понедељак, 16.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:51
ИНТЕРВУ: МАРИОН КОТИЈАР, француска глумица -70. КАН

Плес у зачараном глумачком кругу

Глумачка професија пуна је изазова, а млада звезда, уз своје романтичне снове из детињства и још и нешто мало талента, уложила је и много упорног и вредног рада
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 20.05.2017. у 22:00
(Фото Кански фестивал)

Кан – Једна од најталентованијих француских и европских глумица млађе генерације без сумње је Марион Котијар, која је као веома млада освојила Оскара за узбудљиво и веома захтевно тумачење улоге Едит Пјаф у филму „Живот у ружичастом”, била награђивана за улоге у филмовима Жака Одијара „Рђа и кост” и браће Дарден „Два дана, једна ноћ” и такође веома рано опчинила и Холивуд играјући у филмовима Кристофера Нолана, Мајкла Мена, Стивена Содерберга, Вудија Алена.

Недавно и у америчком филму „Савезници” с Бредом Питом као партнером, због чега се филмском планетом пронео трач о њиховој наводној вези, иако је Котијарова верна супруга француског редитеља Гијома Канеа.

У разговору за „Политику”, уприличеном у канском хотелу „Мариот”, поводом њене улоге у филму „Исмаелови духови” Арноа Деплешена, којим је и отворен 70. Кан, Марион Котијар говори о изазовима своје професије у коју је, уз своје романтичне снове из детињства и, како каже, „још и нешто мало талента”, уложила и много упорног и вредног рада...

Највећи утисак оставља ваша сцена плеса у „Исмаеловим духовима”, волите ли и умете ли да плешете?

Обично се не плашим када у сценарију прочитам шта треба да урадим и шта се од мог лика очекује. Али, плес? Током читања то је изазвало страх на који минут, зато што ми се створила слика да ће редитељ правити гримасе када на снимању будем играла и да ће рећи да је то добро, али да пробамо да то урадимо другачије. Међутим, током припрема када смо одабрали музику, песму која заправо није за плес, и када ме је Арно питао да ли бих могла уз њу да заплешем рокенрол, то ме је изазвало да урадим то што сам урадила.

Волите комплексне улоге мистериозних жена или треба кривити редитеље што вас стално бирају за такве улоге?

Волим комплексне улоге и изазове таквих улога. Као глумицу ме занимају снажне, интензивне улоге жена које се боре за преживљавање и откривају неку своју унутрашњу снагу за коју пре нису знале да је у себи имају. Жене спремне на борбу у животу су увек за мене хероји, а играјући такве жене научила сам много и о њиховој психологији и духу. Никада нисам унапред сигурна да ћу успети да их одиграм онако како се од мене очекује, али знам да сам велики радник, да ништа не препуштам случају и да ћу на крају захваљујући раду дати резултат.

У Деплешеновом филму играте Карлоту која се после 20 година враћа мужу који је мислио да је она мртва?

Да, она је побегла и од ауторитативног оца под чијом је сенком живела, али и од вољеног мужа, такође редитеља и уметника чија се сенка ширила над њом. Она је побегла да би пронашла и упознала праву себе. И сама сам као тинејџерка у једном тренутку пожелела да нестанем како бих пронашла себе. То је део неког природног процеса у одрастању. Рекла сам мајци да бих желела да одем да живим у некој другој земљи и да тамо почнем од нуле и да то буде неки свеж почетак мог живота у којем бих ја била сама са собом и начисто са собом. Сећање на то време помогло ми је у разумевању лика Карлоте.

Да ли као глумица некада покушавате да побегнете?

То се може можда назвати бекством, али то што сам глумица мени ипак омогућава да будем веома близу самој себи.

Какво вам окружење највише прија?

Моји родитељи су били увек веома отворени људи. Као уметници, пружали су ми доста подршке да истражујем и себе и свет око себе, стално ме подсећајући да превелика окренутост себи може лако да доведе до тога да заборавиш да гледаш и око себе. То сам од њих научила. То да постоје људи око мене и да не треба да будем егоцентрична иако су уметници најчешће сами себи у центру.

Колико делите себе са својим блиским пријатељима и ко су они, искључиво људи из вашег глумачког, филмског и позоришног окружења?

Многи од мојих пријатеља су креативни људи који не припадају овом мом глумачком свету. С њима волим да делим време, интересовања, филозофију живота.

Како бисте описали Деплешена?

Као редитеља који је укључен у сваки, чак и онај најмањи лик у свом филму. Заправо, он је тај који прво одигра све те ликове пре него што се ми појавимо на снимању. Он има свој специфичан језик, веома специфичну мелодију и ритам, којим ми глумци током играња наших улога у његовом филму савладавамо. Деплешен није сав у реалности као што су то рецимо Кен Лоуч или браћа Дарден. Он надграђује реалност својим фантазијама.

Као што то чини и канадски аутор Гзавије Долан у чијем сте филму такође играли?

Он је тако млад редитељ, с веома старом душом. У њему постоји тај животно искусни старац чију памет одмах пожелите да следите.

Играте свуда по свету, имате и велика америчка, холивудска искуства, да ли вас је то променило?

Сигурно. Постала сам сигурнија, верујем и зрелија. Када сам била мала била сам фасцинирана тим светом глумаца, али га нисам истински разумела нити тачно знала шта он носи. Сада, после стеченог искуства, знам да ме и изазива и радује то што имам могућност да у својим улогама могу да одем далеко од стварне себе а да се себи после лако вратим, срећна  што радим посао о којем сам романтично сањала када сам била дете. И оно што је добро – било где да радим лако међу колегама нађем своју малу „породицу” са којом се дивно слажем док радимо.

У тим светским искуствима и уклапању у холивудски свет помогла је чињеница што говорите енглески без акцента, што је за Французе ипак реткост?

Волим енглески језик, учила сам га од детињства, усвојила сам га временом, али сам имала и огромну срећу што ме је амерички редитељ Мајкл Мен ангажовао читавих шест месеци за филм „Државни непријатељ”, за улогу Били Фершет. Рад на тој улози помогао је да мој енглески заиста много, чак драстично узнапредује. Али, на томе сам и заиста много радила. Мајкл Мен ми је помогао тако што ми је на самом почетку рекао да се уопште не бринем ако ми „излети” по који француски акцент јер ће он то лако оправдати чињеницом да је Били полу-Францускиња. Захвална сам му што ме је тако ослободио језичких стега.

Радили сте с толико различитих редитеља, а колико вас је променило то што сте за једног од њих и удати?

Гијом Кане је једини редитељ с којим сам спавала! Ха! И та чињеница драстично мења ствари. Ха, ха! А сада озбиљно – поверење је најважнија ствар у раду с редитељима. То важи и за Гијома с а то поверење је део нас и нашег заједничког живота. Уз то, он је као редитељ диван према глумцима, с лакоћом постаје њихов вођа, разумевајући све њихове потребе.


Коментари1
90cf7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa
Neverovatno dobra glumica ,sa mnogo dobrih filmova ! Sad najnoviji sa Sarlotom Gainzburg,jedva cekam da pogledam. Glumica 10 + !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља