среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:13

Аја Софија на удару радикалних исламиста

Поновно претварање чувене цркве у џамију покреће се по правилу уочи годишњице заузимања Констанинопоља
Аутор: Војислав Лалићсубота, 20.05.2017. у 22:00
Историја се немилосрдно поиграла са Аја Софијом (Црква Свете мудрости) (Фото: Анђелко Васиљевић)

Како се примиче годишњица када су Турци освојили Константинопољ 29. маја 1453, поново се чују захтеви да би Аја Софију требало претворити у џамију, што је она на силу била неколико векова.

„Раскините ланце, отворите Аја Софију”, узвикивало је ове недеље неколико хиљада муслиманских верника који су окупили у старом делу Истанбула испред улаза у чувено светилиште. Они изнова траже да да се позната црква, која је већ деценијама музеј, поново претвори у исламску богомољу.

Скуп је организовало Удружење младих Анадолије (АГД), али међу њима су могли да се виде и људи који су у годинама. Окупљени су се клањали Алаху на самом улазу у Аја Софију и позвали су грађане да крајем месеца обележе 564. годишњицу освајања Константинопоља, чије назив су Турци променили у Истанбул.

У граду на Босфору има довољно џамија, али чини се да то није довољно убедљив разлог да највеће хришћанско светилиште буде поштеђено. „Ми у име стотина хиљада браће тражимо да нам се омогући да клањамо у Аја Софији џамији... Њено затварање симболизује лош третман Турске на западу”, истичу у том удружењу.

Мустафа Кемал Ататурк је донео декрет којим је 1935. године Аја Софија претворена у музеј, дакле ни црква ни џамија. Како тада, тако и сада

Да подсетимо: султан Мехмед Други је после вишемесечне опсаде 29. маја 1453. заузео Константинопољ. Тако је почео успон османске империје, а суноврат византијског царства. Неколико дана после тога он је наредио да се Аја Софија претвори у џамију, како би и на тај начин показао доминацију муслимана над хришћанима. Дограђен је један минарет (касније још три), постављен михраб, малтом су прекривене фреске како хришћански свеци не би узнемиравали султана док клања Алаху. И тако је било пуних 480 година.

Историја се немилосрдно поиграла са Аја Софијом (Црква Свете мудрости). Она је изграђена 537. године и девет векова је била централно хришћанско светилиште.

Када је у трећој деценији 20. века дошао на власт, Мустафа Кемал Ататурк је схватио да се не може приближити Европи док се не ослободи тог културног злочина који су починили његови преци. Али, није се усудио да иде до краја, да Аја Софију поново претвори у цркву, пошто се плашио да ће га „појести” радикални исламисти који нису могли да му опросте ни то што је укинуо калифат и забранио фесове и фереџе. Донео је декрет којим је 1935. године Аја Софија претворена у музеј, дакле ни црква ни џамија. Како тада, тако и сада.

Радикални исламисти никада нису опростили Ататурку тај грех, они га и сада оптужују да је „издао” Турску и Аја Софију, али као џамију. Поклекао је наводно под притиском Запада и Грчке после пораза у Првом светском рату и распада османске империје. То питање се изнова покреће по правилу уочи годишњице заузимања Константинопоља или уочи одржавања избора како би се придобили гласови оних који још сањају о повратку „славне” османске прошлости. А таквих очевидно није мало у Турској.

„Расписивање референдума би било прави пут за решење тог проблема јер о Аја Софији треба да се изјасни народ а не политичари”, изјавио је Јелчин Топчу, који је једно време био и министар културе. Резултат плебисцита није тешко предвидети: у Истанбулу сада живи мање од три хиљаде Хелена, у Турској хришћана има укупно око сто хиљада.

У радикалној десничарској Партији националистичког покрета су недавно отишли корак даље: у њој тврде да су после 80 година открили да декрет којим је Аја Софија претворена у музеј никад није објављен у Службеној газети, да је на њему Ататурков потпис фалсификован. Према томе одлука о музеју је – ништавна.

Аја Софију ни после толико векова не остављају на миру. Малобројни Грци у Истанбулу немоћно слежу раменима, пошто су већ навикли на насртаје задриглих исламиста који поново дижу главу. Триста милиона православаца, колико их сада има на планети, надају се да влада у Анкари неће починити тај културни грех на почетку 21. века, да су у њој схватили да је време Мехмеда освајача заувек отишло у историју.


Коментари8
2579c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Катарина Крстић
Аја, па Аја... Зар не разумемо да коришћењем окупаторске терминологије и посебно језика окупатора, дајемо пун легитимитет окупацији? Етимологија: From Old Turkic aya, from Proto-Turkic *hāya, *āja (“palm (of hand)”). Дакле, Хаги(ј)а Софи(ј)а, или само Света Софија би било довољно, зар не?
Petar
Da je kojom slučajem Aja Sofija ostala hrišćanski hram, i da su Turci vraćeni u Malu Aziju tokom I svetskog rata, caraigradski patrijarh bi ponovo imao primat u hrišćanskom svetu kao što je imao sve do 1453.godine. To naravno nikako nije odgovaralo zapadu koji im je dozvolio da zadrže delić evropske teritorije sa najznačajnijim hrišćanskim pravoslavnim hramom. A u toj konačnoj i mnogim drugim pre toga opsadama glavna flota je bila sa zapada. Mlečni i Djenovljni uz najnovije zapadne topove tog vremena konačno su sa Turcima srušili istočno rimsko carstvo kao i primat pravoslavlja u hrišćanskom svetu.
Dejan
Da se ja pitam ne samo da bi vratio Sv.Sofiju u hrišćansko zdanje nego bi i sve turke vratio tamo odakle su došli . Duboko u Aziju .
Petar .Stanimirovic
Opsada Konstantinopolja počela je 2.aprila 1453 .god.Sva vrata bila su zatvorena. Ogromni železni lanac je prevučen i zategnut preko zaliva Zlatni rog,u smeru Severozapada.Mladi Sultan Mehmed II naredjuje da tursku flotu galija prebace suhim putem i oslobode prolaz.Zaliv više ne brani grad.Umorne jedinice zamenjuje zvežim iz Anadolije.U završnim operacijama učestvuju jedinice janičara i lične garde.Konstantinopolj brani 7 000 ratnika.Osvajača je 80 000 . Car Konstantin XI zapažen je kako bez konja,pešice, sa malom pratnjom ide prema mestu gde još traje boj.Grci,koji se povlače, ostavljaju kapije otvorene.Na ulicama počinju orgije i pljačka stanovništva i grada.Sultan mesto napušta 21.aprila sa rečima :"Kakav grad smo srušili.Kakvo smo Carstvo uništili !".U tom trenutku Hram Božje Mudrosti.Centralni Hram Istočnog Hrišćanstva , bio je pretvoren u Džamiju.Bio je to utorak, 29.maja 1453.god. Od tada je utorak nesrećan dan za Grke u celom svetu.
Леон Давидович
Све што Турска има све су отели од других.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља