четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:16

„Дојче веле”: Еди Рама као бос свих Албанаца

субота, 20.05.2017. у 14:59
Еди Рама (Фото Фонет)

БЕРЛИН – Антрополог из Тиране Арманда Хиса оценила је да су испади албанског премијера Едија Раме покушај да пред изборе пребаци фокус са својих неуспеха на „национална питања”.

Она је у интервјуу за „Дојче веле” (ДВ) рекла да када год политичке елите помисле да губе легитимитет, јер не чине ништа за опште добро нити на пољу економије, оне почињу да подстичу националистичке сентименте међу становништвом.

У случају Албанаца, каже она, тај вид национализма долази из Тиране, иако је тешко одговорити зашто је то тако, будући да Албанци у Македонији и са Косова немају право гласа у Албанији.

„Постоји једна специфичност са Албанцима. Премијер у Тирани се сматра 'премијером свих Албанаца', када код куће постоји притисак на њега, онда људи из Македоније и са Косова могу да га бране у стилу: зашто дирате премијера? Тако Албанци са Косова и из Македоније могу извршити својеврсни притисак на Албанце у Албанији, којима се на неки начин спочитава да не маре много за свог премијера. То је вид стратегије неких који не гласају у Албанији, али имају утицај на догађаје у овој земљи”, рекла је Хиса.

Према њеним речима, на Косову дуже од 100 година постоји сан да се буде део Албаније, али да свако ко размишља логички и рационално зна да од уједињења нема ништа.

„Али ни такви не желе да се супротставе сну и зато гледају Албанију као отаџбину, председника и премијера Албаније сматрају важнијим од оних у сопственој држави, заставу и химну Албаније виде као своју праву заставу и химну. То је ментални процес са дугом историјом и не може се променити за десет година”, рекла је Хиса.

Говорећи о сусретима српског и албанског премијера Александра Вучића и Едија Раме, она је казала да су они били део Берлинског процеса, а не резултат потребе Албаније и Србије да имају добре односе.

Према њеним речима, сви су свесни да двема државама треба економска сарадња, посебно када се ради о транспорту, путевима.

„Србији треба повезаност са морем, Албанији везе са српским бизнисменима. Постоји свест да границе треба да буду отворене барем када је у питању економска сарадња. На папиру постоје пројекти које једном треба реализовати. Али сусрети нису значили историјско помирење. Никада нисам видела те састанке као процес грађења поверења”, рекла је Хиса.

Када се ради о Македонији, она је такозвану Тиранску платформу оценила као мешање Раме у унутрашње прилике у Македонији.

„Састајање албанских партија из Македоније у Тирани као да је Рама њихов премијер, а они део албанских, а не македонских институција био би јак симболични акт све и да из тога није произашла никаква платформа. Као да су дошли код свог боса. Тај симболични чин био је забијање носа тамо где га не треба забијати, у унутрашње ствари друге државе. Али зашто је Рама то радио? Па зато што и у Албанији постоји озбиљна криза”, рекла је Хиса.

Када се ради о Албанији, она истиче проблем са канабисом који никада није био толики и подсећа да се од рација спроведених 2013. године, када се убијена два полицајца, канабис свуда производи.

Према њеним речима, четири петине обрадивих површина и падина на планинама засађено је канабисом, а ту производњу контролишу владини канали.

Осим тога, она истиче и проблем са реформом судства, која је направљена без опозиционе Демократске партије, а која је замишљена тако да иде у корист Едија Раме, како би контролисао судије и елиминисао оне који му нису по вољи.

Како каже, сва та дешавања кулминирала су платформом албанских партија из Македоније.

„Рама од тада настоји да албанској јавности наметне мишљење да лидер његових ривала демократа Љуљзим Баша заправо заједно са Груевским ради на слабљењу Албаније у склопу шире антиалбанске мреже у којој су Вучић, Ердоган и Путин. Рама је све представио као национално питање у стилу: ко је за Раму, тај је и за националну ствар”, оценила је Хиса.

Упитана да ли је реално остварење пројекта „Велике Албаније”, будући да је та земља чланица Нато, Хиса одговара да то питање никада није ни отварано, као и да људи који разумеју шта је НАТО знају да је то готова прича.

„Обични људи, који то не разумеју, можда и даље имају те романтизоване идеје. Али то је немогуће. Политичари покушавају да играју на ту карту незнања, али од тога нема ништа”, рекла је Хиса. (Танјуг)


Коментари5
2a6b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Радује ме да је Арманда Хиса антрополог,а не антрополошкиња. Има наде за српски језик.
ZLATKO S P
Pa, Ona je rekla celu istinu Evo njeno kazivanje!:Према њеним речима, на Косову дуже од 100 година постоји сан да се буде део Албаније, али да свако ко размишља логички и рационално зна да од уједињења нема ништа. „Али ни такви не желе да се супротставе сну и зато гледају Албанију као отаџбину, председника и премијера Албаније сматрају важнијим од оних у сопственој држави, заставу и химну Албаније виде као своју праву заставу и химну. То је ментални процес са дугом историјом и не може се променити за десет година”, рекла је Хиса! Albanci ,danas imaju; Njihov Renesans ,I niko ga nece zaustaviti.Ode Presevska Dolima I Zapadna Makedonija,Albanci dobro to mirisu;Srbi nece ginuti za Presevo I BujanovacAlbanski ,predsednik pre mesec dana bio je gost Bujanovca kao Albanski predsednik Bujanovca. A, Makedonci ,ni u k0m slucaju,nece ginuti, za;Kumanovski o Sk0pljanski Viljaet! To je posledno pravoslavno GETO,na tim prostorima ,I to je vec otpisano!,
evita
Ps jeste za njega merodavna antropolog!
Petar .Stanimirovic
Pravi Galamatijas i do njega Papazjanija.Kada sve ovo čuje, čoveku je teško zamisliti kako,u stvari, izgleda taj obični /da ne kažem normalni / Albanac ?Nije ni čudo što o njemu pokušava da govori i da ga tumači čak i antropolog.To,naravno, ako je reč o homo sapiensu, i ako je od prvog trenutka prisutan utisak neuobičajenih primeraka, Neozbiljna je pretpostavka da su u pitanju ljudi sa tri glave na vratu i tri pasoša u džepu.Na pitanje kako taj slučaj ,u stvari,upražnjava svoje nacionalno osećanje i pripadništvo ? Verovatno -nekako u krug.Teško je i izračunati koliko tih kombinacija ima.Ali kada se pomeša uz potrebnu dozu nacionalne biljke kanabis,nastupa delirijum zadovoljstva i sreće zbog svoje sudbine.Neki bi narodi bili srećni i ponosni da se tako rašire na sve strane,ali njima to nije dovoljno-oni sve to pomnože sa tri..četiri.Da se sa ovako zamršenim rebusom bakću,moglo je pasti na um samo slabo obaveštenim Amerima,pošto su ih pronašli na mapi.
Milovan Bacev
Gospođa antropolog iz Tirane svakako nije merodavan subjekt za pitanja sukoba i povezanosti našeg i albanskog naroda. Niti je Srbiji značajan izlaz na more preko Albanije, niti su Albancima naročito bitni srpski biznismeni. Obim trgovinske razmene Srbije i Albanije daleko je ispod stvarnih mogućnosti. Srbija izlaz na more ima prvenstveno preko luke "Beograd" na Dunavu, potom preko Soluna, a u novije vreme i preko Rijeke u Hrvatskoj. Srbiji je veoma značajan plasman robe na Kosovo, a ako odatle kosovski albanci preusmeravaju deo količina ka Albaniji, to izlazi iz okvira bilateralne robne razmene Srbije i Albanije. Albancima je pak Srbija prvenstveno tranzitna zemlja za robu namenjenu Evropi, i tek manjim delom ciljano tržište. Veće su joj ambicije u zadobijanju poverenja Srba na planu turizma. A što se tiče planova NATO, to ni u samoj toj mafijaškoj organizaciji nije sasvim definisano. To zavisi od mogućnosti i rezultata agenata na terenu usmerenih na istraživanje iskorišćavanja resursa

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља