среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

​Макрон и Шеста република

Аутор: Драган Вукотићсубота, 20.05.2017. у 22:00

Изабран је председник у једној од две водеће земље Европе. Зло је заустављено и жена која је негирала улогу француског вишијевског режима у Холокаусту ипак није постала председница. Уместо ње у Јелисејску палату је ушао принц на белом коњу, ново лице које је Французима донело толико жељену наду. И не само њима. Уздах олакашања чуо се у целој Европи, све до зидина Кремља. Заустављен је тренд разградње најбољег пројекта у историји Старог континента иако су опело Европској унији већ почели да служе они који су ударали у таламбасе после брегзита и победе Доналда Трампа.

Зашто је онда све јачи утисак да није све тако савршено? Зашто недвосмислен тријумф над представницом политике – која је са предизборних плаката уклонила сопствено презиме у покушају да засени простоту – и даље носи дозу нервозе и дилему шта ће се даље дешавати?

КОМПРОМИСИ И ПОСЛЕДИЦЕ: Иако је политика вештина могућег, једна од лекција француских избора би могла бити да ипак није све подложно трговини. Опште место у анализама успеха Марин ле Пен јесте да је Национални фронт монополизовао питање миграције, усмерио бес нације на „дођоше” и малтене без остатка приграбио гласове разочараних „староседелаца”. Десило се, међутим, управо супротно. Републиканци, социјалисти и друге такозване традиционалне партије су током протеклих деценија интензивно кокетирале са питањима расе, миграната, „нас и њих”, па су, упркос можда тренутним поенима, себи навукли омчу око врата и последично „унормалили” Национални фронт и учинили га шире прихватљивим.

Како ових дана тачно примећује британски новинар Мехди Хасан, нису Ле Пенови говорили о „бучним” и „смрдљивим” мигрантима који су у Француску довукли „три, четири жене и 20 деце”, него некадашњи председник Жак Ширак. Нити су ултраконзервативни отац и ћерка тврдили да француско држављанство представља „право по крви”. Тако је говорио такође становник Јелисеја, Валери Жискар Д’Естен, док је „лепенизацији” француске политике можда највише допринео Саркози, оценивши да је Национални фронт „демократска партија у складу с принципима републике”.

Ново поглавље француске историје: Емануел Макрон
(Фото: Ројтерс/Гонзало Фуентес)

Политичка калкулација сада се окренула против својих заговорника. И републикански и социјалистички председнички кандидат по први пут у историји Пете републике нису добацили до другог круга. Правећи превише компромиса појели су сопствену суштину и обманули грађане. Зато сада лижу своје ране и праве нове комбинације за парламентарне изборе.

RES PUBLICA: Ако се по јутру дан познаје, ни Емануел Макрон неће остати имун на дражи готово неограничене власти коју француском председнику гарантује устав. Још у изборној ноћи једном делу медија, углавном проруских, забрањен је улазак у Макронов изборни штаб. Неколико арондисмана даље, у другом делу Париза, новинарима дела америчких медија није дозвољен улазак у штаб Марин ле Пен. Вероватно председник лично нема ништа са овом брљотином, али остаје нелагодан осећај да је превише сличности у поступцима оних који би требало да представљају два дијаметрално супротстављена концепта. Додатно онеспокојава и отворено писмо председнику које потписује 15 француских издавача, а преноси „Монд”, у којем се изражава забринутост због комуникације председништва са редакцијама. Наиме, Јелисејска палата је на своју руку направила списак новинара који ће пратити председника на путу за Мали, што је у новинарској заједници оцењено као покушај мешања у уређивачку политику.

Ако Макрон буде очекивао од медија да грађанима свакодневно сервирају мале розе пилуле у којима неће бити критичких тонова на рачун његове власти онда ће, без сумње, подлећи синдрому тихе „лепенизације” као и његови претходници.

КРАЉ У ЛУВРУ: Једно је, међутим, сигурно – са Емануелом Макроном је отворено ново поглавље француске историје. Све је више гласова који тврде да ће управо он спровести трансформацију земље из Пете у Шесту републику, ражаловати овлашћења председника у корист скупштине. По садашњем устројству, скројеном по деголовским мерама, Француска представља изузетак у европском окружењу парламентарних демократија, било да су монархије било републике, јер широка овлашћења њеног председника по многоме наликују својеврсном републиканском краљу. Макрон је у ноћи тријумфа за место обраћања нацији изабрао Лувр, а не рецимо Трг Републике, чиме је призвао монархистичку естетику, што му многи Французи неће опростити. Ипак, принуђен да влада ослањајући се на широку коалицију, млади председник делује као досад најизгледнији кандидат за спровођење темељне реконструкције тековина Пете републике.

Када сам прошле године разговарао са Жераром Бријаром, главним уредником „Шарли ебдоа”, сатирични недељник је још покушавао да се опорави од трагедије која им се догодила. Питао сам га и о експлозивним реакцијама које често изазивају њихове карикатуре, а он ми је одговорио: „Али тако функционише демократија: то је, између осталог, и прихватање да будете шокирани.”

У победи политичког аутсајдера на француским председничким изборима није изостао ефекат шока. Сада је време за дела.


Коментари5
0800c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Djordjevic Paris
To sve sto je ovaj Dragan Vukotic napisao samo pokaze da on ne zna nista o Francuskoj. Ljudi take article ovde citaju u novinama i mnogo se ljute. Jel Politika nema svojeg corespondanta iz Francuske da pise sta je stvarno? Emmanuel Macron je jedan marrionet na konopcu koga placaju bankari i corporacie. Francuzi su glasali za njega zato sto su svi ocarani sa media. Oni misle ako ne bude kako na TV kaze da ce ceo svet da propadne. Oni kazu: Ja razmisljam sa svojom glavom onako kako kaze TV. Oni drugi gledaju Marine Le Pen i odma misle: Ona brine za male ljude. To nista nije istina! TV laze i niko ne brine za male ljude! UE je smrt za Francusku a Le Pen hoce to da exploitise. Ovde je svaki cas na TV: Macron pobedio spasena UE, Macron pobedio spasena demokratija. Niko ne kaze kace da bude spasen Francuski mali covek. Ja sam se rodio u Parisu imam 40 godina i nikad nije bilo gore. I Macron i Le Pen su propast za Francusku a to je najvise kriv François Hollande.
Julijana Milenkovic NBG
Nadam se samo da ce se EU opametiti i da se nikad nece ponoviti tragedija u Sarliju. Pravi prijatelji su im u bivsoj Jugu, i nadam se da nas nece maltretirati kao Turke jer trebamo i mi njima makar koliko oni nama.
Ivan Nedljkovic
Evropa mora da se vrati svom pravom identitetu, bez kompromisa i da daleko od Putina i Erdogana. To je jedini spas i za Srbiju!
Uzeir
Rusija je finansirala Lepen jer zeli da razbije europu .
Vukasin
Kakav autsajder kad je imao svu podrsku medija i establismenta, kako politickog tako i kulturnog, i zbog cega se i dalje sokiramo kako Amerikanci izvlace francuske predsednike iz sesira vec trece izbore za redom?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља