недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.05.2017. у 22:25 Ј. Рабреновић

Штедња расте, упркос ниским каматама

У банкама положено 9,24 милијарде евра. – Најсличнија врста улагања су државни записи који носе нешто већи принос
(Фото Д. Јевремовић)

Упркос драстичном паду камата штедња грађана расте, а на крају марта 2017. достигла је 9,24 милијарде евра и приближила се девизним резервама државе које износе 9,73 милијарде евра.

У најбољем случају на положену евро штедњу грађани могу да добију од 0,35 одсто за годину дана до 0,8 одсто за три године ефективно. За депозите у динарима камате иду од три одсто за годину дана па до четири одсто на орочавање од три године.

Да ли је раст штедње добра вест или можда лоша, јер једноставно указује да грађани немају нигде другде да уложе новац?

Ненад Гујаничић, из „Вајз брокера”, каже да је недостатак већег броја квалитетних инвестиционих алтернатива велики проблем нашег тржишта.

– Други проблем јесте низак ниво финансијске писмености домаћег становништва. Просечан депонент није у стању ни да сагледа потенцијални ризик у некој од инвестиција. Још један од разлога раста штедње упркос великом паду камата јесте страх грађана јер су у блиској прошлости били сведоци разних финансијских скандала попут краха пирамидалних штедионица, берзанских превара – каже Гујаничић.

Он додаје да би сваки потенцијални инвеститор требало најпре да „измери” сопствени ниво склоности ка ризику, и тек онда одлучи коју врсту инвестиције да изабере. Најсличнија врста улагања штедњи су државни записи и обвезнице, који носе нешто већи принос од штедње у банкама. Ризичније врсте улагања јесу инвестициони фондови и акције, и њих би требало да се држе искључиво грађани који имају барем основно економско знање и здраворазумску логику неопходну за инвестирање.

У случају динарских државних хартија од вредности камата је у првом кварталу ове године износила 3,5 одсто за двогодишње и 4,5 одсто за трогодишње „папире”. У случају евро деноминованих обвезница двогодишња камата је била један одсто, трогодишња два, а петогодишња 2,5 одсто.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да је стални раст и динарске и девизне штедње, упркос тренду снижења каматних стопа на штедњу у Србији неколико година уназад и приближавања онима у Европи, у највећој мери резултат изграђеног поверења грађана у домаћи банкарски систем.

– Иако је финансијско тржиште у Србији недовољно развијено, постоје одређене инвестиционе алтернативе путем којих становништво може пласирати своја новчана средства. Поред штедње, грађани могу да улажу новац у државне хартије од вредности, пензионе фондове, инвестиционе фондове, осигуравајућа друштва и акције – кажу у НБС.

Као један од најсигурнијих облика улагања сматра се улагање у државне хартије од вредности. Државне хартије се продају на аукцијама које организује Управа за јавни дуг Министарства финансија према унапред утврђеном календару. Становништво на овим аукцијама може учествовати посредством овлашћених учесника (брокера и банака), а после примарне продаје на аукцијама, државне хартије од вредности рочности преко годину дана се могу даље куповати и продавати преко Београдске берзе.

– Са смањењем каматних стопа банака на штедњу, примећена је повећана заинтересованост становништва за улагање у државне хартије. Међутим, и даље је износ улагања становништва у државне хартије релативно мали у односу на штедњу – наводе у НБС.

У централној банци додају да, при избору између различитих могућности улагања, поред висине каматне стопе, односно приноса који се остварује, требало би имати у виду и трошкове које те могућности носе. Тако, на пример, док се на камату на девизну штедњу плаћа порез, улагање у државне хартије не подлеже опорезивању, али се на уложени износ плаћају различите врсте провизија. Такође, улагање у инвестиционе и пензионе фондове, обично захтева плаћање накнаде за куповину инвестиционих јединица. НБС подржава појаву и развој различитих могућности за улагање становништва, с обзиром на то да доводе до раста конкуренције и повољнијих услова за грађане приликом пласирања слободних новчаних средстава.

Према подацима НБС, који се односе на крај марта 2017, штедња резидената у домаћој валути износи 51,3 милијарди динара (противвредност 413,7 милиона евра) и 8,7 милијарди евра у девизама. Поред тога, штедња нерезидената у девизама, крајем марта 2017. године износи 322,9 милиона евра.

– Упркос паду каматних стопа и даље је присутан тренд раста динарске и девизне штедње резидената, тако да је у току прва три месеца 2017. године забележен раст штедње у домаћој валути од 921 милион динара и раст девизне штедње од 91,9 милиона евра. У истом периоду девизна штедња нерезидената такође је повећана за 1,9 милиона евра. Више каматне стопе на динарску штедњу у односу на каматне стопе на девизну штедњу, уз повољан порески третман, ниску и стабилну инфлацију и релативно стабилан девизни курс, чине динарску штедњу атрактивнијом у односу на девизну – кажу у НБС.

Коментари0
104ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља