субота, 27.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:27

Уметничка колекција Београдског сајма први пут пред Београђанима

У Ноћи музеја подсетићемо се и историје места које су посећивале највиђеније личности, али и самог његовог настанка и градитељске препознатљивости
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 18.05.2017. у 22:50
„Панорама Београдског сајма”, Петар Омчикус, уље на платну, 1980.

Први пут од свог оснивања 1937, и то у години када слави осамдесети рођендан, Београдски сајам у Ноћи музеја, под слоганом „Место које је видео цео свет” отвориће своју управну зграду за посетиоце.

Разлог је уметничке природе – ова кућа деценијама је откупљивала дела најугледнијих представника наше ликовне уметничке сцене друге половине 20. века, а публика ће имати несвакидашњу прилику да их види те вечери.

Јован Бијелић, Пеђа Милосављевић, Петар Омчикус, Душан Оташевић, Миодраг Протић, Марија Драгојловић и Мрђан Бајић, нека су од имена о којима је реч. Истовремено, поставка фотографија великог формата, црно-белих и у боји, илустроваће узбудљиву хронику овог здања кроз визуру оних који су у том простору наступали, почев од легендарног Луја Армстронга.

Како за „Политику” истиче проф. др Миланка Тодић, кустос поставке, уметничка колекција формирана је на темељу пажљивог откупа дела, расла је током свих протеклих година и сведочи о некадашњој лепој пракси по којој су наше успешне компаније одвајале средства за куповину дела значајних стваралаца.

– Похвално је што су људи који су водили Београдски сајам одлучили да то не буде само комерцијално место, које је у целом региону заиста било препознатљиво по разним врстама излагаштва, већ је негована идеја да се сакупе и дела високе уметничке и естетске вредности. Први пут лично сам сазнала да ова колекција постоји из каталога који је урадила Љубица Миљковић, када је 1997. део слика био изложен управо у згради „Политике”, и то је за мене било изненађење јер таква дела иначе срећемо у музејима – објашњава наша саговорница и додаје да ће овом приликом бити изложено 19 дела, од укупно 38 колико их има.

– У првој групацији слика које су набављене је и импресивно дело „Без назива” Јова на Бијелића, из циклуса о олујама, а од дела купљених касније ту су, рецимо,  слике Душана Оташевића „Сајам науке и технике” и Пеђе Нешковића „Новогодишњи вашар”. Технике су разноврсне, од уља, преко колажа, до пастела. Мислим да ће ускоро бити откупљен још један рад једног нашег младог, а афирмисаног уметника – каже Миланка Тодић.  

Здања сајма, иначе бисери градитељства свога времена, биће посебно осветљена, како би се скренула додатна пажња на њихову архитектонску упечатљивост. О томе, између осталог, прича Љуба Стамболић, кустос поставке фотографија.

– На сајму смо 1961. освојили прву медаљу у кошарци са легендарним Aцом Николићем и Радивојем Кораћем, ту је одржана прва Гитаријада, а посећивали су га и највиши гости од краљице Маријe, са принчевима, до председника Тита, Че Геваре, Хрушчова, Жискара Дестена. Преко педесет фотографија представља то путовање кроз време. Оно што не сме да се заобиђе јесте и сам настанак сајма, начин на који је грађен, који је тада био заиста револуционаран, што се уклапа у тему манифестације у којој учествујемо а која гласи „Велике и мале револуције”. Чак је и стари сајам био изграђен за свега четири месеца. Касије се историја понавља, од 1954. до 1957. брзо су ницали неупоредиво конструктивно захтевнији објекти новог сајма. Када је изграђена, Хала 1 имала је највећи распон у свету тога типа. Потпуно нови системи грађења и пројектовања су били примењивани и успостављени, све под будним оком архитекте Милорада Пантовића и инжењера Бранка Жежеља и Милана Крстића. Позната је анегдота да су, када се склањала последња скела из Хале 1, испод куполе остали само Пантовић и Жежељ, јер су се остали ипак плашили да ће можда нешто да се сруши – препричава Љуба Стамболић, подсећајући на крају на још један детаљ: Хала 2 и Хала 3 познате су по томе што је дебљина врха њихових бетонских конструкција само девет сантиметара, што је познато под називом љуска, за шта је технику развио управо Милан Крстић.


Коментари1
c79ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kompliment politici sto prati nasu likovnu scenu skrajnutu van medijskih naslova u svojevrsnu kulturnu ilegalu i autorima izlozbe, spisak izlagaca i lik. dela je zaista impozantan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља