среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.05.2017. у 20:36
Почела 14. Ноћ музеја

Фројд и(ли) Јунг у Докторовој кули

(Фото Танјуг/Д. Кујунџић)

Велику пажњу посетилаца манифестације „Ноћ музеја” привукла је изложба у Докторовој кули, првој психијатријској болници на Балкану „Фројд и(ли) Јунг на којој се између осталог приказује судбински сусрет њих двојице, али и драматичан разлаз.

Реч је о наставку изложбе приређене у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду, а поводом више јубилеја - 120 година од психоаналитичких почетака, као и годишњице рођења и смрти Сигмунда Фрода и Карла Густава Јунга.

„Направили смо тридесетак постера који прате њихов живот и рад, карактеристичне исечке из живота и достигнућа Фројда и Јунга, њихове изјаве о себи, својој судбини, а нарочито су занимљиве њихове изјаве о будућности што је наша садашњост где се види једна занимљива предикција”, рекла је Танјугу једна од ауторки Вука Јеремић.

Каже да се публика јако занима за реконструисане собе, које приказују начине на које су Фројд и Јунг вршили терапије.

„Ставили смо чувени Фројдов лежај, иза њега је Фројдова столица са преписком и ту пацијент није у додиру са лекаром. Код Јунга седе за столом и разговарају очи у очи, тако да реконструкција собе показује различитост терапија”, додала је она.

Јунг је у техници својих анализа користио фотељу уместо кауча, сматрајући да се на тај начин избегава претерана пасивност и инфантилизација код пацијента.

На видео биму приказивани су сегменти једног од многих Јунгових интервјуа, као и видео запис у којем Ана Фројд говори о свом оцу.

Такође, приказана је њихова сарадња и разлаз, одабрани одломци из седмогодишње преписке (1906-1913), фотографије чувених пацијенткиња, сарадница и колега.

Будући да је тема овогодишње Ноћи музеја револуција у најширем смислу, изложба, кажу аутори, одговара теми, јер су револуционарна учења Фројда и Јунга дала печат мисли 20. века.

Изложене књиге из фонда Универзитетске библиотеке су преводи кључних дела двојице оснивача дубинске психологије на наш језик, међу којима и недавно објављен превод Јунгове Црвене књиге.

Изложба је, како наводе аутори, прилика да се јавност подсети на чињеницу да је уметност надреализма директно инспирисана психоанализом, која афирмише категорију несвесног и настоји да прикаже оно потиснуто, скривено, неухватљиво, садржај наших снова.

Најадекватнији простор за изложбу је Докторва кула, сматрају аутори уз подсећање да је и Јунг имао своју кулу - својеручно је градио у Болингену и она је такође приказа на једном од постера. (Танјуг)

(Фото Танјуг/Д. Кујунџић)

Шешир Карла Малдена и Оливера Марковић у Кинотеци

Југословенска кинотека богатија је за неке личне предмете и успомене из каријере славног америчког глумца, оскаровца Карла Малдена, међу којима је и шешир из серије „Улицама Сан Франциска”, а то су вечерас могли да погледају и посетиоци манифестације „Ноћ музеја”.

Оскаровским сјајем у Кинотеци сија и Оливера Марковић, по свему јединствена српска глумица која је имала раскошну каријеру која је чини безвременском.

Иницијатива да се представи Оливерин рад настала је у једном разговору са њеним сином Гораном Марковићем, филмским и позоришним режисером, каже за Танјуг управник музеја Марјан Вујовић.

„Она је била једна свестрана уметница, која је имала сјајну филмску, телевизијску, позоришну и изузетну музичку каријеру. Покушали смо да обрадимо све аспекте њене каријере”, рекао је Вујовић, истичући да ће јавност моћи да погледа изложбу до краја августа, а не само у Ноћи музеја.

Марковић је, каже он, дао неколико добрих савета, сугестија, изузетних фотографија, а онда је изложба обједињена захваљујући Народном позоришту, њиховом музеју, архиви Кинотеке са занимљивим артефактима из њеног живота.

Посетиоци изложбе могли су и из њених интервјуа, чији су исечци део поставке, да сазнају колико је Оливера Марковић волела свој посао.

„Оно што је можда најзначајније кад је Оливера Марковић у питању јесте разноврсност и раскошност њеног талента у више различитих медија. Мислим да су посетиоци пријатно изненађени, неки се сећају неких улога, неки откривају, а неки се први пут сусрећу са њима”, рекао је Вујовић.

Он је додао да представљене Оливерине фотографије из педесетих и шездесетих година изгледају импресивно.

Вујовић напомиње да је изузетно поносан што Кинотека може публици да представи и легат Карла Малдена, једног од највећих америчких глумаца, председника Америчке филмске академије, који је пореклом био Србин, и то је, каже, увек истицао.

„Иако рођен у Америци научио је прво српски језик и захваљујући пријатељству његове породице са Ден Таном успели смо да добијемо од њих предмете из његовог живота који су заправо прави велики музеј”, рекао је он.

Навео је да посетиоци могу да виде заиста ексклузивне предмете, међу којима је и легендарни шешир из серије „Улицама Сан Франциска” по коме га сви на свету препознају.

Малден је рођен је 22. марта 1912. у Чикагу од оца Петра Секуловића, емигранта из малог херцеговачког места Билеће и мајке Марије чешког порекла.

Каријеру је започео у позоришту, прво у Чикагу, потом у Њујорку, а од 60-их година живео је у Калифорнији.

На филму је дебитовао 1940. и током вишедеценијске каријере остварио 72 улоге на великом и малом екрану.

Уз освојеног Оскара имао је и једну номинацију, 1954. за такође чувени филм „На доковима Њујорка”. (Танјуг)

Почела 14. Ноћ музеја

Звуком фанфара са Војног музеја на Калемегдану почела је 14. „Ноћ музеја”, која се у Београду одржава на 68 локација и обухватиће 136 дешавања.

Као и сваке године Ноћ музеја” ће отворити величанствена здања и приказати ексклузивне локације.

Ноћ музеја почела и у Танјугу, 70-е кроз фотографије
Ноћ музеја почела је и у Новинској агенцији Танјуг која је примила већ прве посетиоце и представила им, као својеврсни хроничар, одабрану збирку фотографија из свог архива, уз, за ову прилику, припремљен амбијент и музику 70-тих.Први посетиоци могу, као и уосталом током трајања читаве манифестације до 1 час иза поноћи, видети и упознати се са сведочењима Танјуга о свим великим, али и „малим” догађајима, који су мењали свет. Седамдесете године друге половине 20. века, у тадашњој Југославији, а нарочито Београду, део су тих великих преображаја које је забележио Танјуг и чије фрагменте чува у својој богатој фото архиви са око 3.5 милиона негатива.„Коса” која је с Бродвеја стигла право у Атеље 212, Фест који је донео светски гламур у Београд, Заставин „стојадин”, рачунари који су кренули да освајају свет , само су неки од великих друштвених преображаја који су забележени камером Танјугових фоторепортера, а ексклузивно ће моћи да се виде у здању на Обилићевом зони у 14. „Ноћи музеја”.Кроз више од 60 фотографија Танјуг, који је сада већ традиционално учесник манифестације и њен је незаобилазан део, из свог архива приказује дух доба упамћеног као време друштвеног преображаја, нових идеја - у култури, уметности бољег стандарда и наде.Уз фотографије и пропратне текстове уз њих, посетиоцима су на располагању и новинари Танјуга за шире информација о догађајима који су представљени на изложби.Звуком фанфара са Војног музеја на Калемегдану почела је 14. „Ноћ музеја”, која се у Београду одржава на 68 локација и обухватиће 136 дешавања, а та манифестација одржава се у 44 града и места Србије.Све до један сат иза поноћи, поред Србије, шетаће посетиоци у 120 градова, 30 држава и 3.000 музеја широм Европе. (Танјуг)

Посетиоци ће моћи да завире у Синагогу и Цркву Светог Анте Падованског, да се упознају са учењима Фројда и Јунга, да погледају како је на фотографијама оживео роман „Мајстор и Маргарита”, подсете се седамдесетих година кроз фотографије из богатог архива агенције Танјуг, сазнају какав је био однос Николе Тесле и Карађорђевића, чују причу о историјату тролејбуса, сете се авантура најпознатијег становника Зоо врта Самија и још много тога.

„Ноћ музеја” се одржава у 44 града и места Србије, са 390 садржаја, а све под слоганом „Велике и мале револуције”.

Све до један сат иза поноћи, поред Србије, шетаће посетиоци у 120 градова, 30 држава и 3.000 музеја широм Европе.  (Танјуг)

Ноћ музеја у Танјугу, посетиоци кроз фотографије у 70-е

Ноћ музеја почела је и у новинској агенцији Танјуг, а посетиоци кажу да су кроз поставку фотографија из 70-их и музику тих година могли да осете делић атмосфере тог, по много чему, револуционарног времена.

Танјуг је за посетиоце Ноћи музеја припремио, као својеврсни хроничар, одабрану збирку фотографија из свог архива, уз, за ову прилику, припремљен амбијент и музику 70-тих.

Два пријатеља из Београда, од којих је један са породицом, дошли су, кажу, у Танјуг, као на једно од обавезних места које желе да посете ноћас.

Наводе да су из свега што су видели, фотографија, музике, амбијента припремљеног за ову прилику али и „вођење” кроз време и догађаје новинара Танјуга који су ту да свима помогну и дају потребне информације, јасно могли да се врате у те године и осете дух тог времена.

Како су рекли, посебно су их заинтересовале и на њих највећи утисак оставиле слике које показују да је култура била изузетно цењена и да се на њу много полагало у тим временима.

Филмске и музичке звезде које су долазиле у Београд, светски признати уметници из свих сфера стваралаштва долазиле су на признате и популарне манифестације, што, казу два пријатеља, показује живот некадашње земље и колико је била цењена а посебно Београда као светске метрополе.

Београђанка Јана каже да су јој највећу пажњу привукле слике које показују моду и филм, али и хиподром и музичке манифестације које су забележене оком Танјугових репортера.

Њена другарица Милица пак истиче да су јој се посебно допале слике београдских пијаца, посебно на Зеленом венцу.

„И музика коју сте пустили је дивна” додала је Милица а обе другарице су се захвалиле на гостопримству и информацијама које су могле да понесу из Танјуга.

Млади брачни пар каже да је већ трећи пут на Ноћи музеја и у Танјугу и да просто очекују да се на овом месту добро проведу, науче, виде...

„Зато стално и долазимо код вас... супер нам је” кажу.

Гости Танјуга у току трајања манифестације до 1 час иза поноћи, могу видети и упознати се са сведочењима новинске агенције о великим, али и „малим” догађајима, који су мењали свет.

Седамдесете године друге половине 20. века, у тадашњој Југославији, а нарочито Београду, део су тих великих преображаја које је забележио Танјуг и чије фрагменте чува у својој богатој фото архиви са око 3.5 милиона негатива.

„Коса” која је с Бродвеја стигла право у Атеље 212, Фест који је донео светски гламур у Београд, Заставин „стојадин”, рачунари који су кренули да освајају свет , само су неки од великих друштвених преображаја који су забележени камером Танјугових фоторепортера, а ексклузивно ће моћи да се виде у здању на Обилићевом зони у 14. „Ноћи музеја”.

(Танјуг)

Ноћ музеја: Од корејске ношње, Фројда и Јунга до Самија

У 44 града и места Србије, 68 локација у Београду, све скупа импресивних 390 садржаја спремно је за 14. „Ноћ музеја”, која ће под слоганом „Велике и мале револуције” бити одржана данас од 17 часова до један сат иза поноћи.

Уз премијерно отварање величанствених здања и ексклузивних локација, „Ноћ музеја” ће представити више од стотину занимљвих садржаја, међу којима и изложбу фотографија из богатог историјског архива новинске агенције Танјуг.

Танјуг који је настао на великом друштвеном и историјском преображају, сведочио је о великим и малим догађајима, који су мењали свет и тако га и сам мењао.

Седамдесете 20. века у тадашњој Југославији, а нарочито Београду, део су тих великих преображаја које је забележио Танјуг и чије фрагменте чува у својој богатој фото архиви са око 3.5 милиона негатива.

Фест који је донео светски гламур у Београд, „Коса” која је с Бродвеја стигла право у Атеље 212, Заставин „стојадин”, рачунари који су кренули да освајају свет, само су неки од великих друштвених преображаја који су забележени камером Танјугових фоторепортера, а ексклузивно ће бити приказани у 14. „Ноћи музеја”.

Кроз више од 60 фотографија из Танјуговог архива биће приказано доба које за многе представља време нових идеја у култури, уметности и целокупном друштву, време преображаја, бољег стандарда и наде.

Неиспричана прича о Београдском сајму биће представљена у Конаку кнегиње Љубице.

Од свог настанка 1937. године Београдско сајмиште представљало је „прозор у свет”, место на којем су Београђани могли да виде најновија индустријска и технолошка достигнућа, аеро-изложбе и изложбе аутомобила, наступе културно-уметничких друштава и чују симфонијске концерте.

Куриозитет овогодишње манифестације биће откривен у Шејх Мустафином Турбету, на Дорћолу, где ће бити представљен један од најстаријих Курана на свету, који потиче из 16. века и само за ову ноћ стиже из приватне колекције на разгледање свим посетиоцима.

У Белом двору припремљена је изложба посвећена сусретима Николе Тесле и чланова краљевске породице Карађорђевић, уз признања, одликовања и дипломе којима су Карађорђевићи награђивали овог великог научника.

У Казаматима Војног музеја на Калемегдану сви заинтересовани добиће прилику да виде како су изгледале и како су се мењале полицијске униформе кроз време, које се све оружје користило, али и ордење које се додељивало.

Биће представљен и легат Мише Блама, са његовим писмима и фотографијама, уз џез уживо у новоотвореном џез културном центру, а 50 година од мјузикла „Коса”, симбола антиратног бунта шездесетих година, биће обележено у првој дискотеци на Балкану - „Код Лазе Шећера”.

Најчешћа тема - временске прилике, добија своје одговоре на питања у „Ноћи музеја” - како је изгледао развој метеорологије и хидрологије у Србији, а како дневник осматрања Владимира Јакшића из 1848. године, сазнаће сви посетиоци Прве српске опсерваторије у којој ће бити изложени оригинални докуменати и копије из 19. века.

У Веспа музеју ће бити организована шетња кроз историју веспе и представљена посебно направљена „веспа Нол”, посвећена нашем тенисеру.

За љубитеље авиона и летења Музеј ваздухопловства припремио је изложбу „Српска авијатика у Великом рату 1914-1918”, а испраћање Шабата са рабином Исаком Асиелом као и упознавање са благословом светлости званим Авдала, само су делићи онога што очекује посетиоце београдске Синагоге.

Земља партнер 14. „Ноћи музеја”, Република Кореја, премијерно ће представити у УК „Пароброд” изложбу „Тајно наслеђе” која је прошле године гостовала у депандансу највећег музеја на свету - Лувру, а која обухвата дела корејске уметница Хе Сун Ли, моделе инспирисане ханбоком - традиционалном корејском ношњом.

На 50. годишњицу од објављивања у целости романа „Мајстор и Маргарита” Михаила Булгакова у Руском дому је постављена изложба „Рукописи не горе” о овом „роману над романима” и његовом писцу, коју употпуњују фотографије Јелене Мартињук инспирисане тим романом.

Љубитељи психологије у Докторовој кули добиће прилику да упознају хронологију живота и револуционарна учења Сигмунда Фројда и Карла Густава Јунга.

„Ноћ музеја” ће обележити и стогодишњицу Октобарске револуције из угла занимљиве приче бурних љубавних живота вођа и револуционара - од Лењина, Троцког, Кастра и многих других обрађена је тема оних који су се волели у свим тачкама док је свет горео.

Једна од најлепших жена свог времена и по свему јединствена појава у нашој кинематографији - велика глумица Оливера Марковић биће представљена изблиза у Југословенској кинотеци.

Седамдесет година од увођења првог тролејбуса, једну лепу београдску причу кроз ретроспективу оригиналних фотографија и возила испричаће музеј „Ковачница ГСП”, док ће се на кошаркашким теренима Црвене звезде на Калемегдану плесати у стилу раних шездесетих у присуству спортских асова.

У Музеју српског лекарског друштва биће представљена изложба „Велики бум вибрато терапије”, а вођене туре кроз „криви торањ београдски” чекају на прве посетиоце Цркве Св. Анте Падованског у „Ноћи музеја”.

Београдска Синагога биће специјално отворена само 20. маја, а све авантуре великог Самија, симбола Београдског зоолошког врта испричане ове мајске ноћи.

Од 17 часова па све до један сат иза поноћи сутра ће, поред Србије, шетати посетиоци у 120 градова, 30 држава и 3.000 музеја широм Европе. (Танјуг)

Коментари0
0fa7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља