понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.05.2017. у 21:30 Дејан Алексић

Школа Зорана Радмиловића и Николе Пашића слави 180 година рада

По радном веку трећа је у Србији – одмах иза карловачке (која се у време формирања зајечарске није налазила у саставу Србије) и крагујевачке
Гимназија има 35 до 40 ђака сваке године

Зајечар – Први закон о школама у Србији из 1833. предвидео је да сваки округ у тадашњој кнежевини мора да оформи по две школе о државном трошку. Одобрењем књаза Милоша, исте године у Крагујевцу је отворена Велика школа, а већ 1836. и у Зајечару је установљена Главна школа, односно гимназија. Она је ученике примила крајем исте године.

Али, мало ко је тада могао да замисли да ће имена многих њених ђака, попут Николе Пашића, Ђорђа Генчића, Петра Живковића, Адама Богосављевића, Стевана Стојановића Мокрањца, Зорана Радмиловића бити на страницама књига из историје, културе, уметности, политике, науке...

Гимназија у којој су стасале ове и многе друге значајне личности ове школске године прославља 180 година рада. По радном веку трећа је у Србији – одмах иза карловачке (која се у време формирања зајечарске није налазила у саставу Србије) и крагујевачке.

Обележавање значајног јубилеја Гимназије Зајечар, која се развијала се у десет држава, почело је минулог септембра. када је у Историјском архиву приређена је и изложба докумената и фотографија о њеном раду. Претходних месеци, како би се што сликовитије дочарали резултати и свестраност некадашњих и садашњих ђака, организоване су и промоције романа, књижевне и вечери страних језика, представе, поставке, научни симпозијум о самој гимназији, међународна такмичење из математике и спорта...

– У петак смо одржали свечану седницу наставничког већа и обишли некадашњу зграду Гимназије где се сада налази ОШ „Љуба Нешић”. Потом је одржана и свечана академија, а онда и сусрет генерација. На крају школске године имаћемо и концерт за ученике. Да се мало опусте – истиче Срђан Станојевић, који је на челу ове значајне образовне установе од 2014. године.

У плану је и издавање неколико штампаних издања, као што је репринт о стогодишњици Гимназије, зборник радова са научног симпозијума о Гимназији, монографија о ученицима…

– Довољно је споменути само успехе ђака из Фонда мајора Станимира Цоловића који је такође био наш ученик. У оквиру тог фонда више од 20 година се најбољим матурантима додељују награде – наводи Станојевић који сматра да су управо ученици и њихови школски и потоњи успеси најбоља препорука за једну школу.

А, сарадња Гимназије и бивших ђака и те како је добра. Тако је недавно проф. др Милан Николић, некадашњи гимназијалац, а сада професор на Хемијском факултету у Београду одржао предавање „Биохемија љубави”.

Али, рад ове школе коју Станојевић описује као „расадник учених, познатих и квалитетних људи са врхунском биографијом”, обележили су и не тако лепи тренуци. Шест деценија од оснивања је радила без сталне зграде. Таман када се чинило да се усталила на једној адреси, у здању које је пројектовао Рихард Ланг, деда Зорана Радмиловића, Гимназија је шездесетих 20. века пресељена у комплекс средњошколског центра. Међутим, већина гимназијалаца тај центар никада није доживела као свој дом.

– Једина смо гимназија у Србији која је исељена из своје зграде – каже Станојевић.

Пре неколико година, ова школа је доживела још један ударац. Под образложењем да је то стручни а не гимназијски профил, укинут је информатички смер, који је ђацима из овог краја био врло привлачан. И ту није крај. Ових дана прославу јубилеја покварила је најава да ће од наредне школске године у Гимназији бити укинуто и једно одељење природно-математичког смера и да ће она убудуће имати исти број одељења као и околне, књажевачка и неготинска – иако добар део њихових осмака школовање наставља управо у Зајечару.

– До сада смо по години имали два друштвена одељења и два природна. Конкурс за упис нас је изненадио јер није било најава да ће се тако нешто десити, а ове године је и више осмака. Осим тога, било је речи да су гимназије заштићене јер се ради стратегија министарства да управо у овим школама буде што више ђака – истиче Станојевић који је министарству послао и допис.

– У допису сам нагласио да треба да се погледају резултати наших ученика и све оно што радимо са њима. Ми и даље испуњавамо услове за два одељења природног смера, јер имамо 35 до 40 ђака сваке године. Иначе, познато је да је много квалитетнији рад када су одељења мања – напомиње Станојевић.

Ако не буде одговора из министарства, наредни корак биће прикупљање потписа родитеља како би се надлежнима послао доказ да и за наредну генерацију за природни смер има више од 30 заинтересоване деце.

Шта год да буде коначна одлука, Станојевић наглашава да ће се у Гимназији, чијих се више 90 одсто матураната сваке године упише на факултет, и даље трудити како би оправдали сврху њеног постојања.

– Надам се да ће надлежни једног дана почети мало више да цене квалитет и да вреднују знање, а не да ученике гледају као бројеве како би се направиле уштеде у буџету – поручује Станојевић.

Коментари0
ad24a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља