понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
70. КАН

Сиријски пали анђео и хладна руска жена

О филмовима Андреја Звјагинцева, Корнела Мундруца и Тода Хајнеса и Алмодоваровом слову о понизности пред великим екраном
Аутор: Дубравка Лакићпетак, 19.05.2017. у 22:00
Из филмова „Невољени”...
...и „ Јупитеров месец” (Фото Кански фестивал)

Кан – Ово наше постмодерно доба постиндустријског друштва преплављеног константним протоком информација добијених од појединаца мало заинтересованих за друге људе, као и то како ових дана живимо свако за себе без свести о заједништву, тематски је кључ филма „Невољени” руског сценаристе и редитеља Андреја Звјагинцева.

Овај филм, који по стилу и атмосфери највише подсећа на Звајгинцеву „Елену”, оставио је веома снажан утисак. Као тешка породична драма о разводу обележеном фрустрацијама, оптужбама, ојађеностима.

О разводу Жење и Бориса, нестрпљивих да се што пре упусте у нови живот, свако са својим новим партнером, не водећи рачуна и одричући се љубави и бриге о свом сину јединцу – дванаестогодишњем Аљоши, чији ће нестанак из стана приметити тек после дан и по...

Иако највећи део жанровски води као филм потраге за несталим дететом, Звјагинцевов „Невољени” није филм о Аљоши. Дубоки фокус аутора је на ликовима мајке и оца – припадника средње класе, урбаних типова лишених самосвести и сумње, али и било каквих емоција спрам оног другог или спрам сопственог детета, толико нежељеног да то боли. Не памтим када сам на филмском платну гледала толико хладан, од других дистанциран и љубави лишен женски лик и то лик мајке, као што је то лик Жење у „Невољеном”.

Она ће са толико сензуалне страсти препуштати своје тело љубавнику, али ће са друге стране са исто толико страсти показивати ирационалну мржњу према детету којег никада није желела, све успут стално гледајући у свој смартфон од којег се ни док спава не одваја. Улогу овакве младе жене изванредно је одиграла Маријана Спивак (ћерка глумице Екатарине Василијеве), а ништа мање снажан, у улози самољубивог и незаинтересованог оца, није ни њен партнер у филму, изврсни руски глумац Алексеј Розин. Ово је већ трећи филм Звјагинцева на Канском фестивалу и још један који је откупљен за приказивање у Србији.

 Српски гледаоци биће у прилици да виде и нове филмове Корнела Мундруца и Тода Хајнеса јер је и њих откупио дистрибутер „Мегаком филм”. Мађарски редитељ Корнел Мундруцо се са филмом „Јупитеров месец” коначно домогао и главног такмичарског програма („Бели бог” је био један од победничких филмова „Извесног погледа”) и постигао да се о њему у Кану стално прича, јер је реч о тематски снажном и визуелно магичном алегоријском филму о сиријским избеглицама у Мађарској. Или, још тачније, о избегличкој кризи и кризи хришћанске Европе, континента који носи име једног од Јупитерових сателита који је Галилео Галилеј открио 1610. године.

 Главни јунак филма је млади Сиријац, хришћанин који се зове Аријан, баш као аријевац потомак Ноиног сина. Он је упуцан током илегалног преласка границе између Србије и Мађарске (фасцинантне и потресне уводне сцене) и од шока од смртних повреда открива да има моћ левитације што ће подмитљивог доктора Штерна из избегличког кампа, иначе неверника, нагнати на помисао да је реч о правом анђелу којег никада нико до сада видео није.   

 Мудруцо се поиграва са отвореном темом, разматрајући је у контексту историје укорењене у Европи кризе, посебно у Мађарској и њеног званичног става према избеглицама са Блиског истока. И жанровски се поиграва, водећи филм и у фантастику, али и жанр класичног трилера и полицијских потера, стално провоцирајући перспективу гледалаца и отварајући питања вере, чуда и односа према странцима. Према човеку у невољи пред којим је хришћанска Европа показала и своје неморално лице...

 И док се и Звјагинцев и Мундруцо на ангажовани начин баве стварношћу, амерички редитељ Тод Хајнес тера своје америчке фантазије и бајке као да стварност око њега не постоји. Филм „Задивљени” (Wonderstruck), у којем игра и Џулијен Мур, базира на роману, тачније, мешавини романа и графичке новеле Брајана Селзника „Изум Игоа Кабреа”, уједно већим делом чинећи и омаж америчком немом филму. То му се учинило пригодним јер је, за разлику од романа, радњу филма сместио у Њуџерси 1927. године.  

Продуцент „Задивљених” је интернет-трговачки гигант „Амазон”, баш као што је прошле године продуцирао и филм Вудија Алена.

Нови Хајнесов филм није оставио посебан утисак на критичаре, али то не значи да на њега неће реаговати председник жирија Алмодовар. Он се, како се то и могло очекивати, већ негативно изразио у односу на чињеницу да је Тјери Фремо у такмичарски програм равноправно уврстио и два „Нетфликсова“ филма која ће дистрибуцију имати искључиво на интернету.

Иако, како је у Кану рекао, „изразито поштује нове технологије и нема против дигиталних платформи”, Алмодовар је јасно изразио став да „не може ни да замисли да се `Златна палма` додели филму који не може да се гледа на великом екрану пред којим гледаоци увек осећају велику понизност”. Речено, а на крају ћемо видети да ли ће тако бити и учињено.  


Коментари0
b605b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља