уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:18
ИНТЕРВЈУ: АНА КУЗМИНА, заменица директора у „Јандексу”

Балкан између „Амазона” и „Алибабе”

Овај регион је неискоришћено тржиште за електронско пословање па је зато примамљив дигиталним гигантима и са истока и са запада
Аутор: Драган Вукотићчетвртак, 18.05.2017. у 20:20
(Фото Д. Вукотић)

Београд је ових дана домаћин престижне конференције „xЦЕЕд” о дигиталном пословању, која се први пут одржава у некој од земаља централне и источне Европе.

Како објашњавају организатори, конференција је намењена друштву и појединцима који су кренули путем дигиталне трансформације, а о значају догађаја у свету из ове области најбоље говори списак учесника.

Између осталих ту су водећи људи из гиганата дигиталног пословања на глобалном нивоу попут кинеског „Али експреса” и руског „Јандекса”, као и представници британских банака који контролишу новац већег дела планете.

На маргинама конференције се могло чути да се на путу дигиталне трансформације друштва отвара подједнако важан простор за такозвану дигиталну дипломатију, то јест употребу интернета за постизање неких дипломатских циљева.

Ана Кузмина, заменица директора за комерцијалне послове у руском „Јандексу”, истиче да је нескривене могућности електронског пословања открила још на почетку каријере, радећи у индустрији видео-игара намењених интернет тржишту.

„Увек ме је импресионирало са којом лакоћом производ, конкретно видео-игрица, који направе програмери из, на пример, Украјине или Србије, нађе пут до корисника на потпуно другом крају света. Радећи у тој области открила сам да постоје небројени начини пословања и плаћања у онлајн заједници и да је то област у којој бих могла да наставим свој даљи професионални развој”, објашњава у разговору за „Политику”.

На конференцији смо чули да је овај део Европе веома занимљив светским инвеститорима из области дигиталног пословања. Зашто је то тако?

Могу да говорим о руском искуству и како би оно евентуално могло да послужи као путоказ за развој ове области у источној Европи. У мојој земљи је у једном тренутку дошло до тачке на којој су иначе традиционалне банкарске услуге, које су раније обављане искључиво на конвенционалан начин на шалтерима, полако почеле да уступају место употреби дигиталних технологија за исту намену. Банке су постепено почеле да уводе услуге електронског банкарства и такозваних електронских новчаника које су, како је време одмицало, привлачиле све већи број корисника. У овом домену Русија је научила много из кинеског искуства.

Велики део Европљана би на питање у вези са кинеским коришћењем интернета највероватније исказао одређену дозу сумњичавости. Шта сте ви научили из кинеског искуства?

Покушавамо да усвојимо њихов приступ по којем су они уместо обичног електронског банкарства оплеменили ову делатност осмишљавањем занимљивих апликација. И то је управо пут којим ми идемо јер не желимо да се задовољимо само најосновнијим услугама електронског банкарства него осмишљавамо апликације преко којих је могућ трансфер новца на друге рачуне, плаћање рачуна, слање фактура ако је реч о пословном кориснику и, наравно, настојимо да се увежемо и са неким популарним сервисима за комуницирање, нарочито међу млађим корисницима, као што је „вотсап” и слично.

Како процењујете тренутни ниво искоришћавања интернета за пословне могућности на простору бивше Југославије и уопште овог дела Европе?

Ово је у великој мери неоткривено тржиште и то је, чини ми се, разлог због којег је тако интересантно. Стање у коришћењу предности електронског пословања у већем делу овог региона је и даље на раскрсници и не може се са сигурношћу тврдити у ком смеру ће се даље развијати. Мени делује да је европски утицај у овој области доминантан, али истовремено постоје гиганти у Кини и Русији који су такође веома заинтересовани за пословање код вас. Нисам сигурна која страна ће превагнути јер је тренутно стање негде на средини – између нагињања америчком „Амазону” и кинеском „Алибаби”.

Шта вам се чини, колику ће улогу за крајњи исход тог пословног надигравања одиграти политичка комбинаторика?

Чини ми се да ништа не може бити даље од политике јер ће праву одлуку донети грађани. Они се, наравно, руководе сопственим интересом и на њих евентуално могу да утичу једино цена производа и то колико је он лак за коришћење.


Коментари1
5583f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Боривоје Банковић
На Амазону купујем књиге и оно што не могу да нађем на Али Експресу. Није јефтино, поједине фирме не достављају у Србију, достава се наплаћује, није јефтина и траје десетак дана и обично ми оцарине робу на укупан износ: роба + достава. На Али Експресу купујем редовно. Роба је јефтина, квалитет је свакакав, достава је углавном бесплатна или је цена безначајна. Има и врхунског квалитета и бофла, обично се не царини, али се зато чека и по два месеца на доставу. Амазон је варијанта за оне са дубљим џепом, Али Експрес је за сиротињу. Гро робе је исти, а таква се продаје и по нашим трговинским ланцима по вишеструкој цени. Па ко како воли.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља