уторак, 17.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:23

Увозимо кромпир из Албаније и Египта, а бацамо ивањички

Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 18.05.2017. у 22:00
Кромпир из увоза освојио и пијаце (Фото Д. Јевремовић)

Београдски „Макси” супермаркети у четвртак су у понуди имали две врсте кромпира – домаћи и египатски.

И док се на пијацама продаје увезени млади кромпир, који је до Србије превалио хиљаде километара, наши произвођачи – чувени ивањички – дају у бесцење.

Недавно је објављено да га накупцима продају од пет до десет динара. Неки га из револта и бацају.

Проблем са растом увоза и лаганим гушењем домаће производње продубљује се од 2015. када су цене у ЕУ драстично снижене. Због блокаде руског тржишта, вишкови су почели да завршавају у Србији. Привредна комора те године је објавила да је продаја домаћег кромпира пала 30 одсто. Као разлог су навели све већи увоз овог поврћа из Европске уније.

Због раста цена на европском тржишту, извоз је прошле године био мањи. У Србију је стигло око 5.500 тона кромпира из Холандије, Белгије, Немачке, Египта, Белорусије... Интересантно је да смо га (истина у малој количини) куповали и из Америке. На листи држава из које увозимо млади кромпир ове године чак је и Албанија.

Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију, Румунију. Међутим, прилике су се у међувремену промениле. Површине под кромпиром су све мање, производња је уситњена и скупа. Просечан принос од 17 тона по хектару (иако расте) није довољан да будемо конкурентни са европским произвођачима.

Професор Зоран Броћић, са Пољопривредног факултета у Београду, каже да је цена домаћег кромпира тренутно неиздрживо ниска и да је тржиште прерано либерализовано на штету домаћих произвођача.

– Наравно да сада увозници траже начине да купе најповољније. Кромпир из Америке је вероватно, током зиме, „залутао” у Србију. Али из Албаније увозимо. Они имају рану производњу, али и ми извозимо тамо. Млади кромпир који се сада нуди углавном стиже управо из Албаније, Македоније и Египта – објашњава Броћић. Каже да то углавном траје до јуна када на пијаце стиже домаћи кромпир. Тада увоз стаје, све до нове године.  

– Шта ће један сељак који производи 20 тона да понуди трговинским ланцима? Потрошачи би требало да се боре како да се у малопродаји чак и на пијацама истакну домаћи производи. Зашто морамо да једемо кромпир из Египта? Нека га има, али нека и пише транспарентно одакле је – сматра наш саговорник. Код трговаца, посебно страних, којима смо препустили тржиште нема патриотизма, најбитнија је ниска набавна цена. Марже на кромпир су 30 одсто и најмање је један посредник у ланцу.

Очекивало се ипак да ће цена домаћег кромпира ове године бити виша јер је у Европи био скуп и тренутно кошта од 20 до 25 центи. Проблем је, истиче, што се наш не продаје у Европској унији.  

– Европско тржиште, нажалост, за нас је недоступно због квалитета. Пре свега, због органолептичког изгледа. Кромпир из Холандије изгледа као са слике, а наш војвођански из чернозема често је блатњав, црн и оштећен од примеса камења у земљишту. Било је покушаја и за извоз у Русију, али су испоруке враћане због изгледа кромпира – каже Броћић.  

Квалитет чини и изглед и садржај хранљивих материја у поврћу. Кромпир из Холандије изгледа одлично, али, објашњава наш саговорник, не значи да је и садржај такав. Све зависи од сорте и за коју је намену – да ли је за пржење или кување.

Међу домаћим, ивањички кромпир је један од најквалитетнијих. Али мора му се посвети пуна агротехника. Од одабира и припреме земљишта, до заливања и складиштења, како би задржао сва својства. Проблем је што нама недостају модерна складишта за чување овог поврћа. Крајем сезоне почиње да клија, смежура се и ту губимо трку, уверен је наш саговорник.

За потрошаче је најважнија сигурност поврћа које улази на наша тржишта из тако далеких земаља. За утеху је то што се млади кромпир, тврде струњаци, не третира много хемијом, али је важно да се инсистира на строжој контроли тешких метала и остатака пестицида.

Аграрни аналитичар Војислав Станковић каже да тренутни увоз не угрожава у великој мери домаће произвођаче. И поред тога, прошле године имали смо рекордну трогодишњу производњу овог поврћа. Прошле године је произведено 714.350 тона кромпира. Питање је наравно што ће се догодити са даљим отварањем тржишта и можемо ли остати конкурентни. Сматра да није лоше ако се потрошачима са вишим стандардом у трговинама нуди воће и поврће и ван сезоне. Међутим, недопустиво је да се од купаца прикрива земља порекла, посебно у великим градовима где је куповна моћ становништва већа. 

– Пијаце су пуне египатског младог кромпира са кванташа, али купци нису информисани о пореклу робе. То није случај само са кромпиром већ и са другим поврћем и воћем – каже Станковић.


Коментари45
b925a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

todor
Sve zašto, ima i zato...Na primer proizvođači čuvenog glamočkog krompira nisu uspeli prodati svoj prošlogodišnji rod ni po 25 pfeninga po kg (12,5 eurocenti ) , tako da je veliki broj onih koji su u aprilu i maju bacili po 50 i više tona u smeće, a radi se o vrhunskom proizvodu.
Mika Mujović
Za sve su krivi NATO i Amerika
Леон Давидович
То се зове либерални капитализам. Ту не постоји никакав интерес сем личног. Шта је друго брига увозника сем да обезбеди себи зараду. Њега не занима домаћи произвођач. Држава је сама себе развластила и нема никакву позитивну улогу у економији то јест никаквим мерама не омогућава функционисање домаће производње. Не да не подстиче производњу већ она својом економском политиком онемогућава уопште њен опстанак.
Раде
Milivoje Radaković@ Ви то знате да није!?. Мора да се бавите хиромантијом или сте уважени БОТ у овом расточеном друштву. Није „Лаф” плаћен да се бави јавним послом и да парви ред у друштву и економији!. Као грађанин има право да као и сви ми увиди и критикује пропаст на скоро сваком ћошку. Зато нас и има сваке године мање 30.000, што нам „тако лепо” иде. Политика узмем ти 5 јабука а дам ти две крушке и један шипак.
Препоручујем 19
Milivoje Radaković
A, Vas je, Lafe, inače briga za domaćeg proizvođača i sve ste svoje aktivnosti podredili njegovom boljitku, je l' da?
Препоручујем 12
Mirjana
@mila simic ,neverovatno da je krompir u Frankfurtu "samo 40 centi"?U Parizu ,"kazu "u zadnjih dve godine nije bio ispod 1evra kg.!!Dva i po kilograma ,2,49 evrica???Sumnjam da je u drugim EU clanicama jeftiniji.mirj
Beogradjanin Schwabenländle
Читатељка Мила Симић Вам је прилично тачно ( +, - 0.10 €) навела цену, у Немачкој. На правој тржници које и обде постоје је цена доста виша али и квалитет.
Препоручујем 4
mila simic
Cena danas u 11 h , licno kupila 2,5 kg mladi/novi krompir po ceni od € 1,54. I to je sasvim normalna cena. Pakovanja od 5 kg su jos jeftinija.
Препоручујем 12
Radmila Misic
Reklama za Maksi: mi vam prodajemo domace od porodice...sledi prezime. Jutros u maksiju: karfiol iz Spanije,jagode iz Grcke a da se procitadeklaracija odakle je roba treba vam lupa. Jutros u Amanu: paprike i paradajz iz Albanije a deklaracija o poreklu proizvoda nalepljena naopako na svim gajbama a slova sitna. Ako hocete da procitate, uzmite lupu i dubite na glavi. Apsolutno se mora doneti propis da poreklo robe bude vidljivo istaknuto pa ko hoce za male pare da se hrani karfiolom koji je proputovao 2000km, neka kupi. A voce i povrce koje je juce obrano a danas je pred kupcem,vredi platiti vise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља