петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:01

Докази остали у манастиру Грачаница

Аутор: М. Дерикоњић петак, 19.05.2017. у 21:21
Марко Радосављевић са адвокатом Тапушковићем и свештеницима испред Вишег суда у Београду (Фото А. Петровић)

За сваку новчану трансакцију коју су Епархија рашко-призренска и њен некадашњи владика Артемије извршили на рачун Епархијског центра „Раде Неимар” постоји уредна документација, изјавио је на суђењу рашчињени владика којем се пред Вишим судом у Београду суди за проневеру црквеног новца.

Он је рекао да је документација, после његовог протеривања са Косова и Метохије, остала у епархијској архиви у манастиру Грачаница.

– Део документације је сигурно склоњен и то да бих ја био рашчињен, односно да више не будем владика рашко-призренски. Рашчињен сам без спровођења канонског поступка како је то уобичајено када је реч о владикама. Уручен ми је само папир на којем пише да више нисам владика због непослушности и проневере пара. Процедуре које су прописане црквеним законом нису поштоване – рекао је оптужени Марко Радосављевић, некадашњи владика Артемије.

Одговарајући на питања тужиоца, објаснио је с којим циљем је основан Епархијски центар „Раде Неимар”, као и које је верске објекте ово предузеће, у договору са Епархијом рашко-призренском, обновило и подигло. Из одговора некадашњег владике могло је да се закључи да је новац наменски трошен за обнову цркава и манастира на Косову и Метохији, али и на територији Србије. Говорило се о обнављању манастира Бањска, Зоче, Врачево, Девине воде...

– До 1999. године многи радови на црквама и манастирима су били изведени. Од 1999. до 2003. године, суштински, ништа нисмо радили у том смислу. Било је планирано да се радови изводе преко београдског Завода за заштиту споменика и Српске православне цркве. Како се ништа није дешавало, мислили смо да би било добро основати епархијски центар који би извео потребне радове – рекао је окривљени.

Затим је замолио тужиоца да му објасни како је ових десет објеката који се наводе у оптужници оценио као спорне, када је „Раде Неимар” градио још 30 објеката.

– Недоумица ми је ко је изабрао баш ове објекте – рекао је оптужени.

Иако није уобичајено, заменик вишег тужиоца Бранкица Марић је одговорила окривљеном.

– Реч је о материјалним доказима, о ономе шта је урађено, колико је то плаћено – рекла је заменица тужиоца.

– Ко је унапред знао који су објекти преплаћени с обзиром на то да до тада вештаци нису изашли на терен и нису урадили вештачења – питао је некадашњи владика, али одговор није добио.

Тужиоца и правног заступника СПЦ занимало је зашто је управо Дејан Суботички, такође окривљени у овом поступку, изабран да оснује Епархијски центар, да ли је имао референце за то и на којим је објектима радио пре него што га је ангажовала Епархија рашко-призренска.

На питање судије да ли је пре потписивања уговора о сарадњи познавао Суботичког, рашчињени владика је рекао да га је упознао мало пре тога, да не зна да ли је при извођењу радова ангажовао подизвођаче, као и да је редовно вршио увид у грађевински дневник. Казао је и да је била ангажована и ревизорска кућа како би проверила пословне књиге предузећа „Раде Неимар”, али да ништа нелогично и незаконито није пронађено.

– Налагано ми је да укинем Епархијски центар „Раде Неимар”, да рашчиним свог тадашњег личног секретара Симеона Виловског, али нисам удовољио њиховим захтевима. Прозивали су ме да нисам извршавао налоге цркве – рекао је оптужени.

Одговарајући на питање свог адвоката Бранислава Тапушковића какав је био његов живот и његових сарадника, али и српског становништва на Косову у време док је био владика, окривљени је казао да није могао да изађе из манастира пре него што о томе не обавести Кфор.

– Када сам ишао да држим службу, у неку цркву или манастир, по мене су долазили блиндираним возилима. Иза мене су ишли моји сарадници, у обичним аутомобилима. За њихову безбедност нико није гарантовао. Сваки пут када би кренули са мном они су стављали главу у торбу, а 23. јуна 2004. године је у истом дану убијено 14 Срба. Дешавало се да човек оде да обере кукуруз и да буде убијен. У тим немогућим условима, ми смо градили и реновирали цркве, радили нешто – рекао је окривљени.

Према наводима оптужнице, коју је против њих подигло Више јавно тужилаштво у Београду, некадашњи епископ Епархије рашко-призренске Артемије, његов некадашњи лични секретар Симеон Виловски, власник и директор Привредног друштва Епархијски центар „Раде Неимар” Дејан Суботички и Јелена Шубаревић оштетили су Српску православну цркву за више милиона динара.


Коментари1
e95b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Прота Колубарски
Без обзира колико епископат бивше СПЦ у Београду и белосветска масонерија желели да оцрне владику Артемија,. он је у српском народу све већи и већи, а они који су се одрекли Св. Саве и ставили у службу НАТО пакта су све омраженији. Нико нема монопол над Духом Свети,, па ни Сабор, ни патријарх . Он дише где хоће, а стадо познаје глас правога пастира.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља