четвртак, 14.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:17

Годишњица смрти „сарајевских Ромеа и Јулије”

Аутор: Д. С.четвртак, 18.05.2017. у 16:37
(Фото Јутјуб)

Од нашег дописника
Сарајево – Навршиле су се 24 године од смрти двоје младих, Србина Бошка Бркића и Бошњакиње Адмире Исмић, убијених 18. маја 1993. док су покушавали да изађу из Сарајева и пређу у српски део тог града, Грбавицу. Безусловна љубав младог пара и њихова нада да ће се докопати новог живота на месту где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена до данас је остала једна од најпрепознатљивих прича из ратног Сарајева.

На путу до слободе двоје заљубљених двадесетпетогодишњака стигли су само до моста Врбања, који је Сарајево делио на два дела. Ту су снајперски хици заувек прекинули њихове заједничке снове и љубав започету још у средњој школи.

Први метак, испаљен из дела Сарајева под муслиманском контролом, погодио је Бошка и он је одмах преминуо, а други Адмиру, која је, иако  смртно рањена, смогла снаге да допузи до њега, загрли га и тек онда издахне. Та слика, која је, како је то неко написао, „постала параметер својеврсне иконе ’оног’ Сарајева и БиХ која је 1993. постојала само у траговима”, обишла је свет. О овој трагичној судбини снимљени су филмови и бројне телевизијске емисије.

Тела „сарајевских Ромеа и Јулије”, која су седам дана лежала на „ничијој земљи”, извукли су припадници Војске Републике Српске (ВРС) и покопали их у Лукавици у данашњем Источном Сарајеву. Након завршетка рата, по жељи Адмириних родитеља, пребачена су на сарајевско гробље Лав, где и данас почивају једно поред другог.

Иако је од трагичног гашења једне безграничне љубави прошло пуне 24 године, убица Бошка и Адмире још није откривен јер истрага никада није ни покренута. На месту на којем су страдали није постављено ни спомен-обележје.

Ово убиство је приписивано припадницима ВРС све док Един Гараплија, бивши оперативац бошњачке тајне службе АИД, није то оповргао у тужилаштву сарајевског кантона, рекавши  да су за њега одговорни чланови тајне муслиманске терористичке јединице „Шеве”. У исказу датом још 2002. године, Гараплија је потврдио да су се зараћене стране договориле да „Бошко и Адмира у део Сарајева под српском контролом пређу преко Врбања моста, али пуцњима из града под муслиманском контролом тај договор је погажен”.


Коментари6
3e04b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Славиша Гавриловић
По устаљеној матрици ширите дезинформације. Нпр. ја сам избјегао из Сарајева без сагласности муслиманске стране, а српска страна ми није тражила ништа. Прешао сам прву на територију ХВО-а, најео се (што је тада било значајно), преспавао код њих и дошао на територију Српске Републике.
Amir Čamdžić
Samo malo logike i naci ce se odgovor ko je imao interes i motiv da ih pobije? Srpski vojni obveznik, Srbin bjezi Srbima i pride vodi sa sobom srpsku snajku, koju " ona strana vidi kao srpsku....," i naravno to im ne odgovara, kao sto i 5 aprila 1992 godine nisu odgovarali protesti protiv Alije i zahtjev za njegom smjenom i ostavkom (jer srpska vlast se vec bila odvojila u Lukavici i Palama) pa "rasprasili po protestantima", jer su Aliji dosli pod prozore.
Леон Давидович
Ово је само један од примера страдања недужних.Колико је недужних пало на свим странама убијених од стране злих људи. Нема мерила злу у време када завлада људско лудило.
Ljubica Knezevic
Ako su bili sahranjeni na Grbavici, znaci da su tela izvukli i sahranili Srbi. I znaci da ih nisu Srbi pobili. A da jesu, na sva usta bi se podigla dreka protiv Srba, kao i uvek! Ne znam zasto se ovako nepotpuno pise o toj tragediji. Da bi neko napustio Sarajevo, morao je imati dozvolu muslimana. Ovom nesrecnom mladom paru jesu i obecali da ce ih pustiti ili im je bilo placeno, a onda ih pobili! Zar bi oni krenuli tako otvoreno i nezasticeni preko mosta da je bilo drugacije? Eh, naivna omladino! Kome ste poverovali!
Игор Г.
Ако не знате ко је то учинио не лупајте по тастатури. Да би се могло побећи из Сарајева морало се таражити одобрење (искључиво за новац) обе стране које су узгред одлично сарађивали и делили марке.
Препоручујем 17
pera stajic
to su mogli da ucine samo zlikovci sa bilo koje strane.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља