леви и торта и све то... али се још једном потврдило да реагујемо импулсивно, непромишљено, агресивно, коментарише Протић и каже да се тако још једном потврдила стара истина да што једна штеточина уништи - после сто паметних људи не може да поправи.

„Лоша слика Срба и Србије у свету не може да се промени преко ноћи, иако је створена преко ноћи. Нама је потребна систематска акција пристојног понашања поготову оних људи који су на главној сцени у разним професијама и пословима којима се баве. Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа 'кавгаџије, прзнице и кривца' за све лоше на Балкану”, напоменуо је Протић.

За историчара је Чедомира Антића веома битна одредница та да у трци за приближавање Србији развијеном свету, сви људи који се баве просветом, модернизацијом и уређењем друштва нису савезници представника великих сила, што објашњава разликом у односу елита у Француској Енглеској према Немачкој након периода власти фашиста и истих тих елита према Србији после Милошевића.

„Суштина разлике је у перцепцији Немаца као народа културе, Гетеа, пријатеља, а Србије и Срба у потпуно другачијем концепту”, објашњава Антић.

За Немце, објашњава, важи догма „да су они доживели један инцидент и да је холокауст последица патологије групе криминалних појединаца”.

Уз то, инсистира се, како каже, на добрим странама традиције немачког народа, као што су филозофија или уметност, марљивост, економија...

„А да ли сте чули да се игде и икад на западу инсистира на добрим традицијама српског народа”, пита Антић и додаје: „Можда су Зоран Ђинђић и Димитрије Давидовић уз Броза изузеци”.

Морамо, зато, напомиње, да се суочимо са том перцепцијом.

„Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету”, одлучан је Антић.

Протић нуди сличан рецепт - стрпљење и васпитање оних који нас представљају, због чега и сматра да када нам неко из белог света дође у посету, попут Левија, требало би да имамо мало више такта, мало више достојанства, без обзира шта нам ти странци говорили.

„Французи имају изреку 'Тон је тај који чини музику'. Ствари могу да се кажу на различите начине и онај ко уме да разговара, успеће да и најтежу и најнепријатнију ствар каже на најцивилизованији начин”, примећује Протић.

Антић, међутим, акцију неоскојеваца види као доказ да смо ми део модерног света.

„Левија гађају од 1986. године. Што би рекао један наш ТВ водитељ: то је сада већ традиционално 'тортирање'. Леви се није изненадио када га је торта стрефила”, приметио је Антић, али и додао да је у томе незгодно „што је код нас, захваљујући политичким центрима у Бриселу или Вашинтону, нестала десница, макар она била и грађанска или окренута центру”.

То је један проблем, а други је, додаје, што левица, која се код нас јавља, није утемељена на радништву или сељаштву, већ на неким потпуно нетачним перцепцијама наше прошлости и традиције.

„Наша анархистичка левица негира парламентарну демократију за разлику од левице на западу. За нашу левицу је прихватљиво да не будете трпељиви према туђем мишљењу”, казао је Антић.

Кад је о Левију реч, Антић га види као контроверзну личност која се огрешила о Србију и Србе.

Слаже се, међутим, с Протићем да кад неко дође у нашу земљу, држава мора да му гарантује иста права, јер, како објашњава, наши су односи са западом много сложенији него унутрашњи односи у Француској.

„Ми морамо да гледамо своје послове и да креирамо нашу политику и да штитимо економска и свака друга права нашег народа изван Србије”, поручује Антић.

А у случају Левија, како каже, код нас је са закашњењем дошао један „ислужени интелектуалац чији су ставови доживели инфлацију и сада ми њему морамо да се извињавамо што нам је отето Косово и Метохија и што је наш народ протеран из Босне и Херцеговине, Хрватске, што је обесправљен у Црној Гори и што смо ван сваког правног оквира и повеље Уједињених Нација бомбардовани 1999. године”.

Све нас то, сматра, уводи у ситуацију да трчимо за културом Запада, а за Србију, каже, то представља трчање за сопственом сенком.

„То је она ситуација коју је један од функционера Либерално-демократске партије дефинисао као 'Србија мора да се мења макар нестала'. Нама је потребна културна деконтаминација. Ми се нисмо уклопили са западом када је био у највећој еуфорији после Средњег века, у периоду када је Царска Русија под Романовима била у великим проблемима. Запад у таквој еуфорији неће бити наредних неколико стотина година. Чак и да смо се тада уклопили, остали бисмо европска парија и као народ морамо са тим да се суочимо”, закључио је Антић. (Танјуг)


Коментари37
92d6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neša
Stereotipi o Srbima su konstrukcija njihovih protivnika. Srbi su dežurni negativci. Mišljenjem dobrog dela sveta upravljaju oni koji su npr. Miloševića od "Faktora mira i stabilnosti na Balkanu" preko noći pretvorili u "Balkanskog kasapina". Samo oni mogu da "sruše" stereotipe o Srbima koje sami stvaraju po potrebi.
Siniša
Mi i jesmo losi momci jer se nemoralno ponasamo. Poslednji primer je to sto jedini u Evropi nismo osudili rusku okupaciju Ukrajine sa objasnjenjem da imamo ekonomske interese i da nas veze prijateljstvo sa Rusijom. Danas kada ni jedan drzavnik ne ide u Moskvu nasi se utrkuju ko ce vise pa su Vucic i tNikolic vise puta bili tamo nego svi srpski politicari u poslednjih pedeset godina zajedno.Kada su nama uveli sankcije zbog agresije na Hrvatsku Rusi su normalno glasali za kao i ceo svet. Znaci da nije stvar u prijateljstvu nego u moralu koga mi ocigledno nemamo.
Јован К.
Прилишно сте неинформисани, или тенденциозни. Русија није окупирала Украјину, нити неки њен део. Чињеница је да нас са Русијом веже историјско пријатељство. У Москву одлазе државници и Путин посећује друге земље. Ми носмо извршили агресију на Хрватску. Управо због морала одржавамо пријатељство са Русијом.
Препоручујем 1
Сима
”Mi i jesmo losi momci jer se nemoralno ponasamo. Poslednji primer je to sto jedini u Evropi nismo osudili rusku okupaciju Ukrajine” Некоме је ”неморално”, а поштеном човеку морално.
Препоручујем 0
savremenik
na zapadu zabranjuju ulazak u zemlje izuzetno cestitim ljudima koji imaju svoje misljenje i sluze se onom nasom:"ni po babu ni po stricevima...",a mi pustolove i sarkasticne nakarade ugoscavamo i titramo im m...! vidio sam ocima svojim na zapadu,ako spomenes nas jezik kako ga je nazivao vuk karadzic,oni koriste samo drugi dio naziva...?pa imamo mi "levija" i u nasim sredinama u yugi pa i njima titramoooo...?ja se sjetih one cuvene iz gorskog vijenca:"otpisi mu na ferman vladiko i cuvaj mu obraz ka on tebi..."nama jedino preostaje,a to se vec nazire,da odaberemo prave prijatelje za saveznike a da se prema dugima ponasamo "trgovacki",kao i svi drugi-manje vise!!!
Игор Г.
Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom. Srbin bolesna zadribanda i Srbenda po profesiji. Takvi su izdali i osramotili srpski narod.
aleksandar
E vala MiloseNS iskovao si biser. "Ne moze svako da nam soli pamet, pa cak i ako je u pravu." To skoro da je bolje od onog legendarnog "Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo". Masala.
Препоручујем 1
MilosNS
Zavisi ko i sa kakvim ciljem. Ne moze svako da nam soli pamet, pa cak i ako je u pravu.
Препоручујем 14
nikola andric
Nijedan inteligentan zurnalista ili politicar nece kritikovati narod . Iskazi o Srbima imaju logicku formu univerzalnog iskaza: ''svi Srbi su A&B''. Taj iskaz nije (logicki) istinit ako postoji samo jedan Srbin koji nema osobine A&B. Osim toga takav iskaz pretpostavlja poznavanje svakog Srbina licno kako bi takav iskaz mogao biti verodostojan. To je naravno nemoguce. Stampa koja se krivi za takve ''sterotipove'' uglavnom misli na srpsku vladu i politicare koji se smatraju odgovornim za ''srpske greske''. Da ta stampa utice na ''obicne gradjane'' koji nisu dovoljno i objektivno obavesteni je druga stvar. Pogledajte sami sta Srbi tvrde o ''svim Hrvatima'' pa ce van slika ''stereotipa'' biti jasnija . Ja licno poznajem tri Hrvata koji su sva tri primerne osobe. Kako onda mogu ja da bilo sta tvrdim o svim Hrvatima?
Мирослав Јовановић
Хрвати су генерално примјерније особе од Срба - док је свјетло у балканској крчми упаљено. Проблем настаје кад се свјетло угаси, а њихови ножеви одмах почну да сијевају. Узмите 1914, 1941 или 1991. за примјер.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља