среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.05.2017. у 21:39 Јасмина Павловић Стаменић

Грчки дуг порастао на 326 милијарди евра

Нови пакет мера штедње кошта нацију додатних 5,5 милијарди евра, које ће бити наплаћене из џепова грађана укључујући и најсиромашнија
Може ли Атина икада да врати дугове: министар финансија и премијер (Фото: Ројтерс/Алкис Константинидис)

Од нашег дописника
Атина – За две и по године откако је на власти, коалициона влада Сириза-Анел уговорила је пакете мера штедње од преко 14 милијарди евра. У том збиру је и нови аранжман штедње који ће Грчку коштати додатних 5,5 милијарди евра и то искључиво из џепа грађана, пре свега пензионера, слободних професија па чак и оних са најнижим примањима.

Грци су огорчени, разочарани и поново на уличним протестима, у штрајковима.

Опозиција која је одбила да гласа за нове рестрикције оптужује Ципрасову владу да је пристала на „срамни споразум са повериоцима”. Премијер Алексис Ципрас, међутим, верује да је учињен корак напред ка оквирним преговорима о поступку смањењу огромног дуга који је према последњим показатељима достигао 326 милијарди евра и који под садашњим условима Атина, никада не може да врати.

После ове нове жртве од 5,5 милијарди евра Ципрас очекује да ће већ у понедељак на заседању Еврогрупе повериоци, како је рекао после позитивног исхода гласања у парламенту, почети да испуњавају свој део договора. Дакле, да заврше оцењивање спроведених реформи, уплате задржане кредите иако не у понедељак, онда до јуна отпочну преговоре о начинима смањења грчког дуга.

За сада, Европска комисија званично само поздравља одлуку грчког парламента и врло опрезно, без обећања Атини, наговештава могућу даљу стратегију. Извесно је да има питања која су остала отворена, пре свега између Берлина и ММФ и да, како саопштавају добро обавештени извори у Бриселу, неће бити исплате наредне транше све док не буде извесно учешће Фонда у пакету помоћи Грчкој. Међутим, ММФ не отвара карте па је поново неизвесно како ће се ствари одвијати.

Наводно, постоје три сценарија која ће се сутра наћи на преговарачком столу и за све њих је заједничко да примарни суфицит мора да буде 3,5 посто БДП и то до 2022. године. Разлике постоје у погледима на проценат привредног раста  где Европска комисија стоји на становишту да од ове године мора да износи 2,1 посто, наредне и све до 2018,  а можда и до 2060. да буде 2,5 посто. Уколико се то постигне онда би усаглашене реформе омогућиле и суфицит који би грчки дуг учинио одрживим.

Према другом сценарију, ако би се зацртани привредни раст смањио на један посто  на дужи период, онда би биле неопходне допунске мере како би дуг био одржив. Сличан је и трећи сценарио који прихвата могућност да раст буде у оквирима до 1,5 посто БДП. Истовремено, услов за све ово је да се спроведу све договорене реформе, поново оцени стање и тек онда донесе коначна одлука о одрживости дуга.

У сваком случају, нови меморандум како допунски пакет мера од 5,5 милијарди евра зове опозиција, битно ће отежати живот Грка. Укупно, запослени ће изгубити око 650 евра док ће неке пензије бити смањене и до 30 посто. Један део мера вредан 500 милиона биће активиран 2018, а преосталих 4,9 милијарди у виду штедње од 2019. до 2021.

До сада, од укупно 14,1 негативних мера на које је кроз два меморандума пристала Ципрасова влада, до сада је кроз порезе разрезано 7,5 милијарди, док је укупно смањење пензија Грке коштало 6,5 милијарди са смањењима која ће бити реализована у 2019. Позитивне такозване контрамере биће примењиване тек од 2021. године под условом да Грчка испуни фискалне циљеве.

Нови пакет мера је претежак за слободне професије које су кроз ране намете изгубиле 59 милиона евра, а укинут је и велики број бенефиција за породице са малим примањима. Нешто боље су прошли припадници војске који су добили компензацију за ноћни рад од 2,77 евра по сату.

У сваком случају, Грцима следује ново стезање каиша, неизвесност и само нада да ће кредитори бар једном испунити дата обећања без постављања нових услова.

Коментари5
690a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radoslav Jovanovic
Samo EU fanatici veruju u čudo. Svojim delovanjem oni kupuju danas a uskraćuje sutra. Svojim insistiranjem na "ustedi" polako ali sigurno uništavaju Grčku. To je drastičan primer kako zaslepljenost plemenitim idejama pretocenih u korist za elitu dovodi do katastrofe.
Aleksandar Mihailovic
Braća Grci nisu jedini koje su uništili EU i MMF. EU je veštačka nadnacionalna tvorevina u kojoj najveće koristi imaju birokratija i svi u službi novog svetskog neporetka. Ako ćemo poštenu analizu, ni jednoj državi članici EU nije bolje od kako je postala član, naprotiv, dugovanja ukupna su im već blizu 23.000 milijardi evra. Bude li neko tražio da se dugovi vrate svi idu u stečaj, čak i Nemačka koja kao najjača duguje oko 2.300 milijardi evra. Da nije bila mudra i ulagala u jaku i veliku proizvodnju sada bi njeni građani bili na ulicama. Mi kao već zaduženi i ojađeni ako uđemo u EU za najviše 5g ćemo doći do cifre zaduženja od 70 milijardi evra a tada će biti pitanje šta će još biti naše, posebno od ključnih resursa. Ne prave se Englezi Tošama ni Englezima iz hira, shvataju da kao jednima od privilegovanijih u toj EU NATO bratiji ako i dalje ostanu pod jarmom istih uskoro će imati strahovite socijalne nemire. Ipak, mislim da su ishitreno odlučili, bez pripreme i koštaće ih jako puno.
nikola andric
Problem grckog duga vazi za obe strane. Nijedan ministar finansija iz Evro-grupe ne sme svojim gradjanima ni da pomene dodatne zajmove Grckoj dok za Grke nema drugog resenja nego dodatni zahavti od sopstvenih gradjana. Grci zaboravljaju da su odgovorni za politicare koje su izabrali. Kad bi se protestima i strajkovima mogli otplacivati dugovi mnogim zemljama bi bilo mnogo lakse. Da je Grcka ostala u Evro-grupi se lako moze shvatiti kad se uporede kamate trzista kapitala sa kamatama evro-grupe.
Vladimir
Jasta ..
Petar
osim nekoliko država niko a ne samo Grčka više ne može da vrati svoje dugove. Kada bi to pokušali to da urade kompletna svetska ekonomija pala bi ne u recesiju nego u totalni haos.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља