недеља, 20.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:20
ЗЕЛЕНА ПЛАНЕТА

Бране су замка за петину угљеника на Земљи

Научници из Канаде и Белгије истраживали су како вештачка језера на преграђеним слатководним токовима утичу на кружење угљеника
Аутор: А. Ц.петак, 19.05.2017. у 22:57
Брана Гури (Симон Боливар) на реци Карони, у Венецуели је трећа по величини на свету (Фото Ројтерс)
(Фото Ројтерс)

Научници интензивно последњих година истражују утицај водених резервоара који се стварају у вештачким језерима, приликом изградње брана на великим водотоковима. Како се уочило, ти људском руком изграђени базени имају значајан утицај на систем кружења угљеника у природи.

У студији коју су спровели истраживачи са канадског Универзитета Ватерло и Бриселског универзитета, уочено је да бране представљају својеврсну замку, тј. препреку за кружење угљеника, преноси се у деловима из истраживања објављеног у часопису „Nature communications”, на специјализованом сајту „Сајенс дејли” (Science daily).

Угљеников циклус је биохемијски процес, у коме угљеник као есенцијални елемент и други најраспрострањенији елемент, после кисеоника, кружи између биосфере, педосфере (земљиште), хидросфере и атмосфере. Уједно је и један од најважнијих циклуса на планети. Океани су највећа „складишта” угљеника, али су за његово кружење потребни и слатководни токови, седиментне стене, неживе органске материје које га стварају у тлу…

Уколико дође до неравнотеже кружења, није тешко претпоставити какве све последице могу да настану, поготово ако се зна да угљеник улази у грађу свих ћелија живих организама.

Како је рекао Филип ван Капелен, са одељења за хидрологију Канадског универзитета, у свету је тренутно више од 70.000 великих брана. Очекује се да ће у наредних 15 година чак 90 процената свих светских река бити „фрагментиране” најмање једном браном.

„Не само да имају утицај на локалу животну средину већ ова постројења за производњу електричне енергије имају свој утицај и на глобалне природне циклусе”, рекао је Ван Капелен и упозорио да ради климатских промена мора да се разуме и овај сегмент процеса у природи, а који се нарушава деловањем човека.

Истраживањем је уочено и да преграђивање природних токова река утиче на промену кретања других материја попут фосфора или азота. То се онда одражава глобално на квалитет воде која се из речних токова испоручује у мочваре, језера, приобално земљиште и мора.


Коментари2
f4d1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Lucic
Jos jedan je magistrirao.
Dusko
Ne videsmo kako utice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља