Не желим да будем ничији беџ на реверу! – поручио је пијаниста Ратимир Мартиновић, који је у четвртак изненада отказао учешће на концерту Црногорског симфонијског оркестра поводом дана независности Црне Горе, одржаном у Коларчевој задужбини.
Познати пијаниста и професор, који је рођен у Котору, а предаје на Академији уметности у Новом Саду, одустао је од наступа у знак протеста због стања у којем се налази класична музика у Црној Гори.
Наиме, црногорско Министарство културе није подржало фестивал КоторАрт, чији је Мартиновић оснивач, па због тога ни овај музичар не жели да промовише естаблишмент који њега ангажује у промоцији своје музичке културе.
Ову своју одлуку пијаниста је желео да саопшти колегама из оркестра пре јучерашње пробе, али је одлуком менаџмента оркестра то спречено па се музичарима обратио путем писма.
У писму је навео: „Сами знате у каквим условима се одвија живот укупне културне продукције у нашој малој-великој земљи. Одвија се, рецимо тако да ме ваш директор, уместо позива да наступим, пита ‘да ли сам заинтересован’; одвија се тако да министар културе, месец пре почетка државног фестивала ‘КоторАрт’, за који је спреман комплетан програм за 50 дана његовог трајања, не зна којим буџетом Министарство располаже за исти; дешава се тако што годинама имате пробе у сали у којој се гушите, а солиста, приде, још и потпуно раштимован клавир; дешава се тако што су критеријуми струке неретко подређени критеријумима подобних и оних који 'не таласају'. Питање је: докле више?”
У свом чину, ако додаје, види много више чистог патриотизма, него у пристајању да буде „беџ на реверу” политике која на овакав начин третира класичну музику...Како Политика сазнаје, Мартиновић је послао поруке пријатељима у којима каже да “у тренутку када министар културе гаси фестивал КоторАрт чији је оснивач и музички директор не може да изиграва беџ на реверу истог естаблишмента”.
Бранка Радовић, музички критичар „Политике”, сматра да није у реду да се концерт отказује на сам дан, јер то угрожава цео пројекат.
– Без солисте концерт губи физиономију и сјај. Мартиновић јесте био једина звезда на том концерту. Слушати два сата само оркестар, па и да је највећи, не даје исти уметнички потенцијал – каже Бранка Радовић.
Пошто је наступ приређан у част 21. маја, Дана независности Црне Горе, то јест у име њеног раздвајања од Србије, Бранка Радовић каже да је уместо политичког раздвајања, концерт могао да буде и уметничко спајање. Зато пита зашто није уговорен наступ неког уметника из Србије: Александра Сердара, Маје Рајковић, Александра Шандорова, Владимира Милошевића, Небојше Максимовића или Владимира Глигорића. А за Котор Арт, наша саговорница каже да је на овом успешном фестивалу Мартиновић успео да окупи најзначајнија имена из Европе, као и из региона: Словеније и Хрватске.
На репертоару синоћњег концерта остала је Дворжакова Осма симфонија, а уместо Бетовеновог Клавирског концерта на програм је стављен „Дон Жуан” Рихарда Штрауса.
